osiguravajuće kuće

Ponekad je dobro ne juriti za svetskim trendovima – to se upravo pokazuje kod osiguranja lanca snabdevanja. Brojne strane osiguravajuće kuće koje su ovu uslugu godinama unazad promovisale, sada bi rado da se predomisle jer su sukobi u Ukrajini ozbiljno povećali izvesnost rizika. Zato neki čak pokušavaju i da retroaktivno isključe ratne sukobe iz uslova osiguranja, pozivajući se na sankcije.

Već od kraja februara kada su počeli sukobi u Ukrajini, brojne svetske kompanije koje trguju sa Ukrajinom i Rusijom ili samo transportuju robu preko tih zemalja, suočile su se sa rizikom da njihova roba ne stigne na vreme. To bi izazvalo prilične troškove, koji često uključuju i plaćanje penala predviđenih ugovorom.

Konflikt u Ukrajini samo je dodatno poremetio već postojeće probleme u snabdevanju koje je izazvala korona. Sada, zbog rasta cena nafte, troškovi skaču za sve vrste transporta: vodenog, preko Crnog mora, vazdušnog zbog preusmeravanja letova oko zatvorenog vazdušnog prostora iznad Rusije i Ukrajine, a vrlo je diskutabilno i šta će se dešavati sa teretnim vozovima koji su prevozili robu iz Kine u Evropu preko Rusije, Ukrajine i Belorusije.

Roba iz Srbije, posebno ona koja se transportovala kamionima, ranije je išla najkraćim putem – preko Ukrajine. Usled novonastale situacije, vozači su bili prinuđeni da rutu preusmere kroz Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Belorusiju. To je produžilo razdaljinu za 500 do 700 kilometara i, kažu, podiglo troškove transporta za 300 do 500 evra po kamionu, čemu treba dodati i cenu goriva koja je Ukrajini bila niža i za 60% nego u Srbiji. Dodatne probleme stvaraju zastoji na granicama zbog prevelike gužve, pa roba kasni na odredište i po nekoliko nedelja. Time se stvara šteta i dobavljačima, i onima kod kojih roba treba da bude isporučena.

Zašto se svetski osiguravači kolebaju

Upravo za ovakve situacije u svetu, osiguravači su razvili proizvod „osiguranje lanca snabdevanja“. Ova polisa pokriva gubitke koje bi kompanija pretrpela ukoliko tokom transporta robe od proizvođača preko veleprodavca do krajnjeg kupca dođe do zastoja – zbog elementarnih nepogoda, štrajkova, pandemija, pa i rizika od zatvaranja graničnih prelaza, odnosno od političkih rizika. Osim što pokrivaju i oštećenja robe u transportu ili magacinima, ovakve polise pokrivaju i finansijske gubitke zbog prekida poslovanja usled štrajka zaposlenih, ili ukoliko zbog bilo kakvog zastoja u transportu zaposleni ne mogu da dođu na posao.

Svetske agencije za rejting predviđaju da bi gubici od sukoba u Ukrajini mogli da koštaju industriju osiguranja oko 36 milijardi dolara, a mnogi tvrde da će dugoročne posledice po osiguravače biti i mnogo veće. Veliki deo tih šteta trebalo bi isplatiti upravo na ime osiguranja lanca snabdevanja, ali je sve više kompanija koje već preduzimaju korake da takve troškove izbegnu, tačnije da ograniče svoju dalju izloženost. Sve je više osiguravača koji odbijaju sklapanje ugovora o osiguranju sa kompanijama koje imaju veze sa Rusijom, pa čak i sadašnjim klijentima „zabranjuju“ buduće veze sa tom državom uglavnom sa obrazloženjem da se pridružuju sankcijama, ali se često iza toga krije strah od prevelikog rizika i potreba da se izbegne isplata šteta.

S druge strane, kad god se povećava rizik od šteta, raste i cena premije osiguranja. Osiguravači u pomorskoj industriji već su podigli cene za osiguranje trgovačkih brodova koji plove Crnim morem čak i do 5%, pa polisa za jedan brod može koštati i nekoliko stotina hiljada dolara. Očekivano, ovo bi moglo da podigne i cenu robe za krajnje korisnike, što će nastaviti da pravi dodatne probleme u lancu snabdevanja.

Ova polisa u Srbiji još ne postoji

Rizici po lanac snabdevanja povećavali su se i ranije, prvenstveno kao posledica elementarnih nepogoda, i imali su uticaj na čitave industrije. Primera radi, kada je 2012. SAD pogodio opasan uragan Sendi, koji je naneo ukupnu štetu od oko 650 milijardi dolara, priličan udar je osetila američka auto industrija. Prodaja automobila smanjena je za 25 do 30%, između ostalog i zato što se nevreme dogodilo krajem meseca kada je ova prodaja najintenzivnija. Osiguranje lanca snabdevanja pokrilo je dobar deo gubitaka dilerskim auto-kućama.

Kada je 2014. godine Srbiju zadesila poplava, ukupne štete su procenjene na gotovo dve milijarde evra, ali nema procena o tome koliki su bili gubici po privredu usled prekida lanca snabdevanja. Kada je 2015. godine usled izbegličke krize došlo do zastoja na granici između Srbije i Hrvatske, prema izveštajima srpskih zvaničnika ukupne štete po ovdašnje privrednike bile su veće od 30 miliona dolara. Jedino na šta su oštećene strane mogle da računaju bile su polise osiguranja robe u transportu (osiguranje od propadanja, oštećenja ili gubitaka na samoj robi, tokom transporta ili u magacinima proizvođača ili dobavljača). To je u ovom slučaju mnogima bilo značajno, jer je u kamionima koji su stajali na granici bio veliki procenat kvarljive robe koju je trebalo nadoknaditi. Finansijske gubitke nastale usled kašnjenja robe ove polise nisu mogle da nadoknade.

Osiguranje lanca snabdevanja u Srbiji ni danas ne postoji. Osiguravači kažu da interesovanje nije dovoljno, pa stoga ni proizvod nije neophodno praviti. S druge strane, kad potreba za tom vrstom osiguranja i kod nas krene uzlaznom linijom, onda će i rizik biti izvestan. Mada, sudeći po sadašnjim prognozama, nije isključeno da će i velike kompanija u budućnosti lagano prestajati da se oslanjaju na polise osiguranja, i da će pronaći alternativne načine da se zaštite od rizika u lancu snabdevanja.

Zaokret ka lokalnim tržištima smanjuje rizike

Lance snabdevanja uzdrmala je i pandemija, ali i klimatske promene, a jedan od velikih rizika je i trgovinski rat na relaciji SAD – Kina. Prema prognozama Harvard Business Review (HBR), sve ovo zajedno trebalo bi da ubrza zapadne kompanija da smanje svoju zavisnost od Kine kad je reč o komponentama za proizvodnju i gotovim proizvodima, ali i od sirovina iz Rusije, što bi trebalo da dovede do više „lokalizovanih“ strategija nabavke. Ako bi se Kina odlučila da zvanično podrži Rusiju u sukobu u Ukrajini, ovaj proces bi time bio dodatno podstaknut. Otvaranje proizvodnih kompanija na udaljenim lokacijama i angažovanje radnika iz zemalja gde je radna snaga jeftinija (posebno u azijskim zemljama), kako bi se smanjili troškovi proizvodnje i poslovanja, tako bi uskoro mogli otići u istoriju kao model poslovanja.

U poslednje četiri godine, upravo zbog navedenih okolnosti koje su dovele do poremećaja u lancu snabdevanja, kompanije u raznim industrijama – od poluprovodnika, automobila do medicinske opreme – pomerile su ili bar planiraju da pomere deo svoje proizvodnje sa trenutnih lokacija. Prema istraživanju HBR, oko polovina kompanija iz svih sektora iz Severne Amerike koje posluju globalno, izjavile su da nameravaju da svoju proizvodnju presele na „bliže i sigurnije mesto“. Već je, kako kažu, najavljeno otvaranje 13 novih fabrika baterija za električne automobile u SAD u narednih pet godine, a slične najave postoje i u oblasti solarne energije, proizvodnje poluprovodnika i u biotehnologiji.

Približavanje Rusije i Kine moglo bi da ozbiljno modifikuje i način razmene energije, sirovina i industrijskih delova između ovih zemalja i zapadnog sveta, a posebno ako se ima u vidu da se za podršku proizvodnji u Aziji koristi ruska transportna infrastruktura – mnoge zapadne kompanija koje prave robu u Kini koriste upravo rusku železnicu za transport te robe u Zapadnu Evropu.

Iako će ovo vraćanje sa globalizacije na „lokalno“ podstaći rast privrede pojedinačnih zemalja, za to je ipak potrebno da prođe mnogo vremena, što potvrđuje i najava Intela da će prva od dve planirane fabrike za proizvodnju poluprovodnika u Ohaju početi sa radom tek 2025. godine.

Dok se investicije u lokalnu infrastrukturu ne realizuju i ne zažive, kompanijama se preporučuje osmišljavanje novih strategija koje bi ih učinile otpornim na ove rizike. Jedino izvesno je da će se izazovi za globalne lance snabdevanja u budućnosti povećavati, ali je manje izvesno da li će osiguravajuća pokrića pratiti te rizike.

Lela Saković

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Mick Haupt, Unsplash