Home Tags Posts tagged with "naplata"
Tag:

naplata

EkonomijaVesti

Kako saznati da li ste u dugu ili u pretplati na porez za imovinu

by bifadmin

Rok za plaćanje poreza na imovinu ističe 14. februara, a mnogi se i ovaj put pitaju da li su možda u pretplati ili u minusu.

Mnogi su pokušavali i da “pešaka” saznaju kakvo im je stanje na “računu” za porez na imovinu, ali u tome nisu i uspevali.

Istina i procedura su sledeće.

Po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svi oni koji ne izmire svoje kvartalne obaveze definisane rešenjem, dobijaju opomene od svojih opštinskih ekspozitura o svom dugu. Na istoj opomeni precizno se navidi i da je rok za izmirenje obaveze pet dana od izdavanja opomene.

Zakon predviđa i da ako poreski obveznik ima primedbe na dostavljenu opomenu i iznos koji treba da uplati u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja.

I treće, ako ni posle toga ne ispune svoje obaveze zaračunava im se kamata ali mogu i dodatno da budu kažnjeni sa 50.000 dinara jer nisu svoje kvartalne obaveze izmirili u predviđenom roku, prenosi B92.

Prinudna naplata

Poreska uprava, ukoliko se ne izmire obaveze i nakon opomene, ima pravo na prinudnu naplatu, koja može da se realizuje ili administrativnom zabranom na primanja pa čak i preuzimanjem pokretnih stvari pa čak i nepokretnosti.

Svaki poreski obveznik dobija sa poreskim rešenjem i iznos rate koju treba da izmiri za određeni kvartal.

To se radi zbog lakšeg praćenja izmirenih obaveza i zakon nalaže da se te obaveze u definisanom iznposu izmire.

Oni pak obveznici koji uplaćuju porez ne po definisanim ratama već to rade u skladu sa svojim nahođenjem, a da pri tom nisu u dugu, ako žele da provere svoje izmirene obaveze, moraju da kontaktiraju direktno ili putem mejla svoju ekspozituru, navodi B92.

Porez na imovinu prikupljaju lokalne samouprave i izmiruje se u četiri rate: prva do 14. februara, druga do 15. maja, treća do 14. avgusta i četvrta rata se plaća do 14. novembra.

Porez na imovinu fizičkih lica može se platiti i u manjem broju rata od zakonom propisanih, uključujući i plaćanje utvrđenog poreza ođednom, do dospelosti poreske obaveze za svako tromesečje.

Inače, zakon je definisao i mogućnost zastarevanja naplate duga po osnovu poreza na imovinu.

“Građani koji ne poštuju propisane rokove za plaćanje poreza na imovinu mogli bi biti kažnjeni sa 50.000 dinara za svaki kvartal za koji nije plaćena rata poreza. Za godišnji porez na imovinu zakonodavac je propisao kvartalne rokove plaćanja što znači da se nepoštovanje propisanih rokova smatra neredovnim izmirivanjem obaveza”, pojasnio je za Blic Đerđ Pap, stručnjak za poreze.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta činiti kada izvršitelj krene u prinudnu naplatu plaćenih ili zastarelih dugova

by bifadmin

Ako je račun plaćen – niko ne sme da vam ga naplati duplo. Ako je, međutim, dug za neku komunalnu uslugu zastareo, a poverilac preko izvršitelja ipak pokuša njegovu naplatu, za dužnika je važno da na vreme uloži prigovor, što znači – u roku od osam dana od dana prijema rešenja izvršitelja.

U protivnom, za dužnika – nema spasa. Sagovornici portala N1 – advokat Svetlana Pavlović iz Beograda i Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjavaju kako treba da postupe potrošači kada izvršitelj krene u prinudnu naplatu plaćenih ili zastarelih dugova.

Računi za komunalne usluge zastarevaju u roku od godinu dana. Dešava se da poverilac – neko javno komunalno preduzeće, mobilni operator, Elektroprivreda… krenu u prinudnu naplatu preko javnih izvršitelja u slučajevima kada je dug plaćen, a mnogo češće kada nije, ali je za naplatu – zastereo.

Dug je plaćen, potrošač na vreme dobija rešenje izvršitelja

Kada potrošač uredno namiruje dugove po računima, ali ipak na svoju kućnu adresu dobije rešenje izvršitelja o prinudnoj naplati, rešenje je , ističu naši sagovornici – jednostavno.

„Tu je stvar čista. Ako ga tuže za već plaćene račune, potrošač izjavljuje prigovor u roku od osam dana, i dostavlja izvršitelju dokaz o uplati“, navodi advokat Svetlana Pavlović.

Dug je zastareo, potrošač na vreme dobija rešenje izvršitelja
U slučaju utuženja za zastareo dug, kada dužnik prima rešenje o izvršenju na svoju adresu, rešenje još postoji.

„Za zastareo dug dužnik u roku izjavljuje prigovor zastarelosti, i u tom slučaju se ide na parnicu gde sud poziva obe strane. Tada dužnik treba samo da kaže da je dug zastareo i to je to. Sud će dužnika osloboditi svakog plaćanja, odnosno odbiće zahtev poverioca“, objašnjava Pavlović.

