Tag:

NIS

Šta će biti sa NIS-om, nekoliko scenarija,…..

by bifadmin 10. април 2022.

Od 15. maja na snagu stupa novi paket sankcija Evropske unije, kojim će biti zabranjen transport nafte ne samo iz Rusije, već i ruskih kompanija koje posluju na teritoriji EU.

Time je ugrožen dotok gasa za Srbiju, ali i ceo region Zapadnog Balkana. Iako je najavljen dogovor sa EU, kojim će Srbija biti izuzeta od dogovora, na stolu je još nekoliko rešenja, između ostalog nacionalizacija ili prodaja imovine trećem licu.

Srbija se nalazi u znatno težoj situaciji

Iako se sankcije odnose na celu Evropu, Srbija se nalazi u znatno težoj situaciji nego zemlje regiona. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja 100 odsto zavisi od ruskog gasa i nafte, a većinski paket kontrole nad NIS-om kontroliše Kremlj.
Da je velika glavobolja kod srpskih vlasti, potrđuje poslednji intervju Aleksandra Vučića koji je u četvrtak uveče dao na RTS, gde je rekao da su veliki pritisci pred Srbijom.

„Kažu nam: „Da li znate da odlučujemo o tome hoćemo li vas izuzeti iz paketa sankcija za naftu?“. Da prevedem, EU je donela odluku koja se slučajno odnosi samo na Srbiju, po kojoj mi možemo do 15. maja da uvozimo naftu“, rekao je Vučić.

Poslednje informacije koje su stigle do trenutka objavljivanja teksta, navodi Nova, jeste da će Srbija najverovatnije napraviti dogovor sa EU kojim bi nas isključili iz novog paketa sankcija. To može biti privremeno rešenje, a koje su dugoročne opcije Nova.rs je razgovarala sa stručnjacima koji prate prilike u energetskoj politici.

Pred Srbijom nekoliko scenarija

Ekonomista Mihailo Gajić predviđa da je pred Srbijom nekoliko scenarija – nacionalizacija, otkupljivanje dva odsto akcija od Gasproma, otkupljivanje 100 odsto akcija ili dogovor sa EU.

„Prvi scenario je da se otkupi paket akcija tako da država postane većinski vlasnik NIS-a, dakle to je onih dva odsto koji nedostaju da bismo mi postali vlasnici. Druga opcija bi podrazumevala da Gasprom proda sve akcije Srbiji, čime bismo mi u potpunosti kontrolisali industriju nafte u Srbiji“, kaže Gajić.

On naglašava da postoji još jedna od opcija, a to je čista prisila.

„To bi podrazumevalo da se nacionalizuje imovina do nekog paketa akcija koji bi bio svima prihvatljiv, ali to sa sobom nosi veliki potencijal sukoba sa Rusijom. Ukoliko se to desi, mi ćemo gotovo izvesno imati probleme prilikom nabavke gasa iz ove zemlje, a mi još uvek samo iz Rusije nabavljamo gas. Ono što je sigurno jeste da mi biramo najmanje loše rešenje od svih loših“, jasan je sagovornik lista Nova.

Gajić veruje da Rusija neće biti spremna da nam proda preostali paket akcija, a potencijalno rešenje vidi u dogovoru sa EU.

„Eventualni dogovor sa EU oko toga da se izuzme Zapadni Balkan iz ovog paketa sankcija može biti dobro rešenje i smatram da je takav dogovor realan. Izvesni dogovori su već napravljeni, ali to znači da će Srbija morati u potpunosti da prilagodi svoju politiku sa EU. Taj teren se već priprema i gotovo sam siguran da ćemo mi napraviti taj zaokret, čime će ka EU doći signal da smo sa njima, što dalje znači da neće biti sankcija“, zaključuje sagovornik lista Nova.

Realna mogućnost da Srbija otkupi većinski paket akcija od Gasproma

Energetski stručnjak Miodrag Kapor naglašava da je realna mogućnost da Srbija otkupi većinski paket akcija od Gasproma.

„Rafinerija nafte kod nas prerađuje naftu ural, koja se najviše dovozi iz Iraka. Još uvek postoji opasnost da Jadranskim naftovodom neće moći da se prenosi ako se uspostave sankcije prema Gaspromu. Jedna od realnih opcija nakon toga je da onda naš NIS pređe u vlasništvo države Srbije ili nekog trećeg lica kako bi se nastavio promet“, priča Kapor za novine Nova.

On ističe da ovakve transakcije predstavljaju političke dogovore, te da će se na tom nivou rešiti ovaj problem.

„U politici vladaju drugačiji odnosi od čisto ekonomskih, ali ako posmatramo racionalno situaciju u kojoj se nalaze Evropska unija i Srbija, nema logike da Rusi drže većinsko vlasništvo nad NIS-om. Mislim da bi to bio potez očajnika ukoliko se ne dozvoli promena vlasničke strukture“, dodaje Kapor.

Objašnjava da je Evropskoj uniji „preko glave“ koketiranja Srbije sa Rusijom.

„Postoji prilična određenost iz EU, ali i SAD da se više Srbiji ne gleda kroz prste prilikom saradnje sa Rusijom, što znači da ćemo morati da uskladimo svoju politiku sa onom koju zastupa Evropa“, zaključuje Kapor.

Izvor: Nova.rs

Foto: Bing

10. април 2022. 0 komentar

Некатегоризовано

Koliko bi vredeo NIS kad bi Srbija htela da ga kupi?

by bifadmin 25. март 2022.

Malo je verovatno da će Srbija preuzeti deo akcija ili čitav paket vlasništva ruskog Gaspromnjefta u naftnoj kompaniji NIS, ocenio je Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „Momentum“.

On je istakao da je NIS oduvek bio potcenjen na Beogradskoj berzi, ali je procenio da bi ta kompanija u eventualnoj preprodaji na tržištu mogla da vredi između dve i 2,2 milijarde evra.

Gujaničić je rekao da će se teško desiti da se takav aranžman ruske strane i države Srbije realizuje, a kao razlog vidi što NIS „sam po sebi nije obična kompanija“.

NIS je mnogo jača „karta“ za rusku stranu

„NIS je mnogo jača „karta“ za rusku stranu, preko koje se ostvaruje veliki energetski i svaki drugi uticaj, i stoga je teško očekivati da će se odreći takve pozicije“, izjavio je Gujaničić.

Što se tiče vrednovanja kompanije, Gujaničić je ocenio da je NIS oduvek bio potcenjen na Beogradskoj berzi.

„To je u velikoj meri posledica slabo razvijenog i urušenog tržišta, ali i činjenice da većinski vlasnik Gaspromnjeft i država kao najveći manjinski akcionar nisu mnogo uradili da se pobrinu da akcije vrede više. Tako smo došli do paradoksa da kompanija posle više od 10 godina od privatizacije vredi slično kao i u momentu privatizacije, kada je za 51 odsto akcija plaćeno 400 miliona evra“, rekao je Gujaničić. On je naveo da je vrednost akcija NIS pala za oko 20 odsto od početka rata u Ukrajini.

„Kompanija NIS, gledano kroz cenu njenog kapitala na Beogradskoj berzi, trenutno vredi oko 680 miliona evra“, izjavio je Gujaničić.

Prema njegovim rečima, NIS je prošle godine zabeležio najveći profit od 2018. godine, u visini od oko 180 miliona evra.

„U slučaju eventualne preprodaje kompanije, jasno je da bi cena bila mnogo viša od aktuelne. Verovatno bi se kretala oko nivoa knjigovodstvene vrednosti kompanije od oko 2,2 milijarde evra“, naveo je Gujaničić.

On je dodao je da pokazatelj EV/EBITDA, uzet konzervativno, u rasponu sedam do osam puta, ukazuje na to da bi vrednost NIS trebalo da se kreće između 1,7 i 1,9 milijardi evra, ali i da bi u konačnu cenu za potencijalnog kupca trebalo uračunati i premiju, usled činjenice da naftne kompanije sada imaju izuzetno povoljne poslovne prilike i da nema mnogo kompanija ove vrste koje se nude na prodaju.

Na taj način bi došli do nivoa od dve do 2,2 milijarde evra za 100 odsto akcija, izjavio je Gujaničić.

Dva moguća scenarija

Ako se efekti novog paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije budu odnosili i na naftnu kompaniju NIS, treba razmotriti dva scenarija – da Srbija otkupi deo akcija i postane većinski vlasnik ili da ruski Gaspromnjeft izađe iz vlasništva, rečeno je danas na onlajn debati „Ekonomski izazovi za Srbiju: između rata, sankcija i inflacije“.

Vlada Srbije vodi pregovore o tome da se naša zemlja i NIS isključe iz četvrtog paketa sankcija EU prema Rusiji, a učesnici debate su se složili da je to najbolji scenario.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bijelić je izjavio da je pogrešno NIS nazivati „ruskom firmom“ i da to znači da se na nju ne mogu primeniti ni druge mere, poput zamrzavanja imovine.

„Firme koje posluju sa stranim kapitalom u Srbiji su „srpske“, iako su u stranom vlasništvu. Imovina takvih firmi se zamrzava kada smo u ratu sa državom porekla kapitala, jer se smatra da je to neprijateljski kapital“, rekao je Bijelić, uz tvrdnju: kada bi neosnovano sprečavali njihovo poslovanje, morali bismoda im nadoknadimo štetu.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je da je, ako Srbija bude deo četvrtog paketa sankcija EU prema Rusiji, „razumnije“ da prva opcija bude smanjenje učešća Gaspromnjefta u vlasništvu NIS, tako što bi država Srbija otkupila deo akcija i postala većinski vlasnik.

To znači da bi učešće Gaspromnjefta palo ispod 50 odsto, ali bi ostao strateški partner, naveo je Stanić.

Prema Stanićevim rečima, postavlja se pitanje da li će oni koji su izvršili politički pritisak da se vlasnička stuktura promeni biti time zadovoljni, jer i manjinski vlasnik može presudno da utiče na poslovanje kompanije.

Druga opcija bila bi potpuni izlazak Gaspromnjefta iz vlasništva NIS, kao što je ruska Sberbanka potpuno povukla iz poslovanja u Srbiji i regionu. U tom slučaju, Srbija bi mogla da plati Gaspromnjeftu po fer ceni i postane većinski vlasnik NIS, pa može i da ga transformiše u javno preduzeće, ali bi u tom slučaju bilo potrebno pronaći novog strateškog partnera, izjavio je Stanić.

Akcije NIS kotiraju se na Beogradskoj berzi, a Gaspromnjeft je trenutno vlasnik 56,15 odsto kapitala. Još 29,87 odsto je u vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara – građana i zaposlenih.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

25. март 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Može li NIS preći u ruke države?

by bifadmin 20. март 2022.

Srbija se nalazi između čekića i nakovnja nakon četvrtog paketa sankcija Evropskog saveta prema Rusiji, kojima je obuhvaćen i „Gaspromnjeft“. Time je pod udar ovih odluka dospela i „Naftna industrija Srbije“ koja je u većinskom vlasništvu ovog ruskog giganta. Krajnje licemerno, ovim merama Evropska unija stavlja rampu na uvoz i izvoz nafte na našoj teritoriji, dok članicama EU omogućava da trguju sa „Gaspromnjeftom“.

Srbija intenzivno radi na rešavanju ovog pitanja, koje može dramatično da nam oteža snabdevanje crnim zlatom i nanese ogromnu štetu našoj privredi. Zbog pritisaka Zapada i EU na naš energetski sektor, velika je neizvesnost u pogledu daljeg poskupljenja energenata. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u sredu da će se Srbija naći u veoma komplikovanoj situaciji ako ne bude izuzeta od tih odluka.

Gordijev čvor mogao bi da se razreši ukoliko bi naša država postala vlasnik NIS-a

Poslednjih dana, stručnjaci ukazuju da bi ovaj Gordijev čvor mogao da se razreši ukoliko bi naša država postala vlasnik NIS-a. Udeo „Gaspromnjefta“ u „Naftnoj industriji Srbije“ je 56,15 odsto, a Srbije 29,87 procenata. Oko 10 odsto je u rukama građana, zaposlenih i bivših zaposlenih, a ostatak pripada drugim manjinskim akcionarima.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, ističe da je scenario o promeni vlasničke strukture u fazi nagađanja, ali da postoji nekoliko modaliteta ukoliko bi se krenulo tim putem.

– Jedan je da Srbija poveća svoj udeo u okviru akcionarskog društva – navodi Stanić. – Druga opcija je da nađe novog strateškog partnera i treća mogućnost je da NIS postane javno preduzeće, 100 odsto u vlasništvu države.

Ekonomista Miladin Kovačević ocenjuje da bi odluka da Srbija postane vlasnik NIS-a bilo prinudno rešenje, kojim bismo izbegli zabranu uvoza nafte. Koji bi se od mogućih modaliteta primenio, to, kako navodi, treba da bude rezultat dogovora sa dosadašnjim vlasnicima.

Drugi stručnjaci sa kojima smo razgovarali objašnjavaju da, ukoliko bi naša država povećala svoj udeo i postala većinski vlasnik, a Rusi ostali manjinski partner, time bi formalno-pravno bilo izbegnuto da „Naftna industrija Srbije“ potpadne pod sankcije.

Cilj je da potpuno istisnu Ruse

– Odluka Evropskog saveta odnosi se na kompanije u kojima Rusija ima većinsko vlasništvo – precizira naš sagovornik. – Međutim, to bi bilo samo na deklarativnom nivou, ne znači da bismo izbegli dalje pritiske. NJihov cilj je da potpuno istisnu Ruse.

Nakon početka sukoba u Ukrajini, širom Evrope počela je antiruska histerija i najava da će države, koje su do tada privatno vlasništvo proglašavale za svetinju, krenuti da nacionalizuju ruske kompanije. Predsednik Vučić je tim povodom 2. marta poručio da Srbija nije spremna da otima.

– Razgovaramo sa predstavnicima ruskih preduzeća ovde – kazao je on. – Ukoliko im neko u nekom trenutku ograniči poslovanje, onda ćemo pokušati da se dogovorimo i da nađemo ono što bi bila fer cena i da nešto kupimo, ali, svakako, da ne otimamo.

Odgovarajući na pitanja u kontekstu NIS-a, on je rekao da će se pratiti do kog trenutka će sve biti potpuno normalno sa uvozom sirove nafte i svega drugog.

– Ukoliko bi došlo do poremećaja na tržištu, naravno da bismo našli najbolje pravično i fer rešenje u kojem ni na koji način ne bismo povredili interese naših ruskih partnera – istakao je predsednik.

Srbija ruskim kompanijama neće ništa oduzimati

Nakon toga je i premijerka Ana Brnabić kazala da Srbija ruskim kompanijama neće ništa oduzimati, niti će nacionalizovati njihovu imovinu.

– Rukovodićemo se osnovnim ekonomskim načelima, principima i poštovanjem privatnog vlasništva i imovine, kao i načelima međunarodnog javnog prava – precizirala je tada Brnabićeva.

Prema podacima sa „Beogradske berze“, u petak se akcijama NIS-a trgovalo na nivou od oko 490 dinara. NJihova vrednost je pala, jer su se pre sukoba u Ukrajini prodavale za oko 620 dinara. Naša zemlja je početkom 2009. godine prodala 51 odsto akcija državne naftne kompanije NIS ruskom „Gaspromnjeftu“ za 400 miliona evra, a on je kupovinom 5,15 procenata akcija od manjinskih vlasnika za 40,3 miliona evra povećao svoj udeo na 56,15 odsto. To je učinjeno na osnovu međudržavnog, krovnog sporazuma koji su, krajem decembra 2008. godine potpisali tadašnji predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, a bio je politička garancija za izgradnju gasovoda „Južni tok“, podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor, i investiranje 500 miliona evra u proizvodnju.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

20. март 2022. 0 komentar

Ekonomija

BIZNIS TOP 2019/20: Preokret na listi najprofitabilnijih kompanija

by bifadmin 1. децембар 2020.

Prema rang listi objavljenoj u godišnjoj ediciji BIZNIS TOP 2019/20 u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije, Naftna industrija Srbije je bila najuspešnija kompanija u 2019. godini, sa značajno većom dobiti od ostalih. Kompanija Ziđin Bor Koper, koja je bila najprofitabilnija u 2018. godini, zabeležila je u 2019. najveći pad dobiti i zauzela neslavno prvo mesto prema ukupnom gubitku.

Sto najvećih kompanija u Srbiji je dočekalo korona krizu sa prošlogodišnjom dobiti koja je bila za preko 45% manja u poređenju sa godinom ranije. Usluge, koje su lane bile najzaslužnije za privredni rast, u 2020. su bile najveće žrtve pandemije i najnegativnije će uticati na ovogodišnje rezultate privrede. Skoro svi proizvodni sektori su u padu, a jedini izvesni dobitnik korona krize u ovoj godini je farmaceutska industrija, ističe se u ediciji BIZNIS TOP.

Godišnja edicija magazina Biznis i finansije objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2019/20. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

Srpska privreda neposredno pre pandemije

Privreda u Srbiji je prema podacima Agencije za privredene registre (APR), u 2019. godini ostvarila ukupno 11.664.688 miliona dinara prihoda, što je rast od 8,2% u poređenju s godinom ranije, pri čemu je sto najve- ćih kompanija uvećalo prihode za 9,3%. Nasuprot rastu prihoda, ostvarena dobit na nivou cele privrede od 391.239 miliona dinara je bila manja za 12,8%, dok je sto najvećih kompanija umanjilo dobit za čak 45,3% u odnosu na prošlogodišnju.

Neto gubitak najvećih sto preduzeća u iznosu od 35.709 miliona dinara ostao je na nivou 2018. godine, dok je njihov kumulirani gubitak opao za 9,1% i iznosi 656.798 miliona dinara.

Među posmatranih sto kompanija, samo je jedno srednje i jedno mikro preduzeće, a sektorski preovlađuju trgovina, prehrambena industrija i proizvodnja električne energije i gasa.

Pet najprofitabilnijih preduzeća u 2019

Vodećih pet kompanija prema neto dobitku ostvarilo je preko četvrtine ukupne dobiti sto najvećih predu- zeća u Srbiji u 2019. godini, pri čemu je samo jedna od prošlogodišnjih pet prvoplasiranih bila i među pet najprofitabilnijih kompanija u 2018. godini.

To je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u 2018. bila na trećem mestu po ovom pokazatelju, da bi u 2019. dospela na prvo mesto sa dobiti od 17.700 miliona dinara, što je uprkos godišnjem padu od 32,1% znatno veći iznos od svih ostalih kompanija na listi sto najvećih.

Drugo mesto su zauzele Robne kuće Beograd, čiji dobitak iznosi 12.257 miliona dinara. Ovo preduzeće je posle gubitka od 4.126 miliona dinara u 2018. ostvarilo prošle godine dobit zahvaljujući otpisu kamata na kratkoročni kredit većinskog vlasnika i ove godine je, istovremeno, na devetom mestu prema ukupnom gubit- ku, koji je veći od vrednosti kapitala.

Treća je kompanija Telenor, sa zaradom koja je godišnje porasla za 12,9%, na 10.526 miliona dinara. Četvoroplasirani Tigar Tajers je imao izraziti godišnji rast profitabilnosti od čak 86,9%, ostvarivši dobit od 9.025 miliona dinara.

Na petom mestu je komunalano preduzeće Energetika iz Kragujevca, koje je posle negativnog poslovanja u 2018. godini, zabeležilo dobitak od 6.784 miliona dinara u 2019. zahvaljujući smanjenju obaveza u iznosu od 7.059 miliona dinara, shodno odluci republičke vlade.

Vodećih pet po poslovnim prihodima

Pet vodećih kompanija prema poslovnim prihodima, ostvarilo je skoro četvrtinu prihoda sto najvećih pre- duzeća u Srbiji u 2019. godini.

Kao i prethodnih godina, na prvom mestu je JP Elektroprivreda Srbije (EPS), čiji su prihodi iz osnovne delatnosti u vrednosti od 279.637 miliona dinara uvećani za 5,9% na godišnjem nivou i čine 2,4% poslovnih prihoda cele privrede. Ipak, EPS već duži niz godina posluje s velikim gubitkom koji je u 2019. godini iznosio 119.720 miliona dinara, što je ovo javno preduzeće svrstalo na drugo mesto liste najvećih gubitaša.

Drugoplasirana je Naftna industrija Srbije (NIS), s prihodima od 245.289 miliona dinara, koji su bili manji za 5,1% nego godinu ranije, prvenstveno zbog smanjenog obima prometa i volatilnosti cene nafte. Na trećem mestu je maloprodajni lanac Deleze Srbija, koji je uvećao prihode iz primarne delatnosti za 4,4%, na 104.869 miliona dinara.

Najveći rast poslovnih prihoda među prvom petorkom zabeležio je četvoroplasirani Tigar Tajers, koji je lane uvećao prihode za 27,5%, na 103.463 miliona dinara, najviše zahvaljujući prodaji na stranim tržištima. Na pe- tom mestu je još jedno javno preduzeće, Srbijagas, koje je uvećalo prihode za 15,4%, na 91.487 miliona dinara, a koje se prošle godine izdvojilo i po uvećanju imovine i kapitala.

Od najprofitabilnije kompanije do najvećeg gubitaša

Najveći pad dobitka je zabeležilo preduzeće Ziđin Bor Koper, koje je u 2018. bilo vodeće na listi sa zaradom od 90.053 miliona dinara, a lane tek na 18. mestu sa dobiti od 3.267 miliona dinara.

Najveći neto gubitaš (16.906 miliona dinara) u 2019. bila je Železara Smederevo u stečaju, a među prvih pet prema neto gubitku su i JP Putevi Srbije (16.853 miliona dinara), PKB (9.590 miliona dinara), Rudnap Grupa u stečaju (9.428 miliona dinara) i Novi Sad Gas (8.399 miliona dinara).

Prema ukupnom gubitku na kraju 2019. godine, na prvom mestu je Ziđin Bor Koper, čiji je gubitak od 126.079 miliona dinara veći za 29,2% u odnosu na 2018. godinu i predstavlja 3,6% ukupnog prošlogodišnjeg gubitka privrede.

Privreda u korona godini: Pad, pad i poneki blagi oporavak

Prošlogodišnje privredne zvezde, sektor usluga koji je predvodio privredni rast, ove godine se preobratio u najveću žrtvu pandemije korona virusa. Prema izveštaju o tekućim makroekonomskim kretanjima koji je Ministarstvo finansija objavilo u septembru ove godine, usluge će najnegativnije uticati na ukupne privredne aktivnosti u 2020. godini, pre svega zbog gubitaka u turizmu, transportu, ali i u delatnostima kao što su zaba- va i rekreacija, navodi se u godišnjoj ediciji BIZNIS TOP.

U Ministarstvu finansija očekuju i pad svih proizvodnih sektora, osim poljoprivrede. Industrija koja je još uvek suočena sa smanjenjem spoljne tražnje a jedno vreme je imala probleme i zbog poremećenih lanaca snabdevanja, takođe će negativno uticati na rast privrede. Ovakva procena se posebno odnosi na izvozno orjentisane delatnosti, poput automobilske, gumarske i industrije proizvodnje osnovnih metala, dok će se na delatnosti sa značajnom domaćom komponentom, poput prehrambene, manje odraziti posledice pandemije, navodi se u godišnjoj ediciji časopisa Biznis i finansije.

U ediciji BIZNIS TOP 2019/20 objavljene su najaktuelnije analize i prognoze o uticaju korona krize na poslovanje 16 vodećih sektora u Srbiji, mereno njihovim učešćem u bruto društvenom proizvodu (BDP) Srbije i na osnovu uticaja koji imaju na ukupne rezultate domaće privrede.

1. децембар 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Most u Nišu našao se u Ginisovoj knjizi rekorda zbog najdužeg trajanja rekonstrukcije

by bifadmin 15. октобар 2020.

Dan oslobođenja Niša u Drugom svetskom ratu obeležava se 14. oktobra, a istog dana 2020. godine, kako kažu Niški gerilci, predstavnici Ginisove knjige rekorda posetili su Niš kako bi dodelili prvo Ginisovo priznanje gradu. Grad Niš ponosni je “ginisovac” u najdužem rekonstruisanju mosta.

Predstavnici Ginisa – gospodin Longnouz i gospodin Fejker, predali su priznanje srpskom predstavniku Ginisa gospodinu Prolongiću i plakete povodom obaranja rekorda u kategoriji „Najduže trajanje rekonstrukcije mosta do 50 metara“, pišu Južne vesti.

Ovo priznanje Tvrđavski most dobija zbog rekordnih 222 dana, 23 sata i 23 minuta u rekonstrukciji, a to se nije do sada dešavalo – naglasila su gospoda iz Ginisa, a prenose gerilci.

Ekipa Urbane gerile Niš, grupe anonimnih aktivista, bila je domaćin predstavnicima Ginisove knjige rekorda i dobila zadatak da plakete povodom ovog rekorda, koji nije zabeležen u svetu, uruči predstavnicima Direkcije za izgradnju, kao i Gradskom veću i gradonačelnici.

Inače, Tvrđavski most u Nišu rekonstruiše se od početka marta ove godine. Za to je izdvojeno 60 miliona dinara, a bilo je najavljeno da će sve biti gotovo za četiri meseca.

Izvor: N1

Foto: Niška urbana gerila

15. октобар 2020. 0 komentar

Promo

NIS investirao u prvom kvartalu 7,7 milijardi dinara

by bifadmin 27. април 2020.

Uprkos ogromnim potresima na naftnom tržištu zbog pandemije, NIS je u prvom kvartalu zabeležio rast prometa naftnih derivata i izvoza u odnosu na isti period lane. Nastavljena su ulaganja, iako je za prva tri meseca ove godine zabeležen neto gubitak od 1,1 milijarde dinara.

Vrednost investicija Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom tromesečju ove godine iznosi 7,7 milijardi dinara, saopštila je ta kompanija.

Poslovanje NIS grupe u prvom tromesečju ove godine bilo je pod snažnim uticajem negativnih makroekonomskih trendova, navodi se u saopštenju. Drastičan pad cena nafte na svetskom tržištu i pad potražnje za naftom i naftnim derivatima u uslovima pandemije virusa KOVID-19 imali su presudan uticaj na finansijske pokazatelje Grupe u ovom izveštajnom periodu, kažu u NIS-u.

Tako je prosečna vrednost barela nafte tipa Brent u prvom kvartalu iznosila 50,3 dolara. To je 20 odsto manje u odnosu na prosečnu vrednost zabeleženu u istom periodu 2019. godine, dok su vrednosti ove nafte u drugoj polovini marta gotovo konstantno bile ispod 30 dolara za barel.

Najviše ulagano u naftu i gas

„Važno je istaći da je i u ovim izazovnim okolnostima NIS realizovao obiman investicioni portfolio vredan 7,7 milijardi dinara i time nastavio ulaganja u razvoj i modernizaciju. Najviše je ulagano u projekte proizvodnje i prerade nafte i gasa“, kaže se u saopštenju.

Pored toga, dodaju, NIS je i u uslovima borbe protiv širenja virusa KOVID-19 obezbedio stabilno snabdevanje na domaćem tržištu naftnih derivata, prepoznajući zdravlje zaposlenih, eksternih saradnika i potrošača kao neopozivi prioritet u ovoj situaciji. Kada je reč o operativnim pokazateljima, u NIS-u kažu da su uprkos nepovoljnim okolnostima ostvarili dobre rezultate.

Zabeležen i rast izvoza

U periodu januar-mart na naftnim poljima NIS-a proizvedeno je 319 hiljada uslovnih tona nafte i gasa. U Rafineriji nafte u Pančevu prerađeno je 860 hiljada tona nafte i poluproizvoda, što je 44 odsto više nego prošle godine. Ukupan obim prometa naftnih derivata iznosio je 778 hiljada tona, što je 7 odsto više u odnosu na prvo tromesečje prošle godine, a zabeležen je i rast izvoza od 63 odsto.

Podsećaju da je u prvom kvartalu NIS realizovano novi digitalni projekat i da je puštena u rad Drive. Go mobilna aplikacija koja pruža mogućnost plaćanja goriva na točionom mestu NIS Petrol i GAZPROM benzinskih stanica, bez ulaska u prodajni objekat.

„Korišćenje aplikacije u ovim okolnostima istovremeno doprinosi zaštiti i očuvanju zdravlja zaposlenih i potrošača“.

Takođe, navode, NIS je uspeo da pokazatelj EBITDA očuva na pozitivnom nivou iako ona za prva tri meseca 2020. godine iznosi 5,2 milijarde dinara, što je 18 odsto manje od rezultata ostvarenog prošle godine, dok je zabeležen neto gubitak od 1,1 milijarde dinara.

Obaveze NIS grupe po osnovi poreza i drugih javnih prihoda za prvo tromesečje iznose 39,9 milijardi dinara.

Očuvanje stabilnosti

Povodom rezultata iz izveštaja, generalni direktor NIS Kiril Tjurdenjev se zahvalio zaposlenima i naveo da su rezultati u ovom tromesečju posledica okolnosti na koje kompanija nije mogla da utiče.

„Međutim, mi već činimo značajne korake koji će pozitivno uticati na naš učinak u nastavku godine. U fokusu će nam biti mere za povećanje efikasnosti poslovanja i smanjenje troškova u svim oblastima koje nisu od suštinske važnosti za funkcionisanje biznisa“, izjavio je Tjurdenjev.

Takođe, dodaje, neće se odustati od ulaganja u ključne razvojne projekte koji će kompaniji doneti najviše koristi u budućnosti.

„Samo na taj način moći ćemo da očuvamo stabilnost na domaćem tržištu i nastaviti da stvaramo vrednosti za svoje akcionare i zaposlene, kao i širu zajednicu“, rekao je Tjurdenjev.

Izvor: Tanjug

27. април 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci