kriptovalute

Kritičari virtuelnog novca ističu da je fijasko kriptovaluta nakon izbijanja rata u Ukrajini konačno ogoleo piramidalnu šemu imovine bez realnog pokrića, dok vatreni zagovornici kriptotržišta tvrde da je ratni sukob, u kojem politička i vojna moć ubija i ekonomiju, samo izgovor regulatorima da uguše slobodne finansije. Bez obzira na suprotstavljene stavove, zaključak je isti i krajnje ironičan. Zahvaljujući neverovatnom rastu cene, bitkoin je privukao i velike profesionalne investitore, postavši tako deo „okoštalog“ finansijskog sistema koji je želeo da sruši i vezujući dobrim delom svoju sudbinu za stanje u realnoj ekonomiji.

Krah kriptovaluta, od kojih su pojedine ove godine izgubile i do 80% svoje vrednosti, za finansijske analitičare koji od početka gaje sumnje prema tom tržištu je konačan dokaz da one nisu mesijansko utočište za zaštitu imovine od inflacije. Protivnici ustoličenja kriptovaluta kao revolucionarne alternative „okoštalom“ finansijskom sistemu, sada likuju sa zaključkom da je nova kriza ogolela piramidalnu suštinu ovog koncepta, u kome cena imovine bez realnog pokrića može da raste samo dok se priključuju novi igrači. Iz tog razloga je, kako tvrde, zagovornicima digitalnog novca bilo toliko stalo da dobiju podršku šire javnosti i popularišu kriptotržište izvan uske grupe „proroka u virtuelnom bespuću“.

Premda dostupni podaci pokazuju da je udeo korisnika ovakvih transakcija još uvek mali, nametnuta je slika da se digitalni novac afirmisao ne samo kao ravnopravna opcija klasičnom berzanskom trgovanju, već i kao vizija budućnosti pred kojom sporo i nevoljno ali ipak neupitno popuštaju i centralne banke. Tražnju je naročito poguralo upravo sve masovnije ukrcavanje finansijskih institucija u ovaj virtuelni voz, koji je postao nezaobilazan i u korporativnom „brendiranju“, u nastojanju kompanija da se umile novim generacijama potrošača, pokazujući kako su u potpunosti „u trendu“.

Sa rastućom popularnošću kriptotržišta u javnosti, mogućnost da se ostvare spektakularni prinosi u kratkom roku nije privukla samo obične smrtnike željne brze zarade, nego i profesionalne igrače. Zahvaljujući neverovatnom rastu cene, bitkoin je od ideje da postane univerzalno sredstvo plaćanja, „mutirao“ u špekulativno oruđe u finansijskom kazinu, a taj proces su ubrzali institucionalni investitori, poput investicionih banaka i različitih fondova rizičnog kapitala.

I tu je došlo do paradoksalnog obrta, u kojem je bitkoin postao deo sistema koji je trebalo da sruši, vezavši dobrim delom svoju sudbinu za finansijske institucije za koje se tvrdilo da će u novoj eri digitalnih valuta postati suvišne. Time se pridružio ostaloj rizičnoj aktivi koja je na Vol Stritu doživela egzodus investitora posle zaokreta američke centralne banke ka restriktivnijoj monetarnoj politici. Za razliku od ranije, bitkoin je postao tesno povezan sa konvencionalnim berzanskim indeksima, a rast kamatnih stopa je, tvrde kritičari, pokazao da je podjednako neotporan na inflaciju kao i ostala rizična ulaganja.

Čaša nije poluprazna, nego polupuna

Oni koji za sebe kažu da nemaju „unapred zauzet verdnosni stav“ prema virtuelnom novcu, podsećaju da je ovo tržište od samog početka veoma nestabilno, te da ulagači koji ga duže prate i očekuju da oscilacije budu mnogo češće. Profesionalni trgovci čak i priželjkuju veće padove, jer mogu više da zarade kasnije, kada se cena oporavi.

Ipak, i ovaj deo analitičara priznaje da ovo što se sada događa ne može da se opravda „sistemskom volatilnošću“, već je došlo do kraha kao i kod svake druge imovine koja doživi toliki pad vrednosti u kratkom roku. Uteha za investitore je, po njihovom mišljenju, to što je sunovrat kriptotržišta u aktuelnim okolnostima – dugoročnije gledano – dobra vest. Slom kriptovaluta pokazuje da su one postale sastavni deo ekonomije, pre svega finansijskog tržišta koje sada reaguje na pretnje od nadolazeće recesije.

Kriptovalute su, kao već uobičajeni deo portfelja velikih investitora, počele da gube špekulativni „pedigre“ u korist ulaganja povezanih sa stvarnim ekonomskim kretanjima. U trenutku kada se zbog nove krize izazvane ratom u Ukrajini investitori povlače iz visokorizičnih ulaganja, kriptovalute dele sudbinu ovog dela tržišta, uključujući i to da je gotovo nemoguće predvideti kada će se one oporaviti.

Strastveni zagovornici digitalnog novca sa svoje strane ističu da je upravo rat u Ukrajini poslužio regulatorima kao odličan izgovor da „stave omču oko vrata slobodnom finansijskom svetu“. Napominju da je bilo jasno kuda vode stvari već posle najava američke administracije i Feda o merama koje će se preduzeti kako bi se zaustavio kriminal povezan sa kriptovalutama i izbegavanje poreza, regulisale kriptovalute koje su vezane za vrednost neke stabilne imovine kao što je zlato i kako bi se uspostavio efikasniji nadzor nad ulaganjima koja se vrše preko kriptovaluta. Time je, smatraju pobornici digitalnog novca, američka centralna banka počela da priprema klopku za ovo tržište i pre nego što je eskalirao sukob u Ukrajini.

Podsećaju da kada je pod uticajem pandemijske krize svetskoj privredi zapretila ubrzana inflacija, kriptovalute su preživele finansijske poremećaje zadržavši se na visokom nivou. Jedan od razloga je bio razvoj infrastrukture i proizvoda, a tome su, priznaju, doprineli i igrači iz tradicionalnih finansija, koji su se odlučili za značajnija ulaganja u kriptotržište.

Kad politika ubije ekonomiju

Međutim, aktuelni rat je, kako ističu, potpuno druga vrsta testa za izdržljivost kriptovaluta, jer su politička i vojna moć preuzele komandu nad ekonomijom, prekrajajući međunarodne finansije i globalni sistem plaćanja, a njihov uticaj će bivati sve veći sa pojačavanjem ratnih dejstava. Prema izveštajima Blumberga, na samom početku rata, u Rusiji je izrazito porasla potražnja za kriptovalutama, a isti izvor je tada procenio da su ruski oligarsi u tom trenutku imali u kriptovalutama, uglavnom u bitkoinima, oko 214 milijardi dolara.

U isto vreme objavljene su procene da Centralna banka Rusije ima oko 640 milijardi dolara vredne devizne rezerve, ali naravno bez podataka u kom obliku, u kojim valutama i gde ih drži. Jedno vreme se spekulisalo da banka nema pristup polovini svojih deviznih rezervi, da bi ona potom objavila da je od početka rata potrošila 38 milijardi dolara rezervi, zacelo na odbranu valute, ali ne navodeći njihov ukupni sastav.

Kada je reč o kriptotržištu, u vreme kada je rat počeo, ruskim bankama je bilo zabranjeno poslovanje s kriptovalutama, ali kako je rat odmicao, Blumberg je objavio da je Sberbanka, najveća ruska banka, dobila odobrenje centralne banke za poslovanje na kriptotržištu. Odmah su reagovale SAD, Kanada, Velika Britanija i Evropska unija, koje su optužile kripto kompanije da pomažu Rusiji i zahtevale da uvedu sankcije klijentima „koji mogu biti povezani sa sumnjivim ruskim aktivnostima“.

Imajući u vidu da se nametanje sankcija protivi osnovnoj kripto filozofiji, najveće kripto menjačnice su uglavnom reagovale „diplomatskim“ izjavama kako zauzimaju „uravnotežen pristup“, ali Čangpeng Žao, osnivač najveće kripto berze „Binance“, nije mogao da se uzdrži od komentara na svom blogu: „Odluku o sankcijama su donele zapadne vlade, ali kao što ni predsednik uprave neke banke u Londonu u kojoj Rusi, stanovnici Londona, drže svoj novac nema pravo da zamrzne njihovu imovinu, to ne možemo ni mi da učinimo. Na osnovu čega? Zato što se neko slaže ili ne slaže s predsednikom ove ili one države?“

Žao je, zatim, pojasnio da kripto imovina ionako nije glavni problem, jer je njen udeo u svetskim finansijama i ruskoj ekonomiji gotovo beznačajan. Problem ne rešava ni pritisak zapadnih vlada na najveće kripto menjačnice, jer ovakvih institucija ima mnoštvo širom sveta, a ono što je najbitnije – za korišćenje kriptovaluta menjačnica nije ni potrebna.

Zorica Žarković

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Pixabay