Dug je plaćen, ali potrošač nije primio rešenje o izvršenju

Ako potrošač, iz bilo kog razloga, ne primi poštom rešenje o izvršenju, već za to sazna kada izvršitelj njegovom poslodavcu pošalje rešenje o obustavi od plate (ili u Fond PIO od penzije), a dug je plaćen, i dalje može da se spreči prinudna naplata.
Svetlana Pavlović objašnjava da, ako dužnik nije primio rešenje o izvršenju – a to je najčešće zato što nije bio na adresi kada je pokusana dostava – u tom slučaju se rešenje ističe na oglasnu tablu suda, gde se posle 30 dana računa da je dužnik primio rešenje i kreće da teče rok za prigovor od osam dana.

„Ukoliko je račun plaćen, niko ne može da vam ga naplati duplo. Desi se greška kod pojedinih komunalnih preduzeća da građane tuže za plaćene račune. Tada dužnici moraju odmah, po saznanju za rešenje o izvršenju, da obaveste izvršitelja da je dug plaćen i da mu dostave dokaz o tome. Tada troškovi izvršitelja padaju na teret tog komunalnog preduzeća kao poverioca, jer je ono greškom tužilo za vec plaćene račune“, navodi Pavlović.

Međutim, u slučaju desi da je novac već skinut sa računa i prebačen na ime plaćenog duga, dužnik tu ima mogućnost da tuži poverioca – komunalno preduzeće i da mu se taj novac vrati.

Dug je zastareo, ali potrošač nije primio rešenje o izvršenju

Kada nije obavešten o rešenju o izvršenju, već to sazna kada već stigne rešenje o prinudnoj naplati, a reč je o zastarelom dugovanju, najveća je verovatnoća da će potrošač taj dug – morati da plati.

„Ovaj slučaj je čest u praksi i uglavnom nema spasa za dužnika, ako nije primio rešenje o izvršenju, i ne zna da je to rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda, da stoji tamo 30 dana i da, potom, ističe i rok od osam dana za prigovor. Kada taj rok istekne, dužnik više nema prava na prigovor. Jer, zastareo dug poverilac može da naplati ako dužnik ne izjavi prigovor u zakonskom roku“, objašnjava Pavlović.

U ovoj situaciji teško je da se dužnik „izvuče“ od plaćanja, iako je dug zastareo.

„Jedino, ako se ispostavi da je, na primer, dostava rešenja pokusana na pogrešnoj adresi dužnika. Tada dužnik može da podnese zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana prijema zaključka o na primer blokadi plate ili penzije. Može da istakne tu nepravilnost i da zahteva da mu se ponovo dostavi rešenje o izvršenju na pravu adresu , kako bi rok za izjavljivanje prigovora krenuo iz početka i kako bi on izjavio prigovor. Ako to nije slučaj, dužnik mora da plati dug iako je zastareo“, pojašnjava naša sagovornica.

Ne odbijati prijem pošte

Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ukazuje da je za potrošače upravo iz ovih razloga važno da ne odbijaju prijem pošte koja stiže iz kancelarija javnih izvršitelja – kako bi na vreme mogli da ulože prigovor i ostvare svoja prava.

On ukazuje da je nedavno više potrošača kontaktiralo ovo udruženje zbog podnesaka pojedinih advokatskih kancelarija iz Novog Sada, u kojima se (potrošači) pozivaju na plaćanje dugovanja za telekomunikacione usluge, starih više od godinu dana.

Pokušaj naplate negiranjem zastare

U tim podnescima se, dodaje naš sagovornik, navodi da potraživanja za internet, usluge mobilne telefonije i pakete usluga ne zastarevaju za godinu dana već se navodi opšti rok od 10 godina uz obrazloženje da se radi o “neimenovanim ugovorima” koji se ne mogu okvalifikovati kao “potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka“ kao što to predviđa Zakon o obligacionim odnosima.

Sagovornik N1 ističe da ovakvo tumačenje nema uporište u sudskoj praksi.

Naime, potraživanja za telekomunikacione usluge pružene građanima, koja dospevaju u jednakim mesečnim intervalima – zastarevaju za jednu godinu. To, objašnjava, znači da dug ne može naplatiti prinudno, putem suda ili izvršitelja. Dužnik u ovakvoj situaciji mora uložiti prigovor na odluku izvršitelja i pozvati se na zastaru, o kojoj odlučuje sud.

Alfirović savetuje da potrošači ne uzimaju za ozbiljno pravna tumačenja i obrazloženja koja ovih dana stižu sa adresa “poznatih” advokatskih kancelarija, jer zakon, sudska praksa i stav Vrhovnog kasacionog suda jednogodišnji rok zastare za ovu vrstu potraživanja ne dovodi u pitanje.

“Razlozi za ovakva tumačenja mogu biti isključivo materijalne prirode, u želji da se za pojedine telekomunikacione operatore kao klijente, obezbedi naplata zastarelih potraživanja pokušajem dovođenja u zabludu potrošača kao ekonomski slabijih i pravno neukih stranaka”, ukazala su i udruženja za zaštitu potrošača.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Hrvatska kreće sa naplatom struje za punjenje električnih vozila

by bifadmin

Hrvatska eletroprivreda u ponedeljak, 24. januara počinje naplatu punjenja električnih vozila na javno dostupnim punjačima ELEN

Početak naplate struje koja se koristi za punjenje e-vozila u nekim delovima Evropske unije već neko vreme funkcioniše, tako da za mnoge vozače ovih automobila ovo nije novitet.

Kako se navodi u saopštenju ELEN-a, struja za punjenje električnih vozila biće naplaćivana na 31 lokaciji, a korisnici će na raspolaganju imati dve tarife punjenja: skuplja tokom leta od 7 do 21h i tokom zime od 8 do 22h, a jeftinija tokom noći.

Tako za punjenje na punjačima snage 22,1 kW u skupljoj tarifi treba izdvojiti 2,70 kuna po minutu (oko 42 dinara), a u jeftinijoj 2,31 kunu po minutu (oko 36 dinara) i dozvoljeno trajanje punjenja iznosi 180 minuta.

Na punjačima snage od 22,1 do 50 kW u skupljoj tarfiti cena je 3,50 kuna po minutu (oko 55 dinara), u jeftinijoj 2,90 kuna po minutu (oko 45 dinara) i dozvoljeno trajanje punjenja je 60 minuta.

Kada je reč o punjačima snage iznad 50 kW, za skuplju tarifu treba izdvojiti 4,95 kuna po minutu (oko 77 dinara), za jeftiniju 4,45 kuna po minutu (oko 70 dinara), a dozvoljeno trajanje punjenjana je 45 minuta.
U našoj zemlji električni automobili besplatno se mogu napuniti u javnim garažama, hotelima (za goste), kao i na osam punjača JP “Puteva Srbije” koji se nalaze na glavnim putnim pravcima.

Izvor: Nova S/Enegetski portal

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Naplata i osiguranje potraživanja: Prevencija bankrota

by bifadmin

Polisa osiguranja potraživanja (Trade Credit Insurance) odnosi se isključivo na naplatu potraživanja koja preduzeća imaju među sobom. Najzastupljenija je u farmaceutskim kompanijama, agrobiznisu, kompanijama koje prodaju IT opremu, a interesovanje je skočilo od početka pandemije uprkos državnim dotacijama koje bi mogle da obezbede bolju naplatu potraživanja, i koje su mnogim preduzećima omogućile da zadrže nos iznad vode.

Pre nekoliko godina, jedna strana kompanija koja se bavila reciklažom odlučila je da obezbedi prihod osobama bez posla. Otišli su u naselje čiji su stanovnici živeli u vrlo teškim uslovima, i podelila svima koji žele da sakupljaju sekundarne sirovine kompletnu opremu – odelo, kolica, pa čak i nekoliko mobilnih telefona. Uslov je bio da tri puta nedeljno donose ono što su prikupili, i da im za to bude plaćeno po ugovorenoj ceni. Prošle su tri nedelje, niko se nije pojavio. Kad su otišli da pitaju šta se dešava, saznali su da su potencijalni uposlenici skoro pa istog dana prodali opremu, potrošili novac i na nesuđenog poslodavca potpuno zaboravili!

Ovaj događaj sada se prepričava kao šala, ali ovakvu situaciju pojedine firme shvataju kao stvar folklora jer se sa njom sreću i u saradnji sa drugim, registrovanim preduzećima. Nije mali broj slučajeva da se roba ili usluga plate avansno, a da nikad ne budu isporučeni, ali i da već isporučena roba ili usluge nikad ne budu plaćene. Tu nije reč samo o saradnji sa „fantomskim firmama“ koje se otvaraju isključivo radi prevara, već i o onima koje dospeju u stečaj ili dugotrajnu blokadu (koja najčešće takođe vodi u stečaj).

Iako je prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika broj preduzeća koja odlaze u stečaj od početka korone počeo da pada – sa 305 u 2019. na 224 u 2020. godini, stručnjaci smatraju da će se pravo stanje videti tek kasnije, kad presuše državne dotacije koje su mnogim preduzećima držale nos iznad vode u poslednjih godinu i po dana.

Četiri petine preduzeća u Srbiji ima problema sa naplatom

Sa naplatom potraživanja, prema informacijama dobijenim od kompanije „Coface Srbija“, ima probleme čak 80 odsto preduzeća u Srbiji – čak i obično kašnjenje u naplati može da izazove ozbiljne zastoje u poslovanju. Zato je kod sklapanja posla, bilo sa domaćom ili stranom firmom, neophodno otvoriti četvore oči: istorija poslovanja i dugovanja može se proveriti unapred u dostupnim bazama podataka, a postoji i osiguranje potraživanja koje daje mogućnost da se potraživanje naplati čak i ako dužnik nije u stanju da plati svoje dugovanje.

„Paketi pomoći država sigurno su uticali na to da privremeno bude manji rast nenaplaćenih potraživanja, ali s obzirom na to da procesi proizvodnje i sirovine poskupljuju, upitno je kakav će biti krajnji ishod. Interesovanje za uslugu naplate potraživanja je ipak konstantno i ne opada godinama”, kaže za „Biznis i finansije“ Jelena Đukić, zastupnik u kompaniji „Coface Srbija“, koja se bavi naplatom potraživanja, pružanjem poslovnih informacija i podrške osiguranim klijentima.

Ona smatra da je u poslovanju ključna preventiva, i da pre nego što sa nekim preduzećem uđemo u poslovni odnos – treba da sagledamo celokupnu sliku poslovanja.

„Kompanije koje žele da se u njihovo ime bavimo naplatom potraživanja javljaju nam se uglavnom, nažalost, kad je potraživanje ili blizu zastarevanja ili je zastarelo, ili kada je kompanija u većem finansijskom problemu. Neretko imamo situaciju da dobavljač ne ispoštuje ugovorene obaveze. Preporuka je ipak da se najpre provere kupac i dobavljač, i da se utvrdi stalni monitoring. Uvek možete biti u toku sa kreditnim izveštajima koji se sastoje od javno dostupnih informacija, a ’Coface’ može dati kreditnu ocenu, preporučeni limit kao i ekspertske izveštaje koji sadrže informacije iz osiguranja potraživanja, zatim kreditnu preporuku, kreditnu ocenu, verovatnoću neplaćanja obaveza, makroekonomske analize, pa čak i ocenu rizika zemlje u kojoj kompanija posluje. Mi obezbeđujemo pristup sistemu sa više od 200 miliona kompanija u 195 zemalja, pa tako klijent koji dobije informaciju da njegov poslovni partner kasni sa plaćanjem, primera radi u Poljskoj, shvati to kao alarm da treba da poveća opreznost jer može doći do potencijalnog problema”, kaže Jelena Đukić.

Ona naglašava da poslovanje treba urediti tako da se sporna potraživanja svedu na minimum, a čak i ako dođe do problema – treba reagovati u što kraćem vremenskom periodu nakon isteka valute plaćanja.

Ako ipak dođe do toga da je neophodno angažovati nekoga za naplatu potraživanja, proces se prilagođava vrsti duga, klijentu, dužniku. U kompaniji „Coface Srbija“ to podrazumeva direktan kontakt sa dužnikom, slanje opomena, sastanke, a kada se u sistemu evidentira kašnjenje u plaćanjima, automatski se smanjuje kreditna ocena kompanije i limit, a obaveštenje o tome stiže svim klijentima u zemlji i inostranstvu.

Interesovanje za osiguranje potraživanja raste

Iako osiguranje naplate potraživanja u Srbiji još nije ozbiljno uzelo maha, to je odličan način da se deluje preventivno, a izgleda da domaći privrednici to sve više prepoznaju. Marija Kujović Stanimirović, suvlasnica u Društvu za posredovanje u osiguranju „Distririsk“, kaže za „Biznis i finansije“ da ta vrsta osiguranja u poslednjih par godina sve više dobija na značaju i da je u Srbiji sve više domaćih proizvođača, trgovinskih preduzeća i uslužnih kompanija koje osiguravaju naplatu potraživanja od domaćih i inostranih kupaca.

„Uobičajeni rizici koji su pokriveni ovim osiguranjem su stečaj i bankrot kupca, i odložena docnja – kada kupac ne plati 180 dana nakon roka dospeća fakture, s tim što se preliminarna prijava štete podnosi obično nekoliko dana nakon dospeća fakture”, kaže Kujović Stanimirović.

„Ono što uglavnom nije pokriveno ovom polisom i što uvek unapred napominjemo klijentima, a opet varira od društva do društva, jesu kamate ili dodatni troškovi za kašnjenje sa plaćanjem, zatim šteta nastala usled odlaganja ili zabrane prenosa sredstava u stranu zemlju preko bankarskog sistema ili gubici nastali usled kursnih razlika, fakture koje su predmet osporavanja ili reklamacija zbog skrivenih mana, zatim fakture za robu za koje je kupac prijavio da sadrži nedostatke, kao i penali – bilo da su ugovoreni ili su sudski dodeljeni osiguraniku”, objašnjava naša sagovornica.

Po zastupljenosti osiguranja naplate potraživanja, Srbija ne zaostaje za svojim najbližim susedima. Prema podacima kompanije „Marsh“, u 2020. godini u Srbiji je plasirano oko pet miliona evra premije baš kao i u Hrvatskoj; najrazvijenije tržište u ovom regionu je Slovenija sa 30 miliona plasirane premije.

„Srpsko tržište definitivno ima najveću stopu rasta jer je poslednje i započelo sa pružanjem ove vrste osiguranja u odnosu na region. Ove polise najzastupljenije su u farmaceutskim kompanijama, agro biznisu, energetskom sektoru, metalskoj industriji, tehnološkim kompanijama i onima koje se bave robom široke potrošnje”, kaže za „Biznis i finansije“ Vladan Miljković, rukovodilac sektora za osiguranje potraživanja u Adria region, u kompaniji „Marsh“.

„Osiguranje naplate potraživanja raste srazmerno opadanju naplate, ali često imamo slučajeve da nam se kompanije javljaju sa zahtevima za dostavom ponude nakon što im se već desio određeni štetni događaj, ili ukoliko saznaju da se pojedine kompanije iz istog sektora susreću sa problemima ove vrste. Pokriće, međutim, nije moguće pružiti retroaktivno za potraživanja po kojima je štetni događaj već izvestan ili je u nastajanju”, kaže Miljković.

On napominje da je interesovanje kompanija za osiguranje potraživanja drastično skočilo od početka pandemije, ali da su istovremeno i osiguravajuća društva izgubila „risk apetit“ – s obzirom na to da je rizik od naplate potraživanja povećan, pogoršani su komercijalni uslovi ponude kao i kreditni limiti. Miljković ipak kaže da se situacija vraća u normalu u poslednjih nekoliko meseci i da se ponude ponovo kreću u pozitivnom smeru po klijente.

Ovu polisu zasad u Srbiji nude samo tri osiguravajuće kuće, a do pre nekoliko godina bilo ih je dve. Imajući u vidu iskustva naših sagovornika koja govore da interesovanje kompanija raste, možemo se nadati da će porasti i ponuda, pa time i svest privrednika da je ovo jedan od načina da se zaštite od nenaplativih potraživanja.

Lela Saković

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Uskoro putarine i na putevima nižeg reda

by bifadmin

Javno preduzeće Putevi Srbije raspisalo je tender za izradu dokumenta koji treba da analizira potrebu za uvođenjem sistema naplate putarine na novim – budućim deonicama autoputa i na putevima nižeg reda.

U tenderskoj dokumentaciji se navodi da je cilj Studije da pokaže isplativost uvođenja naplate putarine na pomenutim kategorijama saobraćajnica, za komercijalna vozila težine preko 12 tona.

Izbegavanja plaćanja putarine

Od uvođenja naplate putarine u Srbiji, uočeno je da veći broj teških teretnih vozila u cilju izbegavanja plaćanja putarine na autoputevima izbegava njihovo korišćenje i kao alternativne koristi puteve nižeg reda, naročitio magistralne puteve I i II reda.

Ovo dovodi do pojačanog habanja tih puteva i iziskuje dodatne troškove u njihovom održavanju, a pritom i usporava saobraćaj na ovim putevima, dovodi do povećanja saobraćajnih udesa i direktno umanjuje prihod od naplate putarine na autoputevima – kaže se u objašnjenju razloga za izradu studije koje prenosi Ekapija.

Prema ranijim spekulacijama, naplata bi mogla najpre da počne na Ibarskoj magistrali i na putu između Beograda i Niša.

Studija će uključiti slična rešenja u Evropi, izbor adekvatnog rešenja za Srbiju, tehničko rešenje sistema, procenu troškova, pregled deonica na kojima ima smisla uvođenje naplate putarine na magistralnim putevima, kao i isplativost tog sistema

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Banke ne smeju da daju lične podatke korisnika, agencijama za naplatu potraživanja

by bifadmin

Banke u Srbiji nemaju pravo da lične podatke korisnika daju agencijama za naplatu potraživanja, ukazalo je danas Udruženje bankarskih klijenata „Efektiva“.„Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banka ne sme da proda dug fizičkog lica agenciji za naplatu potraživanja. Ipak, banke u postupku naplate dugovanja, angažuju takve agencije, koje umesto njih pozivaju dužnike. Takav aranžman banke i agencije je nezakonit“, navodi se u saopštenju „Efektive“.

Savet tog udruženja bankarskim klijentima je da u situaciji kada ih za dug umesto banke poziva neka agencija za naplatu potraživanja da banci upute pisani zahtev za brisanje ličnih podataka iz baze agencije.

„To znači da će pozivi i uznemiravanja nakon toga prestati, jer agencija neće smeti da koristi lične podatke dužnika“, istakla je „Efektiva“ i dodala da je obaveza banke da o tome obavesti dužnika, a ako to ne uradi, postoji mogućnost žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i pokretanje sudskog postupka.

Po tumačenju tog udruženja ni mobilni operatori i trgovce nemaju pravo da agencijama za naplatu potraživanja daju lične podatke dužnika.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Izgradnja puteva došla na naplatu svima

by bifadmin

Da će ponovo poskupeti putarina u Srbiji najavio je v.d. direktora “Putevi Srbije” u ponedeljak, rekavši da će poskupljenje biti za 5-6 odsto i da će predložiti Vladi Srbije da usvoji korekciju cena.

Iako je putarina već poskupela za 12 odsto u junu prošle godine, a korekcija cena (poskupljenje) je prethodno izvršena u i januaru 2017. godine i to za 10 odsto, izgleda da je izgradnja puteva došla na naplatu svima.

Zoran Drobnjak, v.d. direktora “Putevi Srbije” istakao je da poskupljenje neće biti veliko, odnosno tih 5-6 odsto izgleda da nije skupo gledajući iz ugla nekoga ko se vozi službenim automobilom javnog preduzeća i kome isto to preduzeće plaća putarinu. Svima ostalima, da se pretpostaviti, svaki novi namet u vremenu pandemije, očekivanog pada BDP-a i opšte privredne aktivnosti nije mali.Kao opravdanje za poskupljenje v.d. direktora istakao je da će tako “Putevi Srbije” imati više novca za održavanje i obnovu putne mreže i saobraćajnica koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, odnosno koje nisu u njihovoj nadležnosti.

Naplata putarine na Ibarskoj magistrali

Kako bi naterala vozače kamiona da koriste “auto-put Miloš Veliki” država planira da počne s naplatom putarine kamionima na Ibarskoj magistrali. Ideja je i da se putarina naplaćuje na drugim saobraćajnicama nižeg reda kao što je put između Beograda i Niša.

Država je očigledno besna na one kamiondžije koji ne žele da koriste i plaćaju “auto-put Miloš Veliki” te je ovo preduzeće u Planu javnih nabavki, koji je usvojen 30. oktobra, predvidelo da se raspiše tender u vrednosti od 250 miliona dinara za za nabavku opreme i uvođenje sistema naplate putarine na putevima nižeg reda, kao i 20 miliona dinara za Studiju opravdanosti izvođenja sistema naplate putarine na novim – budućim deonicama auto-puta i na putevima nižeg reda. Istim

Planom predviđeno je i 110 miliona dinara za nabavku kancelarijskog materijala, priznanica i štampanih obrazaca.Koliko će iznositi poskupljenje putarine u novcu?

Poskupljenje putarine od 5 odsto znači da će vozači od Beograda o Preševa za deonicu plaćati 1.550 dinara, umesto dosadašnih 1.460 dinara. Isto tako, od Beograda do Dimitrovgrada vozači će plaćati malo više od 1.350 dinara umesto 1.290 dinara.

Ukoliko putujete ka Hrvatskoj putničkim automobilom, deonica od Beograda do Šida koštaće vas 440 dinara, dok će vožnja auto-putem “Miloš Veliki” od Beograda do Čačka (odnosno Obrenovac-Preljina) iznositi 440 dinara umesto dosadašnjih 420 dinara.

Smanjen broj vozila na auto-putevima

Skoro da se prepolovio broj vozila na auto-putevima zbog okolnosti izazvanih pandemijom virusa korone. Tako je najveći broj vozila na auto-putevima u Srbiji bio 26. jula 2019. godine, kada je kroz naplatne rampe prošlo 255.825 vozila u jednom danu.

Međutim, 26. jula 2020. godine putarinu je platilo samo 151.794 vozila. Manje se putuje i manje se kreće, a sa najavljenim poskupljenjima moguće da će se još manje putovati.Doduše, ako se manje putuje i manje koriste auto-putevi, manje se i habaju. Kako bilo, čeka se odluka Vlade Srbije, kao i resornog ministarstva.

Izvor: Daljine.rs

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Dugovi stari i do 20 godina idu izvršiteljima na naplatu

by bifadmin

Skoro milion starih izvršnih predmeta sukcesivno će, u naredne dve godine, biti prebacivano javnim izvršiteljima, a neki od njih stariji su od 15 pa i 20 godina.

Novosti navode danas da je taj postupak u toku, a da je među njima najviše neplatiša komunalnih usluga, kod kojih su se kamate tokom godina i decenija nagomilale.

Tako će građani, umesto npr. 1.000 dinara zaboravljenog duga sada, uz zatezne kamate i troškove postupka, morati da plate 20.000-30.000, piše u tekstu.

„Javnim izvršiteljima do sada su prosleđena 4.573 predmeta po osnovu izvršne isprave i 22.266 predmeta po osnovu verodostojne isprave (komunalna potraživanja)“, rekla je portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu Bojana Stanković.

Ona je dodala da su u ovoj godini od ukupno 7.523 predmeta po osnovu izvršne isprave, u radu ostala 2.022, a po osnovu verodostojne isprave još 174.487.

Komunalni dugovi zastarevaju za godinu dana, ali dosad nisu bili naplaćivani jer su predmeti poverioca koji su podnosili predloge za izvršenje svake godine stajali po fiokama, pišu Novosti.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Google uveo ograničenja i naknadu za pojedine video platforme

by bifadmin

Google je još u aprilu najavio da je svoju video caht platformu Google Meet ponudio korisnicima besplatno, ali samo do kraja septembra. Kako kažu, od plana nisu odustali pa će od sada ova opcija biti limitirana.

Naime, posle 30. septembra Meet će moći da se koristi besplatno, ali samo do 60 minuta. Do sada, svako sa Google nalogom je mogao da besplatno pokrene sastanak do 100 ljudi i to bez ikakvih oraničenja.

U isto vreme i neke napredne opcije G Suite i G Suite for Education, takođe neće moći da se koriste. Između ostalog to su bili sastanci za do 250 korisnika, live-streams za do 100.000 ljudi sa jednog domena, kao i mogućnost da se sastanak snima na Google Drive. Ove usluge će od sada mesečno koštati 25 dolara.

Google Meet ali i druge slične videokonferencijske platforme morale su da nađu način da se izbore sa Zoom-om koji je tokom pandemije koristilo i do 100 miliona ljudi dnevno.

Izvor: Bizinfo.rs

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMOVesti

Nova kriza produžila rokove naplate potraživanja: Na pomolu „siva“ jesen

by bifadmin

Epidemija korona virusa je produžila rokove naplate potraživanja firmi u Srbiji, a dodatni problem je što sudovi i drugi državni organi zaduženi za prinudnu naplatu ne rade punim kapacitetom. Istraživanja su pokazala da dve trećine privrednika ne uspeva da naplati svoja potraživanja, a ako kriza potraje duže nego što se očekivalo biće ih mnogo više.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je, pozivajući se na izveštaj European Payment Report 2018, u kojem je analizirano 29 zemalja među kojima i Srbija, objavila da kompanije u našoj zemlji svoja potraživanja naplaćuju u proseku za godinu dana i sedam meseci, a da firme pokreću sudski proces naplate tek nakon devet meseci čekanja (264 dana), dok je prosek u evropskim zemljma 82 dana.

Prema tom izveštaju, 72% firmi kasni u izmirenju duga jer nema novac, dok se time u Evropi pravda 54% kompanija. Sledeći veliki problem je administrativna neažurnost kupaca („zaboravio sam na fakturu“) koji u Srbiji ima svaka treća kompanija (34%), dok je svaka četvrta (26%) upala u lanac nelikvidnosti zbog namernog neplaćanja dužnika, a svaka deseta kompanija (11%) nije naplatila potraživanje zato što se vodi sudski spor oko isporučene robe ili usluge.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju nudi nove mogućnosti

U NALED-u očekuju da će deo problema u naplati potraživanja posle završetka epidemije biti rešen doslednom primenom izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje su stupile na snagu 1. januara 2020. godine, u čijim pripremama je učestvovalo i to udruženje. Privreda, kako preporučuju, može da utiče na dužinu postupka naplate tako što će znatno ranije zahtevati pred sudom da dobavljač izmiri dug. Međutim, srpske kompanije su, kako smatraju u NALED-u, sklone pokušajima da se vansudski naplate jer tako izbegavaju troškove postupaka koji, prema Doing Business listi Svetske banke, iznose čak 40% vrednosti potraživanja.

Ukoliko naplata iziskuje prevelike troškove za kompaniju rešenje može da bude, smatraju u NALED-u, angažovanje specijalizovanih kompanija koji se bave ovom vrstom posla, medijatora, advokata i privatnih izvršitelja kojima je novi zakon o izvršenju dao mogućnost da sprovode i dobrovoljnu naplatu.

Članice NALED-a su zatražile da država pomogne i ublaži eventualni rast nelikvidnosti u vreme epidemije, tako što bi izmirila svoje obaveze prema privredi.

Poslovni prihodi „barem prepolovljeni“

U istraživanju Privredne komore Srbije i USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj „Zajedno kroz krizu“, privrednici i preduzetnici su naveli da su efekti krize koje su najsnažnije osetili bili prelazak na rad od kuće i ograničenje radnog vremena, nemogućnost pokrivanja osnovnih troškova poslovanja i nemogućnost fizičkog prisustva kupaca, odnosno klijenata, zatim slede problemi u naplati potraživanja od domaćih poslovnih partnera, odlaganje i otkazivanje porudžbina i teškoće u transportu i logistici.

Nalazi ankete sprovedene krajem aprila ukazuju na visoku osetljivost privatnog sektora po pitanju likvidnosti i organizacije i optimizacije rada. Turizam i ugostiteljstvo se izdvajaju kao najpogođeniji sektori, a odmah potom kreativna industrija i sektor saobraćaja i skladištenja, navodi se u izveštaju i dodaje da je trećina preduzeća započela pregovore sa poveriocima o odlaganju otplate duga, da se za zatvaranje dela poslovnih procesa opredelilo 20% ispitanika, dok je 14,6% privremeno zaustavilo kompletno poslovanje.

Kao i nakon prvog talasa krize, svaka druga firma se, u proseku, izjasnila da veruje da su joj poslovni prihodi barem prepolovljeni u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ipak, udeo firmi koji očekuje veoma snažan gubitak, veći od 80%, blago je opao u odnosu na početak krize, i krajem aprila iznosio je 23%.

Većina zabrinuta da li će moći da izmiri obaveze

Među velikim firmama, svega 13% njih ocenjuje da im je gubitak veći od 80%, dok se preduzetnici i mikro firme prepoznaju kao posebno pogođene: trećina njih procenjuje gubitak veći od 80%. Prema sektorima delatnosti, najveće gubitke u odnosu na isti mesec prošle godine beleže turizam i ugostiteljstvo (njih 75% procenjuje drastičan pad prihoda, veći od 80%), ali i kreativna industrija, kao i saobraćaj i skladištenje i trgovina.

Iako je povećan broj firmi koje ne očekuju teškoće u izmirenju svojih obaveza, i dalje većina (91%) ocenjuje da će imati probleme u tom pogledu. Posle prvog talasa krize, svaka druga firma je očekivala da će teškoće u pogledu izmirivanja obaveza imati u periodu do 60 dana, a u sedmoj nedelji krize firme su procenile da će problemi likvidnosti trajati 90 i više dana, što ukazuje na to da je trajanje krize dublje pogodilo privredu, pa će i oporavak trajati duže, navela je za „Biznis i finansije“ Dragana Stanojević, direktorka USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj.

Privreda je u sedmoj nedelji krize ocenjivala da će joj, u proseku, trebati više vremena za oporavak nego što je procenjivala na samom početku krize. Pod pretpostavkom da je kriza prestala u poslednjim danima aprila, trećina firmi je smatrala da će se oporaviti u periodu od šest do 12 meseci (22%) ili u periodu dužem od 12 meseci (8%). Oko 30% firmi je smatralo da im za oporavak treba tri do šest meseci, a oko 10% firmi da bi se oporavilo za mesec dana. Kada su u pitanju velike kompanije, čak 19% je smatralo da je mesec dana dovoljno za oporavak.

Ugrožene hiljade radnih mesta

Koordinator Mreže za poslovnu politiku Dragoljub Rajić je rekao da je posle ukidanja vanrednog stanja u Srbiji, 6. maja, celokupna privreda, a posebno mala i srednja preduzeća, ušla u fazu stabilizacije svog poslovanja čije su karakteristike smanjeni obim prometa i prihoda u odnosu na pretkrizni period. U najvećem broju MSP je to na nivou između 15% i 30%, ali u veoma pogođenim granama kao što je turizam, taj pad je na nivou 40% do 90% u odnosu ne prethodnu godinu.

„Vreme isporuke i rokovi plaćanja u razmeni sa inostranstvom su se povećali. Pre krize, kupci i klijenti iz inostranstva su plaćali u roku od 30 do 45 dana, sada se to povećalo na 60 do 90 dana. Rokovi plaćanja na domaćem tržištu imaju tendenciju daljeg produžavanja“, rekao je Rajić za „Biznis i finansije“ i naveo da je prosečan rok plaćanja pre izbijanja krize bio oko 135 dana.

On je rekao da se u anketi Mreže 63% menadžera izjasnilo da u sadašnjim uslovima pada prihoda ne mogu da izdrže isti nivo poreza, doprinosa i brojnih parafiskalnih nameta koje plaćaju i da će to biti razlog zašto će morati da racionalizaciju poslovanje.

„Zaključak je da postoji realna opasnost da se svi efekti krize u privredi kumuliraju u jesenjim mesecima, a da će dodatnu otežavajuću okolnost predstavljati to što odloženo plaćanje poreza i doprinosa za period mart-maj 2020. godine, poreza na dobit, rate kredita za likvidnost, plaćanje zakupa poslovnog prostora dospevaju na naplatu početkom 2021. Za mnoga mala i srednja preduzeća koja do tada ne vrate nivo prometa na pretkrizni nivo, ovo će biti veliko opterećenje, jer će morati paralelno da servisiraju tekuće troškove poslovanja i sva navedena odložena plaćanja“, rekao je Rajić.

Okvirna analiza, kako je objasnio, pokazuje da će na jesen i početkom 2021. godine biti ugroženo između 90.000 i 120.000 radnih mesta u privredi i da između 18.000 i 25.000 firmi i preduzetničkih radnji može biti ugašeno, te da će veći deo njih preći u sivu zonu.

Veliki kažu da poštuju rokove

Mala i srednja preduzeća često ukazuju da velike kompanije neretko zloupotrebljavaju svoju moć i kasne sa plaćanjima, a pošto od njih zavisi opstanak MSP, ona ne pokreću sporove, niti naplaćuju kamatu za novac koji im je zarobljen.

Međutim, na pitanje „Biznisa i finansija“ da li svoje obaveze prema malim i srednjim preduzećima izmiruju u ugovorenim rokovima, u nekim od velikih kompanija su rekli da ni u vreme pandemije nisu prekoračili te rokove.

„Sve svoje obaveze izmirujemo na vreme, a i potraživanja naplaćujemo u ugovorenom roku“, kazao je Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa „Matijević“.

On je istakao da one firme koje ne rade i ne kupuju robu, nemaju ni dugove, a da su rokovi naplate za stoku i meso inače kratki, i da dobavljači te kompanije nikada nisu ni imali teškoće da naplate svoja potraživanja.

Marica Vuković

Broj 175/176, jul/avgust 2020.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci