Najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?
Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo NALED, siva ekonomija u Srbiji je u proteklih pet godina pala sa 14,9 nа 11,7% BDP-a. Ova organizacija tvrdi da ukoliko bi se povećalo bezgotovinsko plaćanje na nivou proseka u zemljama CIE, to bi moglo da smanji sivu ekonomiju za 3,4% vrednosti BDP-a i poveća poreske prihode za oko 700 miliona evra godišnje. Stoga su nemački GIZ i kompanije Visa i Mastercard pokrenuli Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“, uz podršku NALED-a i Ministarstva finansija.
Veruje se da bi očekivane koristi opravdale i neke državne podsticaje u promociji bezgotovinske ekonomije. Međutim, to ne ide glatko. Prema podacima Svetske banke, 11% stanovništva u Srbiji uopšte nema račun u banci, a u kategoriji sa najnižim primanjima takvih je 16%. Platne kartice ima manje od 50% građana iz grupe najsiromašnijih, što je znatno niže nego u istoj populaciji u zemljama evrozone (90%) i proseka u državama CIE (62%). Svega 46% građana Srbije koristi debitnu karticu za plaćanje računa u poređenju sa 81% u evrozoni i 57% u CIE, dok samo 27% to čini mobilnim telefonom u odnosu na evropski prosek koji iznosi 52% i 43% u zemljama CIE.
To je i dalje skroman udeo, zaključuje Svetska banka, koja istovremeno upozorava da bi nagli prelazak na bezgotovinsko plaćanje mogao da ugrozi neke grupe stanovništva koje nemaju pristup internetu, nemaju dovoljno digitalnog znanja ili su previše siromašne za bankarske usluge.
Prednosti i mane bezgotovinskog plaćanja
Navedene zaključke potvrđuju i podaci iz studije „Makroekonomsko istraživanje bezgotovinskog plaćanja u Srbiji“, koju je finansirao nemački GIZ a realizovala Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), kao deo projekta Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje.
U istraživanju se navodi da na obim sive ekonomije utiče više faktora, kao što su poresko opterećenje, sistem kazni i penala, efikasnost fiskalne naplate, regulatorni troškovi, pa i mogućnosti sakrivanja transakcija zavisno od metoda plaćanja, što je mnogo lakše učiniti sa gotovinom nego elektronski.
Autori ukazuju da je u 2019. godini, za koju postoje uporedivi podaci iz evropskih zemalja, ukupna vrednost POS transakcija iznosila 8% BDP-a, „što je za skoro polovinu manje u odnosu na prosek zemalja CIE i za 60% manje u poređenju sa razvijenim evropskim zemljama”. Tokom 2020. i 2021. godine je došlo do vidnog poboljšanja, „ali je jaz u odnosu na druge zemlje CIE i zemlje razvijene Evrope verovatno i dalje izražen”.
Da bi rast bezgotovinskog plaćanja značajnije smanjio sivu ekonomiju, potrebne su i druge strukturne mere, u koje autori uključuju bolju naplatu poreza, blago smanjenje fiskalnog opterećenja, podizanje poreskog morala… Istovremeno upozoravaju da rast bezgotovinskog plaćanja povećava zavisnost od tehnologije, rizike od sajber kriminala, ali i opasnosti da iz platnog prometa budu isključene ugrožene grupe kojima digitalne finansijske usluge nisu dostupne. Uz to, bezgotovinsko plaćanje trgovcima donosi dodatne troškove za nabavku i održavanje uređaja i prateće infrastrukture, a potrošačima naknade za posedovanje i korišćenje bezgotovinskih instrumenata plaćanja.
U studiji se predlažu mere za unapređenje bezgotovinskih plaćanja, uključujući opcije da država ograniči vrednost transakcija koje se mogu obaviti gotovinom, da propiše obavezu posedovanja POS terminala za pravna lica, kao i da sva plaćanja države fizičkim licima budu bezgotovinska. Autori sugerišu i uvođenje poreskih olakšica ili direktne subvencije za ulaganje u elektronske modele plaćanja.
Ko se bogati, a ko gubi?
Međutim, najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?
Naime, samo nekoliko dana pre održavanja konferencije „Bolji način“ u organizaciji NALED-a početkom jula ove godine, Narodna banka Srbije je izdala saopštenje u kome upozorava da se u poslednje vreme u javnosti objavljuju analize i studije o bezgotovinskom plaćanju sa podacima koji nisu verodostojni.
Centralna banka tvrdi da se stanje namerno prikazuje nepovoljnijim nego što jeste, kao i da stav o nedovoljnom broju POS terminala „odražava komercijalne interese pojedinačnih učesnika na tržištu“. NBS navodi da je čak četvrtina instaliranih aparata neaktivna, jer je bezgotovinsko plaćanje za trgovce skupo, pa bi njegovom razvoju doprinelo smanjenje troškova „koje uzrokuju pre svega inostrani kartični brendovi“. Narodna banka ističe i da se izričito protivi inicijativama za dodatno ograničenje i zabranu upotrebe gotovine, jer bi time bile ugrožene osetljive grupe stanovništva.
U centralnoj banci napominju da čak i države sa najrazvijenijim sistemima bezgotovinskog plaćanja insistiraju na tome da se zadrži upotreba gotovine i usluge koje su povezane sa keš transakcijama. „Finansijski podsticaji države za korišćenje bezgotovinskih platnih instrumenata koji se često predlažu u objavljenim analizama jedna su od mera kod koje posebno treba biti oprezan, bez obzira na to da li je reč o podsticajima namenjenim trgovcima (poput subvencija za korišćenje POS terminala) ili potrošačima (poput povraćaja dela plaćanja izvršenog bezgotovinskim platnim instrumentom), jer i jedni i drugi najčešće nose ogromne troškove za državu i društvo u celini“, navodi NBS.
Tamni vilajet
Centralna banka ne vidi razlog da država uloži novac u promociju skupih instrumenata plaćanja poput POS terminala, jer postoje mnogo savremeniji i jeftiniji sistemi. Ukazuju da je platna struktura u Srbiji znatno unapređena, da je NBS operator šest platnih sistema i da smo među prvima uveli sistem instant plaćanja.
S druge strane, kada je Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje pokrenula POS program za preduzetnike i mala i srednja preduzeća sredinom marta ove godine, konferenciju koja je organizovana tim povodom je lično otvorio ministar finansija Siniša Mali. Tada je privrednicima ponuđena besplatna instalacija opreme za bezgotovinsko plaćanje, POS uređaja i pratećih softvera uz subvencionisanu trgovačku naknadu koja u narednih godinu dana ne sme da pređe 0,99% transakcije. Nakon tog perioda, ukoliko ostaju u programu, privrednici će morati sa bankom da utvrde visinu naknade.
Na već pomenutoj, julskoj konferenciji „Bolji način“, takođe je učestvovala predstavnica Ministarstva finansija Ana Jović, koja je potvrdila da je povećanje bezgotovinskih plaćanja način da se smanji siva ekonomija, što je jedan od prioriteta republičke vlade. Ali na novinarsko pitanje da prokomentarišu zvanično upozorenje NBS kako aktuelne inicijative za potiskivanje gotovine predstavljaju pojedinačne a ne opšte interese, učesnici konferencije su izjavili da im takvo saopštenje centralne banke nije poznato (?!) Zato su istakli da se više od hiljadu privrednika prijavilo za svoj prvi POS uređaj, ali prema brojčaniku na sajtu projekta „Bolji način“, od planiranih 8.500 POS terminala za ovu godinu, do 12. 8. 2023. su instalirana 802 uređaja.
Možda je problem u našim navikama da sve radimo u poslednji čas, ili u tome što ni privrednicima nije jasno da li ih država podstiče ili upozorava da ne žure sa prijavama. Ili nam je svima ponešto jasno, onako između redova, kako smo i navikli da tumačimo sve ono što na kraju završi po našim leđima.
Mirjana Stevanović
Biznis i finansije 213, septembar 2023.
Foto: Clay Banks, Unsplash