Tag:

poljoprivreda

Prizemljenje vertikalne poljoprivrede zbog energetske krize

by bifadmin 1. јун 2023.

Neke stvari se bolje vide u tami. To je slučaj i sa vertikalnim farmama, na kojima se uzgajaju usevi u zatvorenom prostoru sa strogo kontrolisanim klimatskim uslovima. Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u ovu industriju sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje i emituje više ugljen dioksida nego njive na otvorenom. Zato osnivači vertikalnih farmi i dojučerašnji borci za zeleniju budućnost sele poslovanje sa zapadnih tržišta u zalivske zemlje, koje imaju malo sopstvene hrane a mnogo nafte i gasa.

Uspon britanske opštine Bedford ka „poljoprivredi za 22 vek“ nije potrajao ni pola godine, a kamoli do narednog stoleća. U ovom gradu udaljenom sedamdesetak kilometara od Londona, najveća evropska kompanija za vertikalnu poljoprivredu „iFarm“ otvorila je prošlog juna uz mnogo pompe postrojenje za proizvodnju povrća u klimatski kontrolisanim uslovima. Vlasnici fabrike uveravali su prisutne članove britanskog parlamenta da je pred njima revolucionarna tehnologija koja omogućava poljoprivrednu proizvodnju u skladištima načičkanim LED svetlima, umesto na njivama na otvorenom ili u plastenicima.

„iFarm“, startap sa sedištem u Helsinkiju koji je pobrao sve moguće prestižne nagrade za inovativno i društveno odgovorno poslovanje i prikupio preko 600 miliona dolara ulaganja sa tržišta rizičnog kapitala, obećao je britanskim zvaničnicima da će ova „farma budućnosti“ proizvoditi 20 miliona biljaka godišnje. Umesto toga, rukovodstvo kompanije je već krajem novembra saopštilo da će otpustiti oko 500 radnika, odnosno više od polovine zaposlenih jer su primorani da redukuju poslovanje u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Holandiji.

U ogromnim problemima je i američki startap za vertikalnu poljoprivredu „AppHarvest“, koji je 2021. izašao na njujoršku berzu a sada ne može da pokrije ni operativne troškove. Sa ove berze je već izletela kompanija „Kalera“ koja je samu sebe proglasila za lidera u vertikalnoj poljoprivredi, kada se pojedinačna cena njenih akcija spustila na ispod 10 centi. Nešto pre toga su otišle u stečaj američka firma iz iste industrije „Fifth Season “, kanadska „Aqua Greens“, holandska „GlowFarms“ i tako redom. Spisak sunovrata proizvođača vertikalnih farmi je podugačak.

Šta se dogodilo sa industrijom koja je proglašena za poljoprivredu budućnosti i u kojoj su samo tokom 2021. godine ulaganja dostigla 3,66 milijardi dolara? Dogodilo se energetska kriza, koja je uveliko zamračila očekivanja investitora kada je iznela na svetlo dana do sada prikrivane mane revolucionarne poljoprivredne tehnologije.

Stežu kaiš i kupci i ulagači

Poljoprivreda koja kontroliše životnu sredinu podrazumeva uzgoj useva u zatvorenom prostoru, gde se upravlja osnovnim uslovima za proizvodnju kao što su navodnjavanje, temperatura, vlažnost i svetlost. Pored već tradicionalnih staklenika, industrija obuhvata i tehnološki veoma sofisticirane vertikalne farme, koje su promovisane kao idealno rešenje za proizvodnju hrane u prenatrpanim gradovima. Pobornici su isticali da ove „urbane njive“, osim što predstavljaju izvor namirnica „u komšiluku“ i zato ne zahtevaju prevoz koji zagađuje planetu, upošljavaju obrazovanu radnu snagu na dobro plaćenim mestima i za razliku od konvencionalne poljoprivrede koriste preko 90% manje zemljišta, vode, đubriva…

Ali zato troše enormne količine energije, što je u opštoj euforiji oko ove poljoprivredne idile malo ko pominjao. Dok se u plastenicima upotrebljava gas za grejanje, a električno osvetljenje kao dopuna sunčevoj svetlosti, vertikalne farme primarno troše struju kako bi obezbedile sve potrebne uslove za kontrolisani rast biljaka, pri čemu za rad LED dioda odlazi i do 70% ukupno potrošene energije.

Kada je krenula igranka bez prestanka sa cenama gasa i struje, u industriji plastenika je praktično prepolovljena proizvodnja. Ali vertikalne farme su se suočile sa još većim problemima, jer prema računici holandske istraživačke firme „RaboResearch“ troše preko sedam puta više energije po jedinici proizvoda nego tradicionalni staklenici. Kako navode holandski istraživači, pre osamnaest meseci potrošnja struje u vertikalnim farmama u Evropi je činila četvrtinu operativnih troškova, a sada je dostigla polovinu. To ozbiljno ugrožava rentabilnost poslovanja u situaciji kada istovremeno pada tražnja za ovakvim namirnicama.

Naime, vertikalna poljoprivreda zbog načina proizvodnje ima prilično suženu a skupu ponudu. Većina takvih farmi uzgaja začinsko bilje, izdanke i drugo lisnato povrće za salatu, koje brzo raste pod LED diodama i ima kratak rok trajanja, pa zato i „vrhunsku“ cenu. U vreme visoke inflacije i preteće recesije, većina potrošača kupuje namirnice čiju cenu može da istrpi kućni budžet, posebno u Evropi gde je ponuda raznovrsnijih a jeftinijih poljoprivrednih proizvoda ogromna.

Potrošači nisu jedini koji sve više okreću leđa vertikalnoj poljoprivredi, već kaiš stežu i investitori. Vertikalne farme su skupe za izgradnju u poređenju sa onima na otvorenom, a treba im više vremena da postanu isplative, što svakako nije dobitna kombinacija u krizi koja postaje sve nepredvidljivija.

Kao primer može poslužiti poslovanje holandskog startapa „GlowFarms“, koji je osnovan 2020. godine i uprkos pometnji koju je izazvala korona, prikupio je 799.000 dolara investicija za početak poslovanja. Ali sa rastom cena energije, projektovani troškovi za struju od 0,07 evra po kilovat satu narasli su na 0,40 evra po kilovat satu, pa osnivači nisu uspeli da prikupe dodatnih 5,3 miliona dolara za masovniju komercijalnu proizvodnju i prošlog novembra su zatvorili firmu.

Plodno tlo u pustinji

Sudbina cele industrije trenutno visi o koncu, no još je veći problem što se dugoročno menja percepcija o stvarnom potencijalu vertikalne poljoprivrede, zaključuju u istraživačkoj kući „RaboResearch“. Kriza će kad-tad proći, ali investitori su sada svesni da su „urbane tehnološke njive“ energetski jako intenzivne, pa time i veoma osetljive na bilo kakve poremećaje na tržištu električne energije, izuzev ako vlasnici ne nađu način da sami proizvode struju.

Pokazalo se i da vertikalna poljoprivreda ni izdaleka nije transformisala proizvodnju hrane kao što su to njeni zagovornici predstavljali javnosti. Naprotiv, kada se preračuna količina utrošene energije proizilazi da vertikalne farme produkuju i do 2,2 puta više emisija ugljen dioksida po proizvodu nego poljoprivreda na otvorenom sve zajedno sa prevozom, navode holandski istraživači. U svetu u kome se sva električna energija proizvodi iz obnovljivih izvora te emisije bi bile mnogo manje, ali to nije svet u kome trenutno živimo.

Stručnjaci u konsultantskoj firmi „Agritecture“, specijalizovanoj za vertikalnu poljoprivredu smatraju da od ovog koncepta ne treba odustati, jer on može da se poboljša i da bude dobra dopuna poljoprivredi na otvorenom. Međutim, ističu da su štetu industriji naneli sami proizvođači, koji su nerealno prikazivali njene potencijale i prećutkivali slabosti. S druge strane, ni investitori se nisu pokazali u najboljem svetlu, budući da su mnogi ulagali u ovu delatnost ne udubljujući se u to kako ona zapravo funkcioniše.

No, izgleda da su osnivači vertikalnih farmi našli plodnije investitorsko tlo – u pustinji. Sve više firmi iz ove industrije seli poslovanje u zalivske zemlje, koje oko 85% potrebne hrane uvoze a istovremeno imaju stabilan priliv električne energije zahvaljujući ogromnim rezervama nafte i gasa. To potvrđuju i planovi pomenutog finskog startapa „iFarm“, čiji osnivači su izjavili da se koncentrišu upravo na ove zemlje, „jer ćemo tamo imati jače veze sa prodavcima i veće šanse da ostvarimo zaradu“.

Firma je već otvorila svoju „fabriku budućnosti“ u Dubaiju, odakle snabdeva lokalne prodavnice i avio kompaniju „Emirates“ i koja je skoro tri puta veća od one u britanskom gradu Bedfordu. Dojučerašnjim „zelenim“ revolucionarima očigledno ne smeta što će njihova zarada ubuduće mirisati na naftu.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: Markus Spiske, Unsplash

1. јун 2023. 0 komentar

Iskustva sezonskih radnica u poljoprivredi: Ako naiđe inspekcija, moraš odmah da se izgubiš na njivi

by bifadmin 30. мај 2023.

Sezonske radnice u poljoprivredi su većinom sredovečne žene koje su ostale bez posla, ili penzionerke koje ne mogu da žive samo od tih primanja. Do posla dolaze neformalno, preko poznanika, a u slučaju da dođe inspekcija, nadzornik ih upozorava da se izgube „negde na njivi“. Žene su po pravilu manje plaćene od muškaraca, iako postoje poslovi koji se poveravaju samo ženama, jer kako kažu sezonske radnice „traže preciznost i higijenu i zato što bi muškarac to uradio ofrlje“.

„Taj čovek je doš’o jedno jutro kod nas i kaže: ’Jesu l’ ti tu sin i muž?“. Ja reko’: ’Jesu’. ’A ti, jel’ si raspoložena?’, Ja reko’: ’Za šta, ne razumem. I on kaže da se skupljaju jabuke. I ja reko’: ’Pa hoću, što da ne’. Ja sva hepi. Dignem muža i sina iz kreveta, mi se spremimo, i on nas odveze tamo kod tog čoveka i mi smo se upoznali. I mi smo, bogami, kod njih krenuli u septembru, čak sam i sina izvukla iz škole par dana, i mi smo radili kod njih skoro do novembra“, objašnjava jedna sezonska radnica kako se ona i njena porodica, u kojoj su svi nezaposleni, dovijaju da prežive.

To je tek jedna među mnoštvom priča do kojih je na terenu došla Lara Končar sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, istražujući položaj sezonskih radnica u poljoprivredi. Končar je razgovarala sa ženama širom Srbije, od kojih najmlađa ima 25, a najstarija 64 godine. Svima je zajedničko da povremeno obavljaju poljoprivredne poslove zbog nepovoljne ekonomske situacije. Među njima su penzionerke koje ne mogu da prežive od svoje penzije, žene srednje dobi koje su ostale bez posla, i mlade žene koje većinom rade sezonski da bi pomogle svojim porodicama. Njima i penzionerkama su to dodatni prihodi, dok je ženama koje su dobile otkaz, najčešće u procesu privatizacije, to uglavnom jedini izvor primanja, navodi Končar.

Otimanje za bedni dinar

Učesnice istraživanja povremeno rade za velike kompanije, ali i za manje poljoprivredne proizvođače i sve su do posla došle neformalnim putem, odnosno preko poznanstava ili tako što su čule u svom mestu da se traže sezonske radnice. Posrednici u sklapanju posla su takozvani brigadiri ili grupovođe, koji su pored regrutacije novih radnika, zaduženi za organizovanje i kontrolu posla. Anketirane žene ističu da to mora da bude osoba kojoj poslodavac veruje, jer brigadiri neretko isplaćuju i naknade za rad, a pravilo je da kao posrednici u poslu uzimaju provizije. Brigadira ima i muškaraca i žena, a kako to konkretno izgleda, objašnjava jedna sezonska radnica:

„Sad, kako da ti objasnim. Ti si gazda i ja sam brigadir, i ja i ti imamo naš dogovor. I, pretežno ti brigadiri, oni su ti svi povezani, svi se već znaju. I sad, ako se ide recimo na papriku, brigadir i gazda su se dogovorili 1500 dinara je dnevnica, recimo, i sad kaže brigadir: ’Ja ću radnicima da kažem 1100’. Razumeš? On ima od tog gazde, ne znam, dve ’iljade, od nas ima momentalno 400 dinara ako se dogovorio za ’iljadu i po, ali nama je rečeno da mi imamo 1100. Sad, ja sam pristala na to što su oni meni rekli, on je meni rek’o ’iljadu i sto: ’oćeš? – ’oćeš, nećeš? – nećeš. Možda to tako mora poslovno, ali to kad gledaš s ljudske strane nije u redu“.

Sredovečne žene koje su ostale bez posla kažu da moraju da pristanu na bilo koju cenu za svoj rad, jer zbog njihovih godina nijedno preduzeće neće da ih zaposli. Po njihovom mišljenju nadnice su niske, iako je „sezonski rad težak i teško je zaraditi dinar, jer radnik nije cenjen. A sad jako puno ljudi ima koji su ostali bez posla, pa se otimaju i za taj bedni dinar. Zato se malo plaća“.

Opšti haos, niko ne zna gde je rupa

Ova grupa žena je zbog gubitka posla izgubila i mogućnost da ostvari pravo na penziju, ali i one sezonske radnice koje su se penzionisale, ne mogu da žive samo od tih primanja. „Ja nisam kriva što je moja fabrika propala“, priča jedna penzionerka, „što je neko upropastio tu fabriku. Ja imam 31 godinu staža i imam penziju 17.000. Ako neko može da preživi sa 17.000, i da se spremi za zimu da ima da plaća plin ili drva – takvom svaka čast, taj je mađioničar“.

Končar ističe da žene koje su stekle status penzionera uglavnom strahuju da zbog radnog angažovanja u sezonskim poslovima mogu izgubiti pravo na ova primanja. Evo šta o tome priča jedna starija sezonska radnica: „Navodno, mogao si da radiš ako si penzioner, da daš svoje podatke da se piše ugovor. ’Nemaš problema nikakvih’ – tako su nam rekli. Neko je dao, neko nije. Sad sve se plašiš zbog penzije, ovi koji su imali penziju. Kad uđemo u njivu grupisali su se oni koji rade na njivi koji imaju penziju, a prijavljeni su na tuđa imena, da ako naiđe kontrola da njih ne kontroliše, pošto će izgubiti pravo na penziju“.

Šta se dešava kad naiđe inspekcija, priča druga penzionerka: „Ako naiđe kontrola, moraš odmah da se izgubiš na njivi. Ovo je bilo smešno, normalno se bralo i došla inspekcija. Odmah se to čuje. Oko njive sve je ograđeno sa žicom. I sad, trči brigadir da kaže da je tu inspekcija, da ti kaže da se skloniš. Navodno ima u toj žici rupa, da kroz tu rupu prođeš. I onda trče jedni na jednu stranu, drugi na drugu, opšti haos. Niko ne zna gde je rupa. Neko preskače, svi idu da se sakriju. I tad je dvoje, troje ostalo, a ostali su se svi razbežali. Dva, tri sata smo se krili, čekaš da vidiš šta će biti”.

Muškarac bi to zbrljao

Ispitanice tvrde da se sezonskim poslovima većinom bave žene, neretko starije životne dobi, kao i da ne postoji diskriminacija prilikom „zapošljavanja“ na osnovu godina, religijske, etničke ili nacionalne pripadnosti. Prema njihovom mišljenju, žena je mnogo više jer muškarci uglavnom ne žele da rade sezonske poljoprivredne poslove, već se opredeljuju za one sa većom dnevnicom, poput zidarskih. Pored toga, postoje poslovi na imanjima za koje se pokazalo da su žene mnogo spretnije, jer kako ističu sezonske radnice, zahtevaju preciznost i higijenu:

„Na primer, išli smo da ljuštimo luk na belo, i tu su išle sve žene. Dobro, luk na belo, tu je stvarno trebala higijena. Jel’ tu je nož, ljuštiš, krpa, brišeš da se cakli i stavljaš u gajbu, i to se seče sve na ravno. Nema ono, znaš, da vadiš, nego sve na ravno. I tu su išle sve žene. Pa zato što bi muškarac to zbrljao i ofrlje”.

Koncept „brzih prstiju“, gde se žene smatraju podobnijim za obavljanje određenih poslova u poljoprivredi, nije karakterističan samo za Srbiju već je prisutan svuda u svetu, navodi Končar, ali naglašava da uprkos tome, muškarci su uglavnom bolje plaćeni. To potvrđuju i anketirane sezonske radnice. Prema njihovim rečima, ako se desi da žena dobije „muški“ posao, poput transporta radnika, velika je verovatnoća da neće biti jednako plaćena kao muškarac. Kako jedna ispitanica naglašava: „Na jabukama sam ja bila jedina žena na transportu. I nisam uvek dobijala povećanu dnevnicu kao muškarci“. Međutim, ukoliko se muškarci bave takozvanim „ženskim“ poslovima, učesnice u istraživanju ističu da nema razlike u naknadama za rad.

Na pitanje da li su doživele fizičko ili verbalno nasilje na poslu, jedna od njih kaže: „Ja nisam imala baš toliko loše iskustvo, ali sve zavisi ko ti se zadesi kao grupovođa. Jedna se brigadirka stalno drala na nas i svašta govorila, trista čuda. Kaže i da smo ćurke, i da smo guske, i da smo nesposobne, da ne zna koji nam je danas, i da l’ smo mi došle s Marsa, iz svemira, odakle”.

Duga ispitanica je imala mnogo gore iskustvo sa poslodavcem: „I ja kad sam uradila sve ujutru, on je mene hteo da udari. Da me udari! Rek’o mi je: ’Ti si stoka, ti si šuntava, kako si smetena’. I onda je uzeo kantu i sve prosuo mleko na mene. Taj čovek je bio živčan i to nisam mogla da podnesem kad je on tukao njegove krave. Krava mu je crkla od batina. To je