Kada je majka Karla Marksa, filozofa, velikog kritičara kapitalizma i jedne od najuticajnijih ličnosti čovečanstva čula da njen sin piše knjigu pod nazivom ’Kapital’, prokomentarisala je:
„Bolje da ga je stekao!“
Za ovu crticu iz života velikog Marksa ne postoji materijalni dokaz, ali je zanimljiva pre svega da bi se razumelo poreklo Marksa, rođenog Jevrejina čiji su se roditelji okrenuli protestantizmu.
’Kapital’ je obimno delo koje je Marks dugo pisao. Neki ekonomisti i filozofi tvrde da nije shvaćeno kako bi trebalo i da doba razumevanja Marksovih ideja tek dolazi. Ne radi se o proročkim veštinama jednog analitičara društvenih pojava, već o dubokoj analizi i razumevanju proizvodnje, profita i kapitala.
Kapital i njegovu akumulaciju u onom negativnom ’krvavom’ kontekstu donela je industrijska revolucija i 19. vek. To je bio Marksov vek i njegova majka je dobro znala za čiju stranu treba da se zalaže njen sin, pravnik, novinar, pisac i mislilac zarad udobnog života i luksuza u kojem je živela manjina. Znala je da Karlu Marksu to nije bio životni stil, a još manje životni cilj. Ali, verovatno nije mogla ni da pretpostavi koliki će uticaj njen najmlađi sin imati na sve što je usledilo. Verovatno nije ni sanjala da će njen Karl večno živeti.
Borba za prava radnika, bolje uslove rada, ideje socijalizma, osnivanje različitih udruženja bili su i više nego dovoljni razlozi da Marks sa porodicom bude proterivan. Tako je i stigao do Pariza tadašnjeg političkog centra Evrope. Tu je upoznao sina velikog industrijalca Fridriha Engelsa koji će mu postati doživotni projatelj i saradnik, pokrenuo časopis, osnovao Komitet komunističke korenspodencije kako bi povezao socijaliste celog sveta. U Londonu je osnovan Savez komunista za čije je potrebe 1848. sa Englesom napisao ’Manifest komunističke partije’. Marks je proteran i iz Francuske, nastanjuje se u Belgiji, putuje po Nemačkoj da bi se u egzilu skrasio sa porodicom u Londonu i tu i završio život 1883.
Život je materijalno
Sam 19. vek, surova industrijalizacija koju su predvodili Englezi, trka za profitom koja je zarazila ceo svet, težak položaj radnika i siromaštvo koje je punilo svaku poru života, Marksu su bile osnovne potke za kritiku. Kritikovao je kapitalizam, ali nije ostao na tome. Tražio je rešenje kako bi svet opstao zdraviji i humaniji.
Marks je svet i odnose posmatrao kroz materijalnu proizvodnju. Sve je počelo od njegovih istraživanja načina kako se proizvodi vrednost, kakvi su odnosi među ljudima u procesu proizvodnje i razmene materijalnih dobara. Pred njegovim očima nastajao je građansko-kapitalistički svet i pretio da postane dominantni svetski poredak. Tako je jedno od Marksovih najvažnijih otkrića bila ideja da je ovaj svet zasnovan na logici kapitala, na logici proizvodnje viška vrednosti.
Profesor Lino Veljak je to ovako objasnio u RTS emisiji ’Filozofija i…’:
„Problemi u odnosima među klasama ne nastaju zato što su kaptalisti zli, a radnici jadni, izrabljeni od strane zlikovaca. Problem je u samoj logici proizvodnje zasnovanoj na kapitalu koja podrazumeva proširenu reprodukciju viška vrednosti.“
Materijalni život, kako je to Marks pisao i govorio, je taj koji određuje politički, pravni, pa i duhovni svet. Teško da će danas neko osporiti ovakva razmišljanja. Proizvodnja, novac, profit, kapital – termini su o kojima se danas najviše govori i u koje se najviše veruje.
Jednog dana sve će pući
Ako se uproste Marksove reči, moglo bi se ovako reći – poredak zasnovan na kapitalu će pući. Odnosno, problem nije toliko u ekstraprofitu koliko u samom profitu. Ako se čovečanstvo nužno bazira na uvećanju profita, ono će sigurno ulaziti u krize. Neće te krize, po Marksu, zaustaviti razvoj i materijalni napredak, ali će povećati konflikte unutar društva koji će sigurno povesti u konačan slom ili krah.
„Ideja Marksovog pucanja i propasti kapitalizma je da to bude organski prelaz u novi poredak u kojem bi se sredstva za proizvodnju stavila pod kontrolnu udruženja proizvođača. Danas bi se to reklo pod demokratsku kontrolu čovečanstva i njenih delova“ rekao je profesor Veljak u emisiji. Ne radi se, dakle, o ’pucanju’ koje će iznedriti nov poredak, kao što se to desilo iz robovlasništva u feudalizam sa mračnim međuperiodom. U pitanju je nova raspodela.
Mnogo je toga Marks predvideo. Birtak um, obrazovanje, komunikacija sa ljudima i istraživanja kojima je posvetio ceo radni vek, doneli su razmišljanja koja su aktuelna danas, čak i više nego u veku kada su nastala. Marks je dao zapravo mnogo upozorenja i nije ni čudo što mu se mnogi analitičari ovog milenijuma vraćaju sa velikom pažnjom. Danas su njegove knjige prodavanije nego ikada.
Krize su postale redovna pojava, očekuju se, najavljuju, globalizacija je u zreloj fazi. Još je mnogo ideja koje je Marks zapisao i sa kojima je korisno da se svako upozna.
Od Marksa za ljude danas
Šta će vam Marks danas i kako je video svet?
Početke aktuelne globalizacije Marks je primetio u veku u kom je živeo. Vrlo jasno uočava da je proces već na delu i da su počele da nestaju granice ne samo između država i naroda, već i granice između kontinenata, kako to kaže profesor Veljak.
Marks i Engels su delimični krivci za uvođenje osmočasovnog radnog vremena. Ovakvo radno vreme postalo je zvaničan zahtev Međunarodne radničke asocijacije. ’Osam sati rada, osam sati spavanja, osam sati slobodnog vremena’ slogan je Velšanina Valisera Robert Ovena iz 1810.
Marksove ideje su u mnogo slučajeva u istoriji iskorišćene kao osnova diktatura i one su pravdane kritikom i razmišljanjima Karla Marksa. Počev od Oktobarske revolucije, mnogi su tvrdili da se gradi poredak koji je realizacija Marksove ideje socijalizma i komunizma. Zanimljivo je da se u svakoj bankarskoj i ekonomskoj krizi poslednjih 30 godina uvek provlači ime Karla Marksa i upozorenja koja stručnjaci i poznavaoci njegovog dela prepoznaju u praksi.
U industrijskim nacijama nekolicina ima sve više bogatstva i tu je takođe Marks bio u pravu. Ovaj porast nejednakosti svojstven kapitalizmu on je i dijagnostikovao i očekivao da se produbljuje.
Marks je takođe kritikovao još jednu osobinu kapitalizma – određivanje visoke cene proizvodima koji nisu preko potrebni. Ovome danas svi svedoče, a pre svega na formiranje potreba i apetita koji se izmišljaju radi prodaje i opravdanja visoke cene. Tehika, oprema i različiti gedžeti najbolji su primer savremenih izmišljenih potreba.
Monopol je takođe pojava nezamisliva za Marksov 19. vek, ali je i te kako postala deo realnosti druge polovine 20. veka. Da ’male jedu veliki’ danas svako može da posvedoči, pa i totalni ekonomski laik. Ovo je još jedno od predviđanja velikog Marksa.
Najlakši način da kapitalisti ne podižu plate zaposlenima je da održe stanje kada je mnogo ljudi bez posla. Marks je ovakvu ’taktiku’ prepoznao kao realnu i očekivanu.
Najveći svih vremena
Jedan od boljih poznavaoca Marksovog dela, Britanac Fransis Vin, pre 15 godina rekao je za BBC:
„Posle pada Berlinskog zida podrazumevalo se da bi i Karla Marksa trebalo zatrpati sa ruševinama. Trebalo ga je zaboraviti zajedno sa njegovim idejama i knjigama. Ali, početkom ovog milenijuma vidim da se Marks vraća. Ovo doba je pravo vreme da ponovo razmislimo o njemu i onome što je zaista govorio, mislio, radio, umesto da se sećamo onoga što se radilo u njegovo ime“.
Ovo je bio Vinov komentar na podatak da su slušaoci BBC radija upravo Marksa proglasili za najvećeg filozofa svih vremena. Nisu to ni Aristotel ni Toma Akvinski ni Kant. Marks je bio jedan od mislilaca koji su imali ideju kako da menjaju svet, a ne samo da ga kritikuju.
’Manifest komunističke partije’ govori sve o čemu se danas polemiše na svakom ćošku – od globalizacije, velikih korporacija koje gutaju manje i kapitalizma koji razdire svetsku ekonomiju. Nije na odmet bar ga prelistati jer je ’Kapital’, ma koliko maestralan bio, gigantsko delo stvarano čak 20 godina.
Po rečima Vina, ’dokle god opstaje kapitalizam, neophodno je čitati i razumeti ’Kapital’, Marksa i njegove vizije, pre svega.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay