Ako je suditi po najnovijim podacima, svaki drugi kredit privrednika koji je podignut u trećem kvartalu prošle godine, bio je za održavanje tekuće likvidnosti, dok je nivo zaduživanja za nove investicije značajno smanjen. Tako se učešće investicionih kredita u novoodobrenim svelo u ovom periodu na 25 odsto, dok su čak 61 odsto kreditnih linija bile namenjene za likvidnost i obrtna sredstva.
Podaci pritom pokazuju da je na kraju trećeg kvartala zabeležen međugodišnji rast kreditne aktivnosti privrede od 13,3 odsto. I pored tog rasta, ono što brine je struktura zaduženja koja pokazuje da je većina kreditnih sredstava odobrenih privredi bila i u ovom kvartalu namenjena za održanje tekuće likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava, pri čemu je 1,2 milijarde evra odobreno u okviru programa Garantne šeme.
Od tog iznosa 519,8 miliona evra u trećem kvartalu opredeljeno je mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.
Povećan oprez privrednika
Stručnjaci tvrde da ovakvi podaci ne treba da čude jer je ekonomska kriza, uslovljena pandemijom korona virusom, čiji se kraj još ne nazire, dovela do povećanog opreza privrednika kod novih zaduživanja, posebno onih koji se odnose na nova ulaganja.
Upravo ta neizvesnost diktira nova pravila u poslovanju na svim bankarskim tržištima u svetu, pa i Srbiji, pa iako su uslovi zaduživanja izuzetno povoljni zbog niske vrednosti euribora i niske kamatne stope, privrednici nisu skloni da se u ovom trenutku opredele za investicione kredite. Zato oni i padaju dok se značajno povećavaju oni kojima se od banaka traži spas da bi se održala likvidnost i preživela ova kriza.
Prema rečima Zorana Petrovića, predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke i predsednika Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, ovakvo ponašanje privrednika ne treba da čudi.
– Naravno da su ljudi oprezniji. Ali, istovremeno, u anketi članica Američke privredne komore, dve trećine njih očekuje rast investicija u 2021. godini. Prema poslednjim dostupnim podacima iz trećeg kvartala 2020. godine, učešće investicionih kredita u novoodobrenim se smanjilo na 25 odsto. Logično – najveći deo novoodobrenih kredita privredi odnosio se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, 61 odsto – navodi Petrović za portal Biznis.rs.
Neizvesno da li će u budućnosti moći da servisiraju svoje obaveze
I bankari koje smo kontaktirali kažu da je interesovanje za investicione kredite opalo.
– Jasno je da se privrednici u ovakvim uslovima neizvesnosti uzdržavaju od zaduživanja koja se odnose na nova ulaganja. Novih investicija nema bez kredita, jer privreda u ovakvim uslovima pandemije nema unutrašnjih rezervi, što pokazuje i činjenica da je u strukturi novoodobrenih kredita svaki drugi za likvidnost. To nije dobar trend, tim pre što su uslovi kreditiranja sada zbog vrednosti euribora i niskih kamatnih stopa, povoljni. Međutim, džaba ta povoljnost ako je neizvesno da li će u budućnosti moći da servisiraju svoje obaveze – kažu bankari.
S druge strane, profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da razume oprez privrednika, ali da istorijski niska vrednost euribora pogoduje svima, pa i privrednicima.
– Za sve investitore ovo je relativno povoljna situacija da dođu do nedostajućeg novca i finansijskih sredstava i da podrže svoj investicioni aranžman. Možemo reći da je ovaj nivo euribora dobar za privredu koja od banaka uzima dugoročne kredite za investicione poduhvate kako bi finansirala trajna obrtna sredstva, poslovanje ili prevazišla nelikvidnost. U tom smislu, povoljan je momenat za poslovanje – navodi Grubišić.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay
