Tag:

pesticidi

Stručnjaci kažu da proizvođači i dalje koriste zabranjene pesticide

by bifadmin 27. новембар 2023.

Na tržištu Srbije od prošle godine sa liste odobrenih preparata za zaštitu bilja uklonjeno je njih 113, ali je rok za bezbedno uništavanje njihovih zaliha istekao 9. novembra. Uprkos tome, mnogi mali proizvođači ih i dalje koriste u svojim zasadima.

Stručnjaci smatraju da je u oblasti kontrole hemijskih sredstava za zaštitu bilja, situacija i dalje „daleko od idealne“. Za svaku ilegalnu primenu zabranjenih pesticida, Zakon predviđa kazne.

Poznato je da put od njive do trpeze nije ni kratak, ni lak. Da bismo mogli da kupimo, a potom i serviramo hranu na tanjir, svi proizvodi moraju da prođu fitosanitarnu kontrolu. Tako je i u zemljama Evropske unije.

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede može se naći spisak od 113 preparata za zaštitu bilja koji su zabranjeni. Oni su zabranjeni još prošle godine, ali je rok za njihovo uništavanje bio 9. novembar ove godine. Zabrana je usledila nakon što je ustanovljeno da sadrže 17 aktivnih supstanci koje su štetne za zdravlje. Svi preparati zabranjeni su i u EU.

U poslednje četiri godine u Srbiji je zabranjeno 50 aktivnih supstanci, za čiju primenu su predviđene kazne. Za one koji koriste nedozvoljene preparate u tretiranju proizvoda Zakon o sredstvima za zaštitu bilja predvideo je novčane kazne. Za pravna lica od 500.000 do 1.000.000 dinara, fizička 35.000 do 50.000 dinara.
Istorija koja se ponavlja

Od početka 2023. godine granična kontrola je utvrdila da je 10 srpskih proizvoda potencijalno opasno, a tokom 2022. postojanje štetnih materija utvrđeno je u 11 slučajeva.

U julu ove godine breskve su vraćene sa granice sa Hrvatskom, jer je otkriveno da sadrže visok nivo pesticida hlorpirifos, koji je zabranjen već tri godine u EU, a u Srbiji dve godine.

Taj pesticid izaziva različite efekte na nervni sistem, poput glavobolje, zamagljenog vida, pojačanog lučenja pljuvačke, napada, a u ekstremim slučajevima nastupaju koma i smrt.

Koliko inspektora brine o bezbednosti hrane

Treba napomenuti da 134 fitosanitarna inspektora brinu o tome da li je voće i povrće u Srbiji bezbedno, kako domaćih proizvođača, tako i iz uvoza. Veliki trgovinski lanci imaju i internu kontrolu.
Srbija, kao zemlja kandidat, primenjuje sve norme Evropske Unije.

Prof. Dušav Veljković sa Hemijskog fakulteta kaže da praksa pokazuje da se pesticidi i nakon zabrane koriste i da to nije samo praksa u Srbiji već i u ostalim evropskim zemljama.
„U isto vreme kada su jabuke vraćene u Srbiju, vraćene su i jabuke iz Poljske namenjene nemačkom tržištu zbog iste supstance, ali je pronađena u duplo većoj količini nego što je bila u kontigentu iz Srbije“, rekao je Veljković za Euronews srbija.

On je naveo da neki ljudi neće lako da se odreknu zaliha koje su platili. Dodaje da uništavanje nedozvoljenih preparata u poljoprivredi postoji dosta inovativnih, ali i starih procedura.

„Uništavanje nije problem. Veći je problem što nedozvoljeni preparati ostaju da se koriste“, rekao je on.
Najveći problem je, dodaje, što poljoprivrednici nemaju adekvatnu zamenu kada se neki preparat povuče iz primene.

„Kada bi bile adekvate zamene većina preparata bi bila povučena. Problem su adekvatne zamene, poskupljenje poljoprivredne proizvodnje i hrane“, zaključio je on.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

27. новембар 2023. 0 komentar

U Srbiji je zabranjena upotreba 113 preparata za zaštitu bilja

by bifadmin 10. новембар 2023.

U Srbiji je zabranjena upotreba 113 preparata za zaštitu bilja, što je deo usklađivanja sa propisima unutar Evropske unije.

Preparati su povučeni zato što sadrže 17 aktivnih supstanci koje su nedavno zabranjene u Evropskoj uniji, a sada one ne mogu više ni u Srbiji da se koriste jer je domaća regulativa skoro potpuno usaglašena sa evropskom.

Lista zabranjenih preparata nalazi se na sajtu Ministartva poljoprivrede, a direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević rekao je da su oni zabranjeni pre 18 meseci, a da je sada istekao rok u kojem su mogli da se koriste, odnosno da se potroše zalihe.

„Preostala količina zaliha treba da se odloži u skladu sa zakonom, odnosno da se preda onome ko je zadužen za skupljanje tog otpada, a koji zatim ide na bezbedno uništavanje“, istakao je Milosavljević

Za četiri godine zabranjeno je 50 aktivnih supstanci, a za njihovo korišćenje predviđene su kazne.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

10. новембар 2023. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Isplativost proizvodnje biopesticida u Srbiji: Neotkriveno tržište

by bifadmin 11. октобар 2023.

Pad izvoza kukuruza iz Srbije nije samo posledica pogoršanja vremenskih prilika i teškoća izazvanih ratom u Ukrajini, već i prisustva alfatoksina u zrnu. Ovo je dugogodišnji problem koji ugrožava bezbednost namirnica na domaćem tržištu, pre svega mesa i mleka, jer kukuruz služi kao hrana za stoku. Umesto hemijskih đubriva, u borbi protiv štetočina i patogena mogu biti efikasni biopesticidi, koji ne predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ali u Srbiji je registrovano svega nekoliko ovakvih preparata, iako su stručnjaci izračunali da bi njihova proizvodnja bila veoma isplativa.

Ukupne godišnje potrebe domaćih poljoprivrednika za svim vrstama đubriva procenjuju se na oko 800.000 do milion tona, od kojih se najveći deo uvozi jer kod nas ove preparate proizvode samo dve fabrike. Dodatni problem je kvalitet đubriva koje se u Srbiji upotrebljava, jer on zavisi od toga koliko proizvođači prečišćavaju sirovine koje koriste.

Ako se to ne uradi na propisani način, u đubrivu se mogu naći veoma štetni teški metali kao što su kadmijum, nikl, olovo, hrom, arsen i živa. Kod nas je utvrđeno prisustvo štetnih materija najčešće u povrću i nekim vrstama voća, naročito u plasteničkoj proizvodnji, ali i u pojedinim žitaricama, poput pojave alfatoksina u kukuruzu.

Ova žitarica je posebno osetljiva na vremenske prilike, pa su prošle godine, zbog izrazitih suša, prosečni prinosi kukuruza po hektaru obrađene zemlje u Srbiji iznosili 4,8 tona, znatno ispod proseka od preko 7,5 tona u dobrim godinama. U poslednje dve decenije, prosečni prinosi kukuruza su bili ispod pet tona tokom četiri najsušnije godine, koje su domaćoj poljoprivredi nanele ukupnu štetu veću od pet milijardi evra.

Kako navode u udruženju „Žita Srbije“, u 2023. će biti zasejano za 5% manje kukuruza nego lane, a rod sa oko 920.000 hektara obradivih površina se procenjuje na približno 5,7 miliona tona. Tekuća godina neće biti zapamćena po rekordu u proizvodnji i izvozu ove žitarice. Prema projekcijama Republičkog zavoda za statistiku, u tržišnoj 2023/24 godini izvoz kukuruza će iznositi oko 1,4 miliona tona, a za devet meseci 2022/23 godine izvezeno ga je za čak 64,1% manje u odnosu na isti period tržišne 2021/22 godine.

Prirodna zaštita umesto hemije

Ovoliki pad izvoza je dobrim delom posledica rata u Ukrajini, usled otežanog prevoza i volatilnosti na tržištu vezanih za trgovinu ukrajinskim žitaricama, ali i pojave alfatoksina kod prošlogodišnjeg roda domaćeg kukuruza. Prisustvo alfatoksina u mleku i mesu je dugogodišnji problem u Srbiji, jer ova žitarica služi kao hrana za stoku. Ovu kancerogenu materiju proizvode otrovne gljive, koje se formiraju u zrnu kukuruza kada napukne usled velike žege.

Uobičajeno je da se za uništavanje ovih štetočina koriste hemijski pesticidi, dok se jako malo upotrebljavaju preparati za zaštitu bilja zasnovani na aktivnoj supstanci dobijenoj iz mikroorganizama, minerala ili biljaka. Za razliku od hemijskih đubriva koja predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, biopesticidi doprinose održavanju vitalnih funkcija zemljišta, podstiču rast, jačaju imunitet biljaka i ograničavaju delovanje štetočina i patogena.

Nažalost, u Srbiji je registrovano svega nekoliko ovakvih preparata, iako je to prema računici stručnjaka sa Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, jako isplativa tržišna niša. Naučnici sa pomenutih fakulteta, okupljeni u startap preduzeću NSoilab za razvoj mikrobiološkog đubriva, uradili su studiju koju je podržao Fond za nauku da bi utvrdili koliko je isplativa proizvodnja biopesticida za industrijsku proizvodnju kukuruza.

Finansijska kalkulacija je urađena za obim proizvodnje od 500.000 litara biopesticida godišnje, što bi otprilike pokrilo oko polovine površina pod kukuruzom u Srbiji. Računica je zasnovana na zakupljenom prostoru za smeštanje laboratorije, proizvodnog i magacinskog prostora površine 100 kvadratnih metara, umesto na gradnji sopstvenog objekta koji zahteva velika ulaganja. Godišnji troškovi zakupa su projektovani na 25.000 evra godišnje, shodno amortizacionom trošku građevinskog objekta u iznosu od 2,5% godišnje, čija bi gradnja koštala milion evra a vek trajanja je procenjen na 40 godina.

Ukupne investicije u adaptaciju laboratorije i nabavku opreme za predviđene kapacitete iznose 715.000 evra, pri čemu je rok trajanja svakog od elemenata različit i kreće se u intervalu od dve do deset godina. U strukturi troškova za opremu najveće učešće ima bioreaktor za kultivaciju, čija nabavna cena iznosi 500.000 evra i koji opterećuje početnu investiciju u iznosu od 70%. Značajno učešće od 14% ima drugi bioreaktor za pripremu inokuluma, sa nabavnom cenom od 100.000 evra. Vrednost ostale opreme je 115.000 evra, odnosno 16% od ukupne investicije.

Nabavka osnovnih materijala za proizvodnju biopesticida, hranljivih podloga, hemikalija za korekciju pH vrednosti i hemikalija za dezinfekciju košta 40.000 evra godišnje. Jednokratni laboratorijski pribor i posuđe za izvođenje hemijskih i mikrobioloških analiza koštaju 2.000 evra, a potrebna ambalaža oko 150.000 evra godišnje. Sve zajedno, troškovi materijala za proizvodnju biopesticida na nivou jedne kalendarske godine dostižu 192.000 evra.

Prodajna cena skoro sedam puta veća od proizvodne

Za proizvodnju 500.000 litara biopesticida godišnje, potrebno je zaposliti pet laboranata koji bi radili u tri smene. Projektovana mesečna bruto plata jednog zaposlenog laboranta iznosi 1.400 evra, što znači da trošak radne snage koja se direktno vezuje za proizvodnju iznosi 7.000 evra mesečno, odnosno 84.000 evra godišnje. Predviđena mesečna bruto plata jednog zaposlenog administrativnog radnika iznosi 1.200 evra, ili 14.400 evra godišnje. Samim tim, ukupni troškovi radne snage na godišnjem nivou iznose 98.400 evra.

Ukupni godišnji troškovi amortizacije projektovani su na nešto manje od 76.700 evra, utrošak električne energije neophodan za normalno funkcionisanje proizvodnje biopesticida iznosi 18.000 evra, dok se u strukturi opštih troškova izdvajaju izdaci za mikrobiološku kontrolu pogona i mikrobiološke analize finalnog proizvoda. Oni podrazumevaju usluge eksternih laboratorija i na godišnjem nivou iznose po 2.000 evra.

Zatim, tu su troškovi prema Javno komunalnom preduzeću Vodovod i kanalizacija u iznosu od 4.000 evra godišnje. Troškovi redovnog održavanja opreme i materijala su projektovani na 10.000 evra, a troškovi zakupa poslovnog prostora na 25.000 evra godišnje. U skladu sa prethodno navedenim, ukupni opšti troškovi na godišnjem nivou iznose 43.000 evra. Poslednja grupa troškova se odnosi na promociju i prodaju finalnog proizvoda, u zbirnom iznosu od 100.000 evra godišnje.

Ukupna suma predviđenih troškova iznosi nešto preko 528.000 evra na godišnjem nivou, u čemu najveći udeo imaju troškovi materijala koji iznose 192.000 evra, ili 36,4% od ukupne sume planiranih troškova. Značajno učešće u ukupnoj strukturi izdataka imaju i troškovi prodaje i marketinga, kao i troškovi radne snage, sa udelom od 18,9%, odnosno 18,6%. Usled visokih ulaganja u opremanje laboratorije, učešće troškova amortizacije je takođe na relativno visokom nivou (14,5%). S druge strane, učešće opštih troškova, kao i troškova električne energije iznosi 8,1%, odnosno 3,4%.

Kada se sagledaju ukupni troškovi za proizvodnju 500.000 litara biopesticida godišnje, proizvodna cena iznosi 1,06 evra po litri, što je znatno niže od prodajne cene biofungicida na tržištu koja se kreće u rasponu od 12,5 do 17 evra po litri. Takođe, tokom trajanja projekta BioSolAfla, u razgovoru sa poljoprivrednim proizvođačima je utvrđeno da bi za njih prihvatljiva cena biopesticida iznosila sedam evra po litri, što je maltene sedam puta više od dobijene proizvodne cene za jedan litar.

Maja Đurić

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Foto: charlesdeluvio, Unsplash

11. октобар 2023. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

U Srbiji se slabo kontroliše zdravstvena ispravnost hrane

by bifadmin 2. септембар 2023.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je danas da se nadležne institucije ne bave ozbiljno kontrolom zdravstvene ispravnost hrane, a da se Savet za bezbednost hrane nije sastao pet godina.

On je, povodom vraćanja druge pošiljke voća za 15 dana iz Hrvatske zbog upotrebe zabranjenog pesticida hlorpirifosa, rekao da u Srbiji uopše ne postoji kontrola upotrebe zaštitnih sredstava i perioda karence.

„Kod nas skoro da ne postoji kontrola upotrebe pesticida, fungicida, insekticida i perioda trajanja karence. Nacionalna organizacija potrošača Srbije skoro deset godina traži da joj se obezbede sredstva kako bi mogla da daje uzorke na analizu u nezavisnu laboratoriju, ali joj nisu dodeljena“, rekao je Papović za Betu.
Dodao je da se Savet za bezbednost hrane, pri Ministarstvu poljoprivrede, koji bi trebalo da se bavi procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane, osnovan u maju 2017. nije sastao pet godina.

Dodao je da se Savet za bezbednost hrane, pri Ministarstvu poljoprivrede, koji bi trebalo da se bavi procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane, osnovan u maju 2017. nije sastao pet godina.

Ko je odgovoran za bezbednost hrane

Papović je rekao da Savet daje odobrenje kada neki novi proizvod treba da se plasira na tržištu na osnovu sastava koji navede proizvođač, a pitanje je, kako je rekao, da li će se kao takav i pojaviti na tržištu.

On je rekao da potrošači nikada nisu saznali kada inspekcija povuče robu sa tržišta zbog neispravnosti ko je njen proizvođač, kao ni u slučaju breskvi koje su vraćene iz Hrvatske, kako bi mogli da ga izbegavaju.

Papović je rekao da su za bezbednost hrane odgovorni, ne samo proizvođači, već i trgovci. „Poljoprivredne apoteke, koje prodaju zaštitna sredstva su se namnožile i obogatile jer imaju preparate za sve, pa i za ubrzano zrenje plodova“, rekao je Papović.

Organizacija potrošača, kako je rekao, mogla bi da se finansira od dela sredstava od kazni kao u Italiji i ocenio da i Komisija za zaštitu konkurencije ne radi svoj posao i utvrđuje zloupotrebe na tržištu, osim što obaveštava šta su takve komisije uradile u drugim zemljama.

„Baš nas briga šta su uradili u Indoneziji, treba da znamo ko je ovde prekršio zakon i zašto je kažnjen sa 0,02 odsto od prometa kada zakon dopušta da kazna iznosi deset odsto“, rekao je Papović.

Istakao je da je u Srbiji „loša zaštita potrošača i da ne znamo šta jedemo“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

2. септембар 2023. 0 komentar

IT i nauka Vesti

Mikrobiolozi u Srbiji otkrili bakterije koje bi mogle da se koriste umesto pesticida

by bifadmin 27. јун 2023.

U zemljištu u mioničkom selu Paštrić, mikrobiolozi su pronašli dve do sada nepoznate vrste korisnih bakterija koje bi, ako istraživanja to potvrde, mogle da služe za proizvodnju biopesticida.

Bakterije nazvane Pseudomonas serbica i Pseudomonas serboccidentalis, kako je do sada ustanovljeno, raznim mehanizmima mogu da štite biljke od patogena, pišu Novosti.

Bakterije je otkrio tim naučnika u okviru međunarodne saradnje Katedre za ekološku mikrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Univerziteta Klod Bernar u Lionu u Francuskoj i Češke akademije nauka.

Analize su pokazale ove dve noce bakterije mogu da fosfor koji se u zemljištu nalazi u obliku teško dostupnom biljkama, prevedu u onaj koji poljoprivredne kulture mogu da koriste, kaže Irena Todorović, koja u okviru doktorske disertacije radi na ovom istraživanju.

„Takođe, dve nove bakterije mogu da pomognu biljkama da bolje usvajaju gvožđe iz zemljišta. Uz to, Pseudomonas serboccidentalis može da proizvodi cijanovodonik, koji pomaže u sprečavanju rasta patogena“, kaže Todorović.

Dodaje da u nastavku istraživanja treba da se utvrdi koja svojstva novootkrivenih bakterija pozitivno utiču na suzbijanje patogena, ali i na rast biljaka.

„Ako se pokaže da ove bakterije imaju veliki potencijal, mogle bi da se koriste za proizvodnju biopesticida, koji na biološki prihvatljiv način štite useve od bolesti“, navodi Todorović.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

27. јун 2023. 0 komentar

IT i nauka Politika i društvo Vesti

Evropa krenula u borbu protiv upotrebe pesticida

by bifadmin 28. јун 2022.

Evropska unija će do 2030. godine za 50% smanjiti rizik od upotrebe pesticida, što je i jedan od glavnih ciljeva strategije „Od njive do trpeze“. Iako je bilo lobiranja i pritisaka, novi predlog zakona je prihvaćen. Kako je izjavila Biljana Borzan, Evropska komisija (EK) je time ispunila obećanje da će zaštititi zdravlje građana i životnu sredinu. Kako je objasnila, najvažniji deo propisa je to što cilj za smanjenje od 50% do 2030, umesto političkog, postaje zakonski, što je bio jedan od prioriteta.

Predlog uredbe EK daje jasna pravila za smanjenje upotrebe pesticida, pa čak i zabranjuje njihovo korišćenje na javnim površinama gradova, poput parkova i zaštićenih područja. Ovi propisi donose i podsticaje poljoprivrednicima u sledećih pet godina ukoliko umesto pesticida u proizvodnji počnu da koriste neke druge metode, poput korišćenja otpornijih sorti.

– Predlog je dobar, menja dosadašnju direktivu koja se nije dobro sprovodila. Trenutna pravila su državama članicama ostavljala veliki manevarski prostor da ne čine ništa kako bi smanjile upotrebu hemijskih sredstava, što se, nažalost, i vidi kroz rezultate istraživanja o ostacima pesticida u hrani. Predlog zakona će doći na raspravu u Evropski parlament, gde ćemo popraviti još neke detalje i time ćemo osigurati da ovaj propis ispuni svrhu – najavila je Borzanova. Ona je u Hrvatskoj sprovela veliko istraživanje javnog mnjenja, u kome je jedno od pitanja bilo podržavaju li građani smanjenje upotrebe pesticida i antibiotika u proizvodnji hrane.

– Čak 91% ispitanika je odgovorilo potvrdno, što pokazuje da je svest građana o uticaju pesticida na zdravlje i okolinu velika. Slično razmišljaju i građani u celoj EU, i na nama je da delujemo – izjavila je ona, izveštava Politika.

Pritisci da se propisi ne usvoje

Hrvatska evroparlamentarka je ranije upozorila na velike pritiske da se ovi propisi ne usvoje, kao i interesne grupe koje pokušavaju da spreče donošenje ovih strogih propisa. Takođe, upozorila je da je pitanje da li će novi zakon ugledati svetlo dana, kako je planirano.

– Interesne grupe iz tri pravca pritiskaju institucije EU. Prvi je finansiranje istraživanja koje će pokazati da bi smanjenje upotrebe pesticida katastrofalno uticalo na proizvodnju hrane. Drugi je predstavljanje kvazirešenja poput genetski modifikovanih biljnih kultura kojima nisu potrebni pesticidi. Treći je mobilizovanje vlada trgovinskih partnera EU koji izvoze velike količine poljoprivrednih proizvoda u Evropu i kojima nikako ne odgovaraju stroži standardi. Dokaz za to je žestoko i otvoreno protivljenje SAD ciljevima strategije „Od njive do trpeze“. Američki lobisti uveliko deluju u Briselu – izjavila je Borzanova.

Jasno je da konvencionalna proizvodnja hrane trenutno ipak nije moguća bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja. Zato je vrlo važno da se poljoprivrednicima ponudi alternativa pesticidima, kao i nove poljoprivredne tehnike. Kako je rečeno, važno je da najveći teret smanjenja bude na državama članicama koje najviše troše pesticide i antibiotike.

Kako je pokazala nedavno objavljena studija grupe PAN (Pesticide Action Network), kontaminacija voća i povrća proizvedenog u Evropskoj uniji najtoksičnijim pesticidima znatno se povećala tokom protekle decenije. Prema ovom istraživanju, Evropljani su izloženi „dramatičnom porastu“ učestalosti i intenzitetu ostataka pesticida.

Upotreba pesticida u porastu

Suprotno podacima Evropske komisije iz 2019. koji pokazuju smanjenje opasnih pesticida od 12% u odnosu na period od 2015. do 2017. godine, ovaj izveštaj pokazuje da je njihova upotreba zapravo porasla 8,8%.

Najopasniji pesticidi pripadaju grupi „kandidata za supstituciju“ koju je EK označila problematičnom i državama članicama saopštila da pesticide iz te grupe treba zameniti manje toksičnim supstancama.

Neki od njih su povezani s rizikom izazivanja raka, srčanih problema i drugih ozbiljnih bolesti. Istraživanje između 2011. i 2019. godine obuhvatilo je ukupno 97.170 uzoraka voća. Stopa kontaminacije je 2011. bila 18% i porasla na 29% u 2019. godini, s prosečnim porastom kontaminacije od 53% u devet godina. Dok su plodovi kivija, na primer, pre 10 godina bili skoro bez tih supstanci, sada je oko trećina kontaminirana, a 50% svih uzorkovanih trešanja bilo je zagađeno 2019. godine, u poređenju sa 22% u 2011. godini.

Često hrana pokazuje višestruke ostatke dve ili više ovih toksičnih supstanci u isto vreme. Ovo jasno pokazuje da države nikada nisu primenile pravila zamene i da nisu ispunile svoju odgovornost da zaštite potrošače, naveli su aktivisti.

Grupa je saopštila da članice treba odmah da zabrane 12 najotrovnijih „kandidata za supstituciju“ i pozvala Evropsku komisiju da osigura da se smernice za zamenu nezavisno nadgledaju do kraja godine.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

28. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Politika i društvo Vesti

Značajno povećana kontaminacija voća i povrća najtoksičnijim pesticidima

by bifadmin 27. јун 2022.

Danas skoro da nema proizvodnje bez upotrebe preparata za zaštitu. U dozvoljenim okvirima pesticidi su prihvatljivi što se zdravstvene bezbednosti tiče.

Problem je kada se neadekvatno primenjuju, u većoj koncentraciji nego što je propisano i kada se ne poštuje karenca.
U Srbiji ima primera čak i da se koriste preparati koji nisu dozvoljeni za upotrebu, a da se proizvodi tretiraju hemijom češće nego što je predviđeno – i do 10 puta.

U Evropskoj uniji nedavno je obavljeno istraživanje koje je pokazalo da je protekle decenije značajno povećana kontaminacija voća i povrća najtoksičnijim pesticidima u zemljama članicama, prenosi Euronews Srbija.

Izveštaj „Zabranjeno voće“

Studija grupe PAN (Pesticide Action Network Europe) u izveštaju „Zabranjeno voće“ navodi da su građani Evrope izloženi „dramatičnom porastu“ učestalosti i intenzitetu ostataka pesticida. EU ima stroga pravila u vezi sa tim preparatima i ranije je saopštila da želi da prepolovi njihovu upotrebu do 2030. godine.

Analizom je utvrđeno da trećina jabuka i polovina svih kupina stavljenih u prodaju sadrže ostatke najtoksičnijih kategorija pesticida, od kojih se neki povezuju sa izazivanjem kancera, srčanih oboljenja i deformitetima pri rođenju, piše Gardijan.

Procenat ostataka pesticida na plodovima kivija porastao je sa četiri odsto u 2011. godini na 32 odsto u 2019, a kontaminacija trešanja se takođe više nego udvostručila sa 22 na 50 procenata u istom vremenskom periodu.

Istraživanje je pokazalo da je 87 posto krušaka u Belgiji i 85 posto u Portugaliji bilo kontaminirano najmanje jednim toksičnim pesticidom. Najzagađenije uzorkovano voće bile su kupine, breskve, jagode, trešnje i kajsije. Od povrća su najviše kontamirani proizvodi bili celer u listu, koren celera i kelj.

Potrebna veća kontrola

Kakva je situacija u Srbiji i koliko je voće i povrće zagađeno pesticidima ne postoje javno dostupni podaci. Iz ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nisu za Euronews odgovorili koliko se često kontroliše voće i povrće na pijacama, ali i kod proizvođača, kao i da li je bilo prestupa i koliko je kazni napisano tokom prošle godine.

Prof. doc Tanja Vasić sa Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu kaže da Srbija ima dobru zakonsku regulativu što se tiče upotrebe zaštitnih sredstava, ali da je neophodne veće kontrole poljoprivrednih apoteka, ali i proizvođača.

„Zakon je jasan i većina stvari je dobro definisana, samo je potrebna veća kontrola ljudi koji rade u poljoprivrednim apotekama, jer tu radi nedovoljno obučen kadar te proizvođači ne dobijaju pravu informaciju o preparatima“, kaže Vasić za Euronews Srbija.

Dodaje da se proizvođači u Srbiji trude da poštuju sve procedure, ali da je problem zastarela tehnika koja se koristi – prskalice kojima se aplikuju preparati stare su i po nekoliko decenija.

„U dozvoljenim okvirima pesticidi su prihvatljivi što se zdravstvene bezbednosti tiče. Neophodno je da se prilikom upotrebe preparata poštuje preporuka proizvođača što se tiče broja tretmana i da se pesticidi koriste u koncentraciji koja je propisana. Ako proizvođač nekog pesticida kaže da se u toku vegetacije koristi jednom, dva ili tri puta, moramo da se držimo tih preporuka. Problem kod naših proizvođača je što se dešava da preparat koriste i deset puta u toku vegetacije. Tu se javljaju dva problema – problem zagađenja i problem razvoja rezistentnosti mikroorganizama“, kaže prof. Vasić.

Dodaje da su mali proizvođači često neobučeni, da se drže protokola koji su naučili od svojih roditelja. Sreća je jedino što oni koriste obično preparate koji nisu mnogo toksični.

Preparate na bazi bakra

„Oni ne koriste formulacije koje su efikasnije, ali toksičnije. Koriste obično preparate na bazi bakra. Veći su problem veliki proizvođači, kod njih je intenzivnija proizvodnja i veći su korisnici pesticida. Nije isto kada obrađujete hektar ili 20-30 hektara. Na većim površinama, veći je broj biljaka a samim tim i veća mogućnost zaraze i razvoja bolesti“, navela je ona.

Da se često preteruje sa pesticidima potvrđuje i podatak o pomoru pčela u Srbiji. Njima nije potrebno laboratorijsko dokazivanje prisustva preparata, njih ubijaju pesticidi ukoliko se primenjuju na neadekvatan način.

Pesticidi kojima se izlažemo duži period dokazano izazivaju neke od najtežih bolesti. Među njima su karcinomi, hormonski poremećaji, problemi sa disanjem.

Po novom Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja, poljoprivrednik će morati da prođe obuku za bezbednu primenu, rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja, i moći će da kupi samo onoliko sredstava koliko mu je potrebno za kulture koje gaji, i tačno će se znati ko je i koliko sredstava za zaštitu bilja kupio, a moraće da vodi evidenciju o njihovoj primeni.

Novčana kazna od 500.000 do 1.000.000 predvđena je Zakonom za pravno lice, ako primenjuje neregistrovano sredstvo za zaštitu bilja, dok će se novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice.

Izvor:Euronews Srbija

Foto: Pixabay

27. јун 2022. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

U zemljama EU kontaminiranost voća najopasnijim pesticidima skočila za 53 posto

by bifadmin 25. мај 2022.

Kontaminacija trešanja se više nego udvostručila u periodu od 2011. do 2019.

Količina svežeg voća u prodaji u Evropi, koje je kontaminirano najopasnijim pesticidima, dramatično se povećala – za čak 53% tokom protekle decenije.

To pokazuju podaci devetogodišnjeg istraživanja državne agencije Akcijska mreža Evrope za pesticide (PAN). Analizom je utvrđeno da trećina jabuka i polovina svih kupina stavljenih u prodaju sadrže ostatke najtoksičnijih kategorija pesticida, od kojih se neki povezuju sa izazivanjem kancera, srčanih oboljenja i deformitetima pri rođenju, piše Gardijan.

Procenat ostataka pesticida na plodovima kivija porastao je sa 4% u 2011. godini na 32% u 2019, a kontaminacija trešanja se takođe više nego udvostručila sa 22 na 50 procenata u istom vremenskom periodu.

Sve u svemu, analiza skoro 100.000 uzoraka domaćeg voća u Evropi otkrila je da je kontaminiranost najopasnijim pesticidima skočila 53 posto tokom devet godina.
Istraživanje nije uključilo britanske proizvode, napominje Gardijan, ali dodaje da Ujedinjeno Kraljevstvo svake godine uvozi više od 3,2 miliona tona svežeg voća i povrća iz EU, čime podmiruje oko 40 procenata domaće potražnje.

– Potrošači su sada u užasnoj poziciji. Savetuje im se da jedu sveže voće, a pritom je većina kontaminirana najotrovnijim ostacima pesticida koji se povezuju s ozbiljnim zdravstvenim problemima. Jasno nam je da vlade ne sprečavaju korišćenje ovih pesticida, šta god da zakon kaže. Previše se plaše poljoprivrednog lobija, koji se oslanja na moće hemikalije i propali poljoprivredni model – izjavila je portparolka PAN Evrope, Salome Rojnel:

Istraživanje je pokazalo da je 87 posto krušaka u Belgiji i 85 posto u Portugaliji bilo kontaminirano najmanje jednim toksičnim pesticidom. Najzagađenije uzorkovano voće bile su kupine (51%), breskve (45%), jagode (38%), trešnje (35%) i kajsije (35%).

Od povrća su najkontaminirajini proizvodi bili celer u listu (50%), koren celera (45%) i kelj (31%), prema prisanju britanskog dnevnog lista.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

25. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Jedna košnica napravi 500 evra profita ali pčele i dalje truju

by bifadmin 6. април 2022.

Udarni deo pčelarske sezone je počeo i veoma je važno da svi doprinesu da ona bude što uspešnija, ne samo za pčelare, već i za ratare, voćare i povrtare, istaknuto je danas iz Uprave za zaštitu bilja i Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Predsednik Odbora za zaštitu pčela SPOS-a, Miloš Bogdanović, je podsetio na značaj pčela i da su, pored toga što donose svoje zdrave proizvode, one veoma važne i kao oprašivači, a pritom donose bolje prinose, više ulja u ujlaricama, kao i kvalitetne i ujednačene plodove, što sve utiče i na prihode okolnih poljoprivrednika.

– Tako jedna pčelinja zajednica donese ukupno i do 500 evra profita, od čega pčelaru pripadne svega 1,5 do tri odsto u vidu pčelinjih proizvoda. Međutim, od pčela direktno zavisi svaki treći zalogaj hrane koja se ukupno proizvede, a svaki drugi indirektno. Samo kod ulajne repice, recimo, prinos može zbog pčela da bude veći i do 50 odsto“, naveo je on.

Zbog toga se, ističe Bogdanović, moraju da stvore uslovi da ne bude trovanja. Napominje da, iako je večina proizvođača savesna i radi u skladu sa zakonom, problem pravi manjina koja ne vodi računa.

Zabranjeno prskanje u vreme cvetanja

Povodom početka udarne pčelarske sezone, iz Uprave za bilje i SPOS-a ukazali su na značaj pravilne upotrebe sredstava za zaštitu bilja i preventivnog sprečavanja trovanja pčela i pozvali pčelare, voćare i ratare da ostvare što bolju saradnju.
Načelnik fitosanitarne inspekcije Uprave za zašttu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević je tom prilikom rekao da postoji višegodišnja uspešna saradnja sa SPOS-om, kada je reč o preduzimanja određenih mera.

– Potrebno je naglasiti da se sredstva za zaštitu moraju korisititi u skladu sa deklaracijom istaknutom na svakom preparatu, zatim da je potrebno da ta sredstva ne budu korišćenja u vreme cvetanja, što naročito važi za insekticide pošto je dozovljena upotreba onih koji su otrovni za pčele pre i posle cvetanja, a ne u samoj fazi cvetanja – kaže Milojević za Tanjug.

Dodaje da upotreba pesticida mora biiti u skladu sa pravilima struke i da je naročito sada potreban oprez, jer počinje sezona cvetanje jabuke, a uskoro i uljane repice.

Milojević ističe da su to dve kulture na koje ratari i voćari treba posebno da obrate pažnju prilikom prskanja i da bi u tom smislu morali da uspostave što bolju saradnju sa udruženjima pčelara da ne bi došlo do masovnog trovanja pčela.

– Isto važi i za one koji voćnjake obrađuju tokom cele godine, jer ima trava koje prilikom cvetanja mogu da privuku pčele, pa bi ih i trebalo održavati košenjem, a ne upotrebom pesticida, a treba i posebno obratiti pažnju na tretiranje kanala herbicidima, koji nisu toliko otrovni za pčele, ali je problem što one koje povuku te mirise neće biti primljene nazad u košnice – navodi Milojević.

On je istakao da u takvim situacijama pčelari moraju na vreme da obaveštavaju voćare ako imaju pčele u blzini, dok voćari i ratari moraju na vreme da obaveštavaju pčelare kada će tačno korisititi sredstava za održavanje bilja.

Veliki problem prskalice i zaprašivanje komaraca

IZ SPOS-a i Uprave apeluju da se voćari pridržavaju drugih mera kao što su korišćenje prskalica sa adekvatnim diznama, kao i da tretiranje bude rano ujutru i kasno uveče kada pčele nisu aktivne. Opštine i gradovi bi, s druge strane, trebalo da vode raćuna kako će „prskati“ komarce.

– Veliki problem je tretiranje komaraca, naročito iz vazduha, kada zakon predviđa zatvaranje pčela što može da dovede do njihovog gušenja, dok je preseljenje na lokaciju dalju od pet kilometara veoma komplikovano“, istakao je Bogdanović.
On je stoga pozvao nadležne da ukinu tretiranje iz vazduha, već da to rade samo sa zemlje a mnoge opštine su sa SPOS-om potpisale deklaraciju o zaštiti pćela koja predviđa i ukidanje prskanja komaraca.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

6. април 2022. 0 komentar