/ Category / masovna kultura
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis & Finansije 160: Kako masovna kultura podstiče masovni turizam: Neka zvuči tako da zveči

16/04/2019 - 12:49 in Novi brojevi

Zar je moguće da neko nije čuo za „Luvr“? Moguće je. To je onih 50%, za koliko je porasla poseta ovom muzeju nakon što je u njegovim prostorijama snimila spot američka pevačica Bijonse. Nekadašnja upozorenja Duška Dugouška da se nikako ne skreće…

Sumrak intelektualnog mišljenja: Živimo u anesteziranom društvu

29/10/2015 - 11:15 in B&F Plus, Slajder

U svetu u kome su intelektualci marginalizovani, a najveći deo srednje klase je odustao od visoke kulture, pitanje u kojoj meri neki proizvod odgovara…

Pop kultura i moć

28/09/2014 - 10:28 in B&F Plus

U romanu Džonatana Frenzena iz 2001. „Korekcije“, osramoćeni akademik Čip Lambert, pošto je digao ruke od marksističke teorije i počeo da piše…

Rečnik 21. veka: Konzumerizam

02/05/2014 - 14:04 in Posle 5

Konzumerizam nije najveći prioritet ljudskih bića. Niti njihova osnovna potreba. Savremena psihologija, antropologija i etnologija ne pružaju apsolutno nikakve dokaze koji bi potvrđivali da je konzumerizam deo ljudske prirode, da bez neprestane potrošnje…

Povratak bioskopa: Nova dimenzija magije

19/05/2013 - 15:16 in Posle 5

Neki su ultramoderni a neki još nisu zamenili sedišta stara 50 godina. Uprkos lošoj privatizaciji, niskom standardu građana i opšteprisutnoj pirateriji, bioskopi u Srbiji su živi i itekako rade. „Industrija prikazivanja filmova dotakla je dno 2007.…

Nova evropska desnica: Plinska svetlost

08/02/2012 - 10:40 in Fokus, Miroslav Ružica

Zaokupljena islamom i njegovom potencijalnom ili stvarnom pretnjom, Evropa je propustila da identifikuje tihu kontrarevoluciju u vlastitom dvorištu. Tek zločin Andersa Brejvika iznenada je otkrio aktere koji prete da temeljno promene evropski kulturni prostor.…

Oktobar 2019

Sa stopom rasta od 3-3,5% u srednjoročnom periodu, do 2030. bićemo razvijeni kao današnja Rumunija. Da bismo za isto vreme dostigli današnju Poljsku, odnosno zaposlenost veću od 70% i prosečne plate od oko 900 evra, potreban nam je rast od 5-6%. Takvog, ubrzanog razvoja nema bez dubinskih promena u strukturi privrede, u korist privatnog sektora, naročito domaćih firmi, koji jedini može da obezbedi produktivne poslove i dinamičan rast. Da bi ta transformacija bila uspešna, neophodan nam je plan razvoja, sa jasnim i realnim prioritetima šta i kako treba da uradimo za pet, za deset i više godina a koji naša država još uvek nema.

Kursna Lista

BIF na Tviteru
Close