Tag:

kupovna moć

Stanovnici Lihtenštajna imaju najveću kupovnu moć, slede Švajcarci, Lukserbužani,….

by bifadmin 26. октобар 2023.

Kupovna moć prosečnog stanovnika Nemačke 2023. je sa 26.271 evra bila deveta po snazi u Evropi, odnosno za poziciju slabija nego prošle godine, saopštio je u sredu institut za istraživanje tržišta GfK.

Brojka se odnosi na prihod po stanovniku posle poreza i socijalnih davanja, naveo je nirberški institut.
Najveću kupovnu moć, 68.843 evra, imaju stanovnici Lihtenštajna, ispred Švajcaraca sa 49.592 i Luksemburžana sa 40.931 evra. Dalje slede Islanđani, Danci, Irci, Austrijanci i Norvežani.

Prosečna kupovna moć u evropskim državama ove godine je 17.688 evra.

Sveukupno, stanovnici 42 evropske države ove godine raspolažu sa 12.100 milijardi evra za ishranu, stanovanje, usluge, račune, privatno lečenje i penziju, razna osiguranja, odmore, mobilnost i zabavu.

Prosečna kupovna moć po Evropljaninu porasla je od 2022. za nominalnih 5,8 odsto, ali to neće biti dovoljno da pokrije realni pad prihoda zbog inflacije.

Izvor:DPA/Blic
Foto: Pixabay

26. октобар 2023. 0 komentar

U Srbiji potrošačke cene rastu brže nego zarade

by bifadmin 29. мај 2023.

U Srbiji potrošačke cene rastu brže nego zarade, a neke osnovne namirnice beleže poskupljenja osetno veća od zvanične inflacije.

Tako su jaja od februara 2021. tokom naredne dve godine poskupela za oko 65 odsto, a za toliko je skočila i cena svežeg kravljeg mleka, piše Euronews Srbija

U istom periodu svinjsko meso je postalo skuplje za trećinu, a jestivo ulje poskupelo je za oko 40 odsto. Iako je prosečna plata u dvogodišnjem periodu, kako su pokazali podaci Republičkog zavoda za statistiku, porasla gotovo za trećinu, odnosno za oko 20.000 dinara, građani Srbije kojima taj prosek legne na račun ove godine mogu da kupe manje jaja, ulja i mesa nego ranije.

To da li je sa rastom plata rasla i kupovna moć građana Srbije postaje nešto jasnije kada se uporede prosečne plate od februara 2021. do februara ove godine sa količinom pojedinih namirnica koja se za tu platu mogla kupiti.

Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je inflacija potpuno pojela rast zarada. Ističu da beležimo značajan realni pad prometa u trgovini što je efekat inflacije. Oni, međutim, ocenjuju da je dostignut neki vrh inflacionog talasa koji je bio jako intenzivan i jako bolan, i da se u narednim mesecima očekuje njen pad.

To što će inflacija biti niža i što će biti usporena, ne znači da će cene krenuti da padaju brzo već da će rast cena biti znatno sporiji. Budući da nas očekuje još jedno poskupljenje struje u ovoj godini, proizvođači hrane i neke druge robe to će uključiti u svoje buduće cene. Pokazatelj koliko ljudi imaju novca najbolje se sagleda po tome koliko je stavki na računu posle odlaska u prodavnice. I ekonomisti i građani vide i osećaju da cene ne padaju tako lako i brzo.

„Inflacija pojela rast zarada“

Direktor Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je za Euronews Srbija da je inflacija potpuno pojela rast zarada. Smatra i da pad standarda i pad tražnje neminovino deluje i na prodavce i proizvođače da snize svoje cene jer nema ko da kupuje proizvode.

„S druge strane, imamo jedan pozitivan efekat. Prošle godine u ovo vreme kada smo imali jedan cenovni udar koji je dolazio iz uvoza, sad je stvar potpuno preokrenuta, sad imamo deflacioni talas. Interesantno, i energenti, i primarni proizvodi i svi berzanski proizvodi koji se uvoze kada posmatramo čak cene svih uvoznika one su ili oko nule čak i u deflaciji. To će neminovno doprineti spuštanju cena“, napominje Nikolić.

Ekonomska novinarka Ivana Pavlović kaze za Euronews Srbija da ono što građani vide na svojim računima u korpama i što vide u novčaniku tokom meseca pobija pozitivne trendove u rastu plata koje smo imali prošle i ove godine.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

29. мај 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Bušatlija: Amerika nije više prva, a naročito ne jedina velesila na svetu

by bifadmin 13. јун 2022.

Momenat je kada ne treba razmišljati da li smo na strani SAD, Evrope ili Rusije, nego treba da gledamo ko globalno ima ekonomsku budućnost u svojim rukam

To je rekao savetnik za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.

Odgovarajući na pitanje o ekonomskoj vanrednoj situaciji, on je za Tanjug rekao da situacija nije normalna.
„Moramo se malo drugačije odnositi prema stvarima, možemo ih nazvati ovako ili onako, a suština je da se radi na tome da se situacija sanira, i da se predvidi kakvi će problemi biti, i da se za to spremite“, rekao je on.

Bušatlija je ocenio da smo suviše vezani za EU, jer više od 60 odsto spoljnotrgovinske razmene imamo sa tom unijom. Apostrofirao je da je najveći deo razmena sa Nemačkom i Italijom.

„Pošto smo suviše vezani za njih, a to su sve zemlje koje već suviše plaćaju sankcija koje su uveli Rusiji, i mi ćemo biti kroz saradnju sa njima oštećeni“, smatra on.

Istakao je da je reč o tekućem stanju, te da to nema veze sa našom promenom stava i opredeljivanjem. Naglasio je da, iako imamo ustaljene načine nabavke nafte, uglja i gasa, problem su zemlje oko nas.

„Problem su zemlje oko nas, i do koje mere će slušati svoju birokratiju iz Brisela, koja je inspirisana od SAD“, rekao je Bušatlija.

Podsetio je da je Bugarska pod pritiskom i kontrolom SAD uništila projekat Južnog toka, koji je trebalo da ima četiri puta veći kapacitet od izgrađenog Balkanskog toka, i da bude rešenje za Centralnu Evropu.

Kina je već šest godina značajno po kupovnoj moći iznad SAD

„Imamo izvor energenata, ali zavisimo od toga kako će se ponašati evropske države unutar EU“, rekao je on.

Bušatlija očekuje da ćemo kapacitete skladišta za gas zakupljene kod Mađara popuniti gasom koji će stići preko Ukrajine.

„Balkanski tok je preko Bugarske, a tamo su trvenje u kojoj meri treba pristati na generalne sankcije, koje i njih koštaju. Ali uništili su Južni tok, mogu i ovaj projekat da unište“, smatra on.

Buštlija kaže da će i građani morati da se prilagode i manje greju, ili nađu drugi način za grejanje, ako ne budemo imali količine gasa kolike su nam potrebe.

On je rekao da se ne suočava ceo svet sa ekonomskom krizom, jer su protiv Rusije, kako kaže, SAD i njeni vazali, što je zajedno manje od milijardu stanovnika, a ne ceo svet.

„Čak ni vazali ne slede apsolutno. Nemačka je u daleko najvećem problemu. Njihovo političko ponašanje i inertnost privrede će ih još više koštati“, ocenio je Buštalija.

Dodaje da bi, i da dođe do izuzetno brzog dogovora i mira u Ukrajini, popravka pričinjene štete po svetsku ekonomiju trajala dugo.

Buštlija tvrdi da SAD nisu više prva ekonomija, jer je po kupovnoj moći prva Kina.

„Kina je već šest godina značajno po kupovnoj moći iznad SAD. Oni nisu više prva, a naročito ne jedina velesila na svetu“, kazao je Bušatlija.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

13. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Srbija spada u red onih u Evropi u kojima vlada najveća socijalna nejednakost

by bifadmin 5. јун 2022.

Srbija po kupovnoj moći stanovništva spada u najsiromašnije zemlje Evrope, objavio je istraživačko-izdavački centar Demostat

Snaga kupovne moći pokazuje potrošački potencijal, odnosno nivo standarda građana u jednoj zemlji i statistički se do nje dolazi podelom ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) po glavi stanovnika. Kroz per capitu, kako se još naziva BDP po glavi stanovnika, jasno se definiše koliko prosečan stanovnik u jednoj zemlji ima novca na raspolaganju i koliki je njegov realni kvalitet života.

Ako se posmatra BDP po glavi stanovnika u Srbiji, njegov procenat iznosi svega 52 odsto, u odnosu na 100 odsto koliko iznosi prosek Evropske unije. Koliko je Srbija „slabašna“ na tom planu najbolje ilustruju podaci da Luksemburg beleži procenat od 277 odsto, Irska 221 odsto, Danska 133 odsto, Holandija 132 odsto, Švedska 123 odsto, Belgija 122 odsto, Austrija 121 odsto, Nemačka 119 odsto.

Od Srbije su uspešnije i zemlje regiona, članice Evropske unije, poput Slovenije koja ostvaruje procenat od 90 odsto, Rumunije sa procentom od 73 odsto i Hrvatske sa procentom od 70 odsto.

Od stanovnika Srbije veću kupovnu moć imaju i građani Crne Gore, koja nije članica Evropske unije, sa procentom od 61 odsto. Jedina zemlja EU sa kojom Srbija koliko toliko može da se meri, iako je slabije plasirana i od nje, je Bugarska sa 55 odsto, koja inače važi za najsiromašniju zemlju članicu tog bloka.

Srbija spada u najsiromašnije zemlje na „starom kontinentu“

Kada je reč o potrošnji po glavi stanovnika statistika pokazuje da je ona u Srbiji veća nego u zemljama regiona kao što su Makedonija – 44 odsto, Bosna i Hercegovina – 43 odsto i Albanija sa prosekom 40 odsto u odnosu na prosek Evropske unije.

To što Srbija spada u najsiromašnije zemlje na „starom kontinentu“ ne treba da čudi ni malo, ukazuje Demostat i navodi da čak oko 700 hiljada zaposlenih prima minimalnu zaradu od oko 35.000 dinara. Koliko je to malo pokazuje podatak da minimalna potrošačka korpa u Srbiji iznosi oko 42 hiljade dinara.

Skoro polovina zaposlenih u Srbiji prima plate koje su manje od 50.000 dinara, što je znatno niže od zvanične prosečne plate u zemlji procenjene na oko 600 evra. Procenjuje se da u ovom trenutku u Srbiji ima oko pola miliona nezaposlenih. Takođe, raspon najvećih i najmanjih ličnih dohodaka u Srbiji je ogroman. Sve to utiče na to da Srbija spada u red onih u Evropi u kojima vlada najveća socijalna nejednakost.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

5. јун 2022. 0 komentar