Tag:

pivo

Sindikalci pokušavaju da otkupe najstariju američku zanatsku pivaru od poznate korporacije

by bifadmin 27. јул 2023.

Vlasništvo nad najstarijom zanatskom pivarom u SAD bi, posle proglašenja bankrota, mogli preuzeti – članovi njenog sindikata.

Pivara Anchor Brewing osnovana je 1896. godine u San Francisku i preživela je veoma razoran zemljotres iz 1906. godine, zatim prohibiciju, veliki požar u proizvodnim pogonima u 1944. te rast potrošnje industrijskog piva i okretanje potrošača velikim i poznatim brendovima koji su ulagali ogromne sume novca u reklamu. Ali, nije uspela da preživi tržišnu ekonomiju 21. veka, te je prošlog meseca proglasila bankrot.

Međutim, još uvek nije sve gotovo. Drugu šansu mogli bi joj pružiti niko drugi do njeni radnici, budući da se njihov sindikat ponudio da otkupi ovo preduzeće. Sindikat trenutno pokušava da prikupi dovoljno sredstava kako bi pivaru preuzeo od njenog aktuelnog vlasnika – japanskog pivskog giganta pod imenom Sapporo. Sindikat je oformljen 2018. godine, samo godinu dana posle prodaje ove kompanije Japancima. Radnicima se očigledno novi vlasnik nije dopadao, što se može videti i iz skorašnjih izjava sindikalaca koji krive Sapporo za loš menadžment koji je doveo do propasti Anchor-a.

Zato su se ponudili da oni sami preuzmu pivaru. Sada su u trci sa vremenom da prikupe dovoljno sredstava u veoma kratkom roku, budući da će Sapporo, ukoliko neko ne preuzme pivaru do početka avgusta, ugasiti proizvodnju.

Izvor: Kvarc

Foto: Yesmore content, Unsplash

27. јул 2023. 0 komentar

Japanska pivara kupila fabriku vitamina: Propadaju jer mladi Japanci ne žele da piju alkohol

by bifadmin 29. април 2023.

Prošle godine, japanska vlada je pokrenula nacionalni konkurs pozivajući na ideje za podsticanje ljudi da piju više alkohola

Japanska pivara Kirin rešila je da kupi australijskog proizvođača vitamina Blackmores za 1,88 milijardi australijskih dolara, što je nešto više od 1,24 milijarde američkih dolara.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada je japanska kompanija rešila da proširi svoje poslovanje na zdravstvo, suočen sa smanjenjem prodaje piva u svojoj matičnoj zemlji i sve većom regulacijom tržišta alkohola.

– Kupovina Blackmoresa je veoma komplementarna našem postojećem poslovanju u oblasti nauke o zdravlju – navodi se u saopštenju.

Ova prodaja je i rešenje za Blackmores, jer se bori da povrati prodaju od pandemijskog pada. Pre pandemije australijska kompanija imala je koristi od prakse „daigou“, u kojoj su kineski potrošači kupovali robu u inostranstvu i nosili je nazad u Kinu.

Za kompaniju Kirin, ova kupovina je deo napora da se udalji od poslovanja sa alkoholom. Prodaja piva u Japanu opada već dugi niz godina zbog promena načina života među mladima.
Prošle godine, japanska vlada je pokrenula nacionalni konkurs pozivajući na ideje za podsticanje ljudi da piju više alkohola.

Istovremeno, Svetska zdravstvena organizacija poziva na stroža pravila za globalnu industriju alkohola, pozivajući vlade da postave više cene kako bi obeshrabrile konzumiranje alkoholnih pića.

Kirin, koji je širom sveta poznat po pivu, ima širi asortiman proizvoda u svojoj zemlji, uključujući bezalkoholna pića bez šećera. Takođe poseduje zdravstvene poslove i 2019. godine je započeo partnerstvo sa japanskom firmom za proizvode za negu kože i dijetetske suplemente Fancl.

Kirin je ranije rekao da ima za cilj da generiše 500 milijardi jena (3,7 milijardi dolara) godišnje od svog zdravstvenog poslovanja do kraja decenije. Nakon objave, akcije australijske firme porasle su za više od 20 odsto, što je najviše u poslednjih sedam godina.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

29. април 2023. 0 komentar

Zabava

Nemački monasi proizveli pivo u prahu

by bifadmin 31. март 2023.

Pivara “Neuzeller Kloster” kojom upravljaju katolički monasi iz Istočne Nemačke kreirala je prvo pivo u prahu na svetu.

U njihovom manastiru “Kloster Neuzelle” se inače već 400 godina proizvodi pivo, a njihov najpoznatiji proizvod je “pivo protiv starenja”. Sada će međutim “antiejdžing pivo” dobiti opasnu konkurenciju – veoma inovativno piće u prahu. U njega je potrebno samo dodati vodu i pivo je odmah spremno za konzumiranje, sa sve penom.

S obzirom na to da 90 odsto piva čini voda, ovaj prah će biti lakši za transportovanje pa će troškovi njegovog prevoza biti znatno niži nego u slučaju pravog piva. Takođe, njegova upotreba bi mogla da smanji i ugljenični otisak pivske industrije budući da će se manje ugljen-dioksida trošiti za njegov transport.

Ono što pak može razočarati ljubitelje piva sklone eksperimentisanju je vest da je ovo pivo bezalkoholno. Pivo u prahu je trenutno u fazi testiranja a kada se ona završi monasi planiraju da počnu da proizvode i alkoholnu verziju. Ipak, prvo će sačekati da vide kolika je tražnja za ovim proizvodom pre nego što nastave da ulažu u njega.

Cilj im je, kako kažu, da unaprede tradicionalne tehnike proizvodnje piva kako bi ubuduće minimalizovali potrošnju sirovina, energije ali i angažovanje radne snage. Oni ne žele da uvode nove vrste piva na tržište već da promene poslovni model pivara.

Izvor: Greek reporter

Foto: Monica di Loxley, Unsplash

31. март 2023. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija Некатегоризовано

Izvoz piva iz Srbije: Svuda pođi, do Bosne dođi

by bifadmin 4. август 2022.

Srbija izveze približno 138 miliona litara piva godišnje, u vrednosti od oko 52,3 miliona dolara. Prema proizvodnji piva, naša zemlja je na 43. mestu u svetu, ali je prosečna izvozna cena od 0,38 dolara po litru dvostruko niža od prosečne svetske cene. Najznačajnije izvozno tržište je Bosna i Hercegovina, gde odlazi preko polovine ukupnog izvoza piva iz Srbije.

Industrija piva u Srbiji ima tradiciju dugu tri veka, a danas zapošljava preko 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje ukupno zapošljavaju oko 35.000 ljudi. Kod nas se proizvodi oko 523 miliona litara piva godišnje, a prema ostvarenoj proizvodnji naša zemlja je prošle godine bila na 43. mestu u svetu.

Nekoliko velikih industrijskih pogona u Apatinu, Čelarevu, Novom Sadu i Zaječaru, dominiraju sa više od 90% ukupne proizvodnje. Pored njih postoji i nekoliko manjih fabrika u Valjevu, Nišu, Jagodini i Beogradu, mada su neke od njih u stečajnom postupku ili postupku prodaje. U novije vreme je vidljiva ekspanzija malih, zanatskih, kraft pivara, ali one imaju udeo od svega 2% na domaćem tržištu, navodi agroekonomista Branislav Vlahović u analizi o međunarodnoj konkurentnosti ovdašnje industrije piva.

Srbija izvozi približno 138 miliona litara piva godišnje, pri čemu izvoz raste po skromnoj stopi od oko 1,4%. U strukturi svetskog izvoza piva naša zemlja učestvuje sa 0,9%, dok je učešće u evropskom izvozu nešto veće i iznosi oko 1,5%. Srbija po obimu izvoza ne predstavlja ozbiljnijeg konkurenta vodećim svetskim izvoznicima, poput Meksika, Holandije, Nemačke i Belgije. Prosečna vrednost izvezenog piva iz Srbije iznosi 52,3 miliona američkih dolara i raste nešto više nego izvezene količine, po stopi od oko 4,6%.

Sve više izvozimo u region, sve manje u EU

Tražnja za pivom ima izrazito sezonski karakter i najveća je tokom vrelih letnjih meseci. Prodaja piva u velikoj meri odražava i prosečan standard na nekom tržištu, pa tamo gde je on veći, mnogu su zastupljenija najpoznatija piva na svetu: Snow, Budveiser, Tsingtao, Bud light, Skol, Heineken, Harbin, Yanying, Corona i Coors light.

Naša zemlja izvozi pivo po ceni od 0,38 dolara po litru, dok je prosečna svetska izvozna cena značajno viša i kreće se oko 0,9 dolara po litru. Cena piva na međunarodnom tržištu najviše zavisi od kvaliteta, vrste piva, od nivoa tražnje, stepena konkurencije, carinskih barijera i navika potrošača. Relativno niska izvozna cena uveliko opredeljuje i konkurentnost srpskog piva na svetskom tržištu, ocenjuje Vlahović.

Srbija najviše izvozi pivo u zemlje CEFTA regiona, preko 85 miliona litara, ili 62% ukupnog izvoza piva. Izvoz u pomenuti region raste u proseku po stopi od 2.9% godišnje, dok je prosečna cena oko 0,36 dolara po litru. Struktura i navike potrošača u ovim zemljama vrlo su slične kao i kod nas, pa je čak i prosečna mesečna zarada relativno slična. U ovim zemljama cena čini ključni faktor za kupovinu, dok je na drugom mestu robna marka proizvoda. Sa cenovnog aspekta, zahvaljujući blizini ovih tržišta, kao i sporazumu o slobodnoj trgovini koji omogućava promet bez carine i uz pojednostavljenje ugovornih odnosa, Srbija poseduje dobru konkurentsku poziciju, smatra Vlahović.

Izvoz piva u Evropsku uniju je manji u odnosu na CEFTA region, sa prosečnom količinom od 51,6 miliona litara godišnje, što predstavlja nešto više od trećine ukupnih izvezenih količina piva iz Srbije. Takođe, za razliku od CEFTA tržišta gde izvoz raste, plasman u zemlje EU opada za oko 1,5% godišnje. Glavni razlog za manji izvoz piva na tržište Evropske unije je pre svega mnogo veći životni standard tamošnjih potrošača, pa su zato i mnogo viši zahtevi u pogledu kvaliteta i raznolikosti ponude.

Na ovom tržištu nalaze se brojni svetski poznati brendovi koji postižu visoku konkurentnost, kao i zemlje koje su i same veliki proizvođači i izvoznici piva. Zbog većeg životnog standarda, Srbija na ovom tržištu plasira pivo po nešto većoj ceni od 0,40 dolara po litru, koja raste po stopi od 2,5% godišnje.

Tri najveća proizvođača piva u Srbiji, Molson Coors Brewing Company, Carlsberg i Heineken, izvoze sa našeg tržišta pivo u oko 48 zemalja, najviše u Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Crnu Goru, Mađarsku i Hrvatsku. Navedene zemlje apsorbuju preko 94% ukupnog izvoza iz ove tri pivare.

U Bosnu izvozimo najviše, u Crnu Goru najskuplje

Bosna i Hercegovina predstavlja najznačajnije izvozno tržište na koje godišnje plasiramo oko 70,8 miliona litara piva, što čini nešto preko polovine ukupnog izvoza piva iz Srbije. Prosečna vrednost izvoza je 23,9 miliona dolara, a cena 0,34 dolara po litru. Na ovom tržištu vlada velika konkurencija, kako zemalja iz regiona, Hrvatske i Slovenije, tako i velikih evropskih izvoznika piva, Nemačke, Holandije i Belgije. Ubedljivo dominiraju brendovi stranih pivara, pa su od damaćih među prvih deset jedino „Nektar“ Banjalučke pivare, „Sarajevsko“ Sarajevske pivare i „Tuzlansko“ Pivare Tuzla.

Proizvodnja piva u Bosni i Hercegovini iznosi oko 79 miliona litara godišnje i odvija se u šest pivara. Ova država uvozi oko 150 miliona litara piva godišnje, najviše iz Srbije (47%), a slede Hrvatska (29%), Slovenija (9%), Crna Gora (2%) i Mađarska (1%).

Bugarska je drugo najveće izvozno tržište, gde plasiramo 22,3 miliona litara ili 16,2% ukupnog izvoza piva, ali se beleži značajan pad od preko 8% godišnje. Prosečna vrednost izvoza iznosi oko 8,4 miliona dolara, po ceni od 0,38 dolara po litru, što je neznatno više od cene po kojoj prodajemo pivo u Bosni i Hercegovini. Znatan deo izvoza u Bugarsku plasira se preko trgovinskog lanca Delhaize, odnosno preko Maksija koji je prilično razvio maloprodajnu mrežu u ovoj zemlji.

Proizvodnja piva u Bugarskoj iznosi oko 487 miliona litara godišnje i odvija se u 33 pivare. Bugarska prosečeno uvozi 65 miliona litara piva, najviše iz Grčke (33%), a zatim iz Srbije (19%), Italije (16%), Nemačke (6%) i Poljske (4%).

Srbija u Crnu Goru izvozi oko 12,7 miliona litara piva godišnje, što čini 9,2% ukupnog izvoza piva iz naše zemlje i svrstava Crnu Goru na treće najznačajnije izvozno tržište. Posmatrano vrednosno, izvoz je prosečno iznosio 6,2 miliona dolara, a cena od 0,48 dolara po litru je najviša u poređenju sa svim drugim najvećim izvoznim destinacijama. Proizvodnja piva u Crnoj Gori iznosi 3,6 miliona litara i odvija se u jednoj većoj i četiri male pivare. Crna gora uvozi oko 18 miliona litara piva, najviše iz Srbije (66%) i potom iz Poljske (3%), Slovenije (2%), Holandije (2%) i Češke (2%).

Raste izvoz u Mađarsku i Hrvatsku

U Mađarsku izvozimo oko 12,4 miliona litara piva, što je 9% ukupnog izvoza piva iz Srbije. Izvoz na ovo tržište raste po stopi od preko 8%, njegova vrednost je 4,4 miliona dolara, a cena iznosi oko 0,35 dolara po litru. Mađari proizvedu više od 630 milion litara piva za godinu dana u 79 pivara, a uvezu oko 150 miliona litara. Pivo najviše uvoze iz Poljske (38%), slede Češka (17%), Slovačka (9%), Nemačka (8%) i Srbija (7%).

Hrvatska je peto po veličini izvozno tržište, gde prodamo oko 11,9 miliona litara piva godišnje, ili 8,6% ukupnog izvoza piva. Izvoz u ovu državu raste po najvećoj godišnjoj stopi od skoro 9%. Vrednost izvoza je oko pet miliona dolara, a cena iznosi 0,42 dolara po litru. Osnovni razlog sve većeg izvoza piva u Hrvatsku je znatno niža cena piva iz Srbije u odnosu na vodeće hrvatske brendove, Ožujsko, Karlovačko, Pan i Osječko pivo, kao i u poređenju sa internacionalnim brendovima. Plasman srpskog piva u Hrvatskoj se u velikoj meri odvija preko trgovinskih lanaca Merkator i Velpro.

U Hrvatskoj rade 92 pivare koje proizvedu 323 miliona litara piva za godinu dana. Hrvatska uvozi oko 88 miliona litara piva godišnje, najviše iz Slovenije (31%), a zatim iz Mađarske (16%), Srbije (14%), Nemačke (12%) i Češke (7%).

Jovana Bajić

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Foto: Brad, Unsplash

4. август 2022. 0 komentar

Zabava

Kako je poni koji voli pivo postao predsednik opštine?

by bifadmin 1. август 2022.

Budući da predstavlja početak radne nedelje, ponedeljak za mnoge zaposlene nije preterano srećan dan. Zato smo odlučili da ga učinimo nešto veselijim vešću o poniju koji voli da pije pivo i koji je zato proglašen predsednikom opštine u jednom malom mestu u Britaniji.

U pitanju je zapravo selo Kokington koje se nalazi na severozapadu okruga Devon. Pomenuto selo ima veoma slavnog stanovnika – ponija Patrika koji je poneo titulu predsednika opštine zato što je ovo mesto učinio poznatim širom planete. Patrik, osim što je izuzetno simpatičan, ima i jedan nesvakidašnji običaj. On naime redovno posećuje lokalni pab i u njemu pije Ginis pivo.

Patrikov vlasnik Kirk Petrakis počeo je svog ljubimca da vodi u pab tokom pandemije da bi mu pomogao “da se socijalizuje”. Cilj je bio unapređivanje Patrikovih društvenih veština kako bi on mogao da radi kao terapeutski konj. Pokazalo se da i u Britaniji, kao i u Srbiji, nema boljeg mesta za socijalizaciju od kafane, te je ovaj poni postao veoma druželjubiv. Patrik sada svoj posao obavlja u bolnicama, raznim grupama za oporavak i podršku, školama itd.

Međutim, osim društvenosti, on je tokom boravka u pabu stekao i jedno novo umeće – uživanja u pivu. Zbog ove navike Patrik se proslavio na društvenim mrežama, a potom i u medijima. A onda su se lokalci dogovorili da ga predlože za gradonačelnika odnosno za titulu koja bi se kod nas mogla prevesti kao “predsednik opštine”.

Ovaj predlog je prihvaćen pa je održana i svečana ceremonija na kojoj se Partik “zakleo” i preuzeo dužnost. Ostaje da se vidi da li će platu primati u pivu ili u kockama šećera.

Dok čekamo rasplet ove situacije Patrikove fotografije možete pogledati na njegovom Instagram profilu. Prijatan ponedeljak.

Izvor: Food & wine

Foto: Pixabay

1. август 2022. 0 komentar

Zabava

Na američkom tržištu pojavilo se biljno mleko od piva

by bifadmin 13. мај 2022.

Ako ste posle pojave bezalkoholnog i piva sa voćnim ukusima (pa i piva od povrća) mislili da više ništa ne može da vas iznenadi, prevarili ste se. Sada je tu i mleko od piva.

Biljno mleko je sve popularnije na globalnom tržištu, pa se njegovi proizvođači utrkuju u osmišljavanju novih formula i pronalaženju novih sastojaka za pravljenje istog. Tako smo posle sojinog, bademovog , pirinčanog ili na primer mleka od makadamije, dobili još neobičniju sirovinu za proizvodnju mleka.

Naime, kroz svoj dugogodišnji rad pivari su shvatli da se i od ječma može praviti mleko. I to od ječma koji im ostane od proizvodnje piva. Još od prošle godine ovu opciju razmatra proizvođač Budweiser-a, ali ga je u proizvodnji ječmenog mleka pretekla kompanija Molson Coors koja stoji iza marki Coors Light i Miller Lite.

Ona je već kreirala i pustila na tržište svoje biljno mleko od ječma. Kako stoji u opisu proizvoda, mleko je bezalkoholno i pravi se od ječma koji ostane od proizvodnje piva, vode, suncokretovog ulja, himalajske soli i ekstrakta šitake pečuraka. Ovo biljno mleko navodno ima 60 odsto šećera manje nego mleko životinjskog porekla i 50 odsto više kalcijuma.

No, ma koliko svoj proizvod hvalila ova kompanija, krajnji sud će ipak dati kupci. Mleko od piva zvuči prilično neobično i pitanje je koliko će ljudi biti raspoloženi da eksperimentišu sa njim. Za sada Molson Coors dobija informacije od trgovaca da postoji interesovanje potrošača za ovo biljno mleko, ali još uvek je rano govoriti o njegovom komercijalnom potencijalu.

Izvor: Food and wine

Foto: Pixabay

13. мај 2022. 0 komentar

Vesti Zabava

Božićno pivo od graška i mariniranog crvenog kupusa hit

by bifadmin 19. децембар 2021.

Božićno pivo napravljeno od graška i mariniranog crvenog kupusa na Islandu je postalo veoma popularno među kupcima.

Pivo pod nazivom Ora (Ora Jolabjor) proizvodi mala pivara iz Rejkjavika, a njegov nastanak nadahnut je islandskom božićnom večerom.

Novo pivo sa 5,2 odsto alkohola zamisao je Valgeira Valgeirsona, glavnog pivara u RVK Brewingu.

On je dobru reputaciju stekao proteklih nekoliko godina kada je na tržište izbacio popularna božićna piva od algi, od stabla novogodišnje jelke, pa čak i sušene ribe.

I sam Valgeirson (41) uz osmeh priznaje da je riblje pivo „bilo u najmanju ruku neobično“.

Ovog puta je glavne sastojke novog piva, grašak i kupus, pomešao sa sladom, hmeljem i karanfilićem.
Čak 6.000 limenki rasprodato u nekoliko sati

Valgeirsonova pivara godišnje proizvede tek 50.000 litara piva, što je kap u moru u poređenju sa proizvodnjom međunarodnih pivarskih konglomerata.

Dosad je proizveo 6.000 litara svoje najnovije „izmišljotine“, koja je potom onlajn prodata islandskoj državnoj firmi za proizvodnju piva Vinbudin.

Prva serija od 6.000 limenki rasprodata je u roku od nekoliko sati, a nedugo nakon toga otišlo ih je još 18.000.

Valgeirson kaže da je kombinacija graška i kupusa simbolična za Islanđane jer tradicija kombinovanja dva priloga na Božić datira još iz vremena kad se zimi teško dolazilo do svežih namirnica.

„Iznenadio me je dobar ukus ovog piva“, rekao je 51-godišnji savetnik u vladi Hedin Unsteinson, a njegov kolega Nils Bjarki Finsen uporedio ga je sa engleskim gorkim pivom, istakavši da je prijatno iznenađen jer je očekivao da će se više osećati ukus povrća.

Dodao je da u narednim godinama očekuje još neobičnih ukusa iz Valgeirsonove pivare, te je uz smeh istakao kako se sledeće godine nada „pivu od jetre bakalara“.

Izvor: Hina

Foto: Pixabay

19. децембар 2021. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Pandemija nam smanjila cug

by bifadmin 8. децембар 2021.

Prošle godine su antiepidemijske mere, u koje je spadalo i ograničavanje rada ugostiteljskih objekata, najviše štete nanele proizvođačima alkoholnih pića, koji se još nisu oporavili od posledica „zaključavanja“. Za razliku od njih, proizvođači vode su ove godine uspeli da stanu na „zelenu granu“, zahvaljujući tome što nisu previše oslonjeni na prodaju svojih proizvoda u kafićima i restoranima.

Prethodna godina je za proizvođače pića bila prilično sušna. Zato su se ponadali da će im ova, godina masovne vakcinacije i otvaranja privrede, doneti bolje rezultate. I zaista, u prvih sedam meseci 2021. godine industrijska proizvodnja je ostvarila rast fizičkog obima od 7,8%. Međutim, doprinos industrije pića stopi rasta ukupne industrije bio je 0,4%.

Flaširana voda breg roni

Posle pada prodaje od 7% u prošloj godini, tržište mineralne i izvorske vode u 2021. se stabilizovalo. U prvih devet meseci ove godine prodaja vode je porasla za 3% u odnosu na 2019. godinu i čak 11% u odnosu na 2020. U litrima to izgleda ovako: 2019. godine je prodato 734.805.000 litara vode, prošle godine 684.615.000 litara, a u prvih devet meseci ove 580.330.000 litara.

„Kada je reč o tržišnim udelima kompanija, već godinama je situacija nepromenjena – ‘Knjaz Miloš’ zauzima 30% tržišta, druga je ‘Rosa’ sa 20%, sledi je ‘BB Minaqua’ sa 11%, ‘Prolom’ sa 9%, ‘Voda Vrnjci’ sa 8%, ‘Mg Mivela’ sa 4,5%, te ‘Heba’ sa 3,7%. Ostatak tržišta deli još dvadesetak manjih proizvođača”, kaže za B&F Nevenka Stojmenović, menadžerka „Udruženja industrije mineralnih voda“.

Na celokupnom tržištu pakovane vode, najtraženija je i dalje negazirana, na koju otpada 55% ukupno prodate vode, što se može objasniti navikama potrošača, ali i okretanju zdravijem životu. Osim najtraženijih, gaziranih i negaziranih voda, na našem tržištu postoji interesovanje i za vode sa različitim ukusima i aktivnim sastojcima, ali je njihovo učešće u prodaji još uvek malo.

Voda se najviše prodaje u srednjim i velikim trgovinama (35%), malim radnjama (30%) i hiper i supermarketima (25%). U njima se uglavnom pazari u PET ambalaži, dok je ona u staklenoj ambalaži rezervisana za ugostiteljske objekte. Zatvaranje kafića, klubova i restorana u 2020. uticalo je na pad prodaje vode u staklenoj ambalaži za 40%, ali ovaj kanal prodaje nije toliko dominantan da bi ugrozio ceo sektor. Potom se, sa otvaranjem ugostiteljskih objekata, stabilizovala i prodaja vode „u staklu“.

Iako su ovogodišnji poslovni rezultati zadovoljavajući, Stojmenović kaže da bi poslovanje proizvođača voda bilo još bolje kada bi naše društvo i država više vodili računa o zaštiti prirodnih ekosistema kroz koje voda teče. „Smanjenje negativnog uticaja poslovanja na životnu sredinu, minimiziranje potrošnje energije i potrošnje vode, smanjenje otpada i zagađujućih materija, odgovorno postupanje sa otpadnim materijalima i upravljanje ambalažnim otpadom su ciljevi proizvođača voda, jer se cela njihova proizvodnja bazira na kvalitetu proizvoda”, tvrdi ona. Proizvođači, dodaje, čine ono što je u njihovoj moći da poprave situaciju – kako bi se osigurala dostupnost vode i u budućnosti, količina eksploatisane vode je ekvivalentna godišnjem nadopunjavanju izvora. Međutim, potrebno je uraditi više, ističe Stojmenović, koja rešenje za ovaj problem vidi u cirkularnoj ekonomiji.

Gorak ukus u ustima pivara

Voda možda jeste izvor života, ali kao izvor finansiranja države podjednako je važno i pivo koje obično u budžetu učestvuje sa 3,5% prihoda. Prošle godine ta izdvajanja su bila znatno skromnija, jer su pivare proizvele 7,19% manje ovog pića nego u 2019. Njihov izvoz je tada smanjen za 10%, a potrošnja piva je bila niža za 5,5%. Drugim rečima, konzumacija piva u Srbiji pala je na 62 litra po glavi stanovnika, što je ispod evropskog proseka. Sve ovo zajedno umanjilo je državne prihode od pivskog sektora za 15,4%.

Navedene podatke o rezultatima poslovanja u 2020. godini, „Udruženje pivara Srbije“ objavilo je tek u avgustu ove godine. O poslovanju pivske industrije u 2021. možemo samo da nagađamo, mada su nagovestili da i je u prvoj polovini godine taj pad nastavljen, uprkos tome što su kafići, klubovi i restorani bili otvoreni. Zašto su potonji bitni najbolje ilustruje podatak da se 32% piva na tržištu proda u ugostiteljstvu, dok se preostala količina plasira kroz supermarkete, kioske i druge maloprodajne objekte.

Male zanatske pivare su još zavisnije od prodaje u ugostiteljskim objektima. „Zato je naša situacija prošle godine, kada su lokali zatvarani, bila maltene tragična. Ova godina je nešto bolja, zahvaljujući održavanju festivala i stalnom radu ugostiteljskih objekata“, kaže za B&F Dejan Smiljanić iz „Udruženja malih i nezavisnih pivara“, i dodaje da je deo njegovih kolega ipak morao da prekine proizvodnju.

Oni koji su opstali sada ne mogu da izmire dugove, pošto ne uspevaju da naplate svoja stara potraživanja od ugostitelja, među kojima su neki zatvoreni, a neki u lošem materijalnom položaju, ali i zato što sirovine plaćaju avansno. Mali pivari se nisu kvalifikovali ni za pomoć države, tako da su prepušteni na (ne)milost izrazito konkurentnom tržištu.
„Takva situacija ne pogoduje nikome u sektoru, osim možda nekim novim igračima na tržištu, koji će popuniti novonastale praznine”, kaže Smiljanić.

U vinu je istina, ali i izvozna šansa

Iako se 2020. teško može nazvati dobrom godinom, vinari su njen završetak dočekali s optimizmom jer je tada doneta Strategija razvoja vinskog sektora za narednu deceniju. Njeni ciljevi su povećanje vinogradarskih površina sa sadašnjih 7.000 hektara na 25.000 hektara, povećanje proizvodnje vina sa današnjih 30 miliona litara godišnje na 100 miliona litara, kao i zaštita domaćeg tržišta, na kojem u ukupno prodatim vinima 60% udela imaju uvozna. U planu je i povećanje broja uzgajivača grožđa kojih je u trenutku pisanja Strategije bilo 4.618, ali i proizvođača vina. Da podsetimo, u 2016. godini u Srbiji je bilo 295 proizvođača vina, a u junu ove godine taj broj se popeo na 430.

Mimo ovoga, vinski sektor nema mnogo razloga za optimizam. Od 2014. godine proizvodnja vina se na godišnjem nivou smanjuje za 3%. Domaći vinari za ovakvu situaciju krive nekontrolisan uvoz, ali i nedovoljno dobar imidž Srbije kao vinske destinacije. O tome najbolje svedoči cena naših vina na globalnom tržištu, koja u proseku iznosi 1,59 evra po litru, dok crnogorska vina koštaju 2,35 evra a hrvatska čak 3,03 evra.

Međutim, Strategija ih demantuje. U njoj stoji da su problemi proizvođača vina u Srbiji mnogo dublji. Troškovi proizvodnje grožđa su izuzetno visoki zbog usitnjenosti parcela – prosečna veličina vinograda kod nas je svega oko 0,34 hektara. Srbija ima jednu od najnižih gustina vinograda u Evropi sa samo 0,1% ukupne površine u zemlji pod vinogradima, što je četiri puta manje od Hrvatske i šest puta manje od Slovenije.

Otud ne čudi da proizvodimo 2,1 puta manje vina od Slovenije i 9,5 puta manje od Austrije, koja nam je približnija po broju stanovnika. Tako je doduše u normalnim okolnostima, a 2020. godina to svakako nije bila. Tada smo proizveli 22,29 miliona litara, a izvezli 11,17 miliona, u vrednosti oko 16 miliona evra. To je pad proizvodnje od 7,2% u odnosu na 2019. godinu.

Zato je Ministarstvo poljoprivrede nastavilo sa podsticajnim merama za vinogradare i vinare u 2021. kojima su omogućeni i povoljni krediti kroz novi projekat Svetske banke. Kako bi se podstakao izvoz, ukinute su i carine za zemlje Evroazijske ekonomske unije – Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju. Rusija je inače jedan od većih uvoznika naših vina, pa se očekuje da će ukidanje carina dati „vetar u jedra“ domaćim vinarima. No, i pre ukidanja carina, izvoz vina iz Srbije je rastao po stopi od 20% godišnje, što je jedna od retkih pozitivnih vesti iz domaćeg vinskog sektora.

Pitanje je, međutim, da li ćemo imati dovoljno grožđa da iskoristimo novi izvozni potencijal ili ćemo po običaju morati da ga uvozimo, budući da je Republički zavod za statistiku u septembru objavio da se očekuje za 2,9% manja proizvodnja od prošlogodišnje, odnosno 3,9% manja u odnosu na desetogodišnji prosek. Nešto slično kažu za B&F i u „Savezu vinara i vinogradara Srbije“, uz konstataciju da su lošijoj berbi doprineli ekstremni vremenski uslovi.

Marija Dukić

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

8. децембар 2021. 0 komentar

Zabava

U Srbiji se proizvodi najbolje crno pivo na svetu

by bifadmin 9. новембар 2021.

Na najvećem takmičenju World Beer Awards u Londonu, u konkurenciji više od 3000 piva iz 52 zemlje, beogradska kraft pivara Salto je sa Salto Stout pivom osvojila nagradu za najbolje pivo u ukupnom plasmanu cele kategorije crnih piva, dok je istoimeno pivo na prvom mestu i u kategoriji crnih piva sa dodatkom ovsenih pahuljica.

Goran Milošević, direktor kraft pivare Salto, rekao je tim povodom da mu je velika čast što je u tako jakoj konkurenciji naše crno pivo proglašeno najboljim. Podseća se da u vreme kada su oni počinjali biznis, 2015. godine, “gotovo je bilo nemoguća misija pronaći drugačija, zanimljivija piva koja nisu klasični, industrijski lager”. Sada međutim i na našem tržištu imamo veoma bogatu ponudu kvalitetnih domaćih zanatskih piva. Među njima je i pomenuto, najbolje crno pivo na svetu.

“Nije lako napraviti ukus koji je drugačiji, bez dodatnih aroma i začina, da samo pivo nema puno alkohola, a opet da ima punoću i da bude zanimljivo. Drago nam je što sa novim ukusima pravimo male promene u dosadašnjem načinu razmišljanja o pivu i kojima otvaramo novu epohu beskonačnog istaživanja u pivskim ukusima”, kaže Milošević.

Na najprestižnijem takmičenju na svetu bilo je više od 200 sudija koji su degustirali na testu na kojem nisu znali koje pivo piju, već su samo imali uzorke piva koji su bili označeni brojevima, davali su ocene i po završetku je tek mogao da se vidi ukupan broj bodova koje neki proizvod ostvari i na taj način se i rangirao. Time je uspeh beogradske kraft pivare još značajniji. Salto Stout pivo lansirano je u februaru ove godine, dok je razvijanje recepta trajalo oko dve godine.

“Nije jednostavno osmisliti novi ukus piva, to je proces koji zahteva određeno vreme i u kojem prototip prolazi kroz nekoliko faza do one finalne, kad smo sigurni da smo proizveli ono što nam je bila početna vizija. Veliki izazov bio je da osim četiri osnovna sastojka koji se nalaze u pivu, naš novi ukus ne sadrži dodatke poput vanile, čokolade, kokosa. Utisci koje smo dobijali u različitim fazama pronalaženja najboljeg ukusa, bili su potvrda da smo pronašli proizvod koji se izdvaja od drugih”, potvrđuje Goran Milošević.

Izvor: Sve o novcu

Foto: Salto

9. новембар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Građani Srbije najčešće piju pivo

by bifadmin 16. септембар 2021.

U Srbiji se popije 61 litar piva po glavi stanovnika godišnje, čime je naša zemlja na sredini evropske liste, ističu iz Udruženja pivara i poručuju da je izuzetno važno da uživanje u ovom piću bude odgovorno i da se širi svest o važnosti umerenosti.

Udruženje pivara Srbije se godinama, kako kažu, na različitim mestima kroz mnoštvo aktivacija, edukacija i saradnja sa poznatim ličnostima i festivalima, bavi odgovornom konzumacijom piva, a jedna od kampanja je i “Trezno i oprezno“, namenjena pre svega mladima.

“Prema statističkim podacima u Srbiji godišnje strada više od 2.500 ljudi usled neodgovorne konzumacije alkohola, a posmatrano po starosti najveći udeo smrtnosti odnosi se upravo na ovu osetljivu populaciju”, ističu u Udruženju pivara.

Pivarska industrija u Srbiji, koja je u 2020. proizvela više od 5,1 milion hektolitara piva, imala je pad od 7,19 odsto, u odnosu na godinu pre, pad izvoza od 10,05 odsto, te pad potrošnje piva od 5,55 odsto, objavilo je u avgustu Udruženje pivara Srbije.

Građani Srbije najčešće piju pivo

Istraživanje Demostata urađeno tokom oktobra prošle godine pokazalo je da građani Srbije najčešće piju pivo, dok je vino drugo na listi omiljenih. Pivo kao prvi izbor bilo je gotovo trećini ispitanika, manje od 29 odsto njih se odlučilo za vino, dok je svega 14 odsto reklo da voli žestoka alkoholna pića.

Prema podacima Eurostata od prošle godine vodeći proizvođač piva u Evropi je Nemačka.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je u julu 2020. povratnicma iz inostranstva da proizvodnja zanatskog piva u mini pivarama može da bude isplativ posao.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

16. септембар 2021. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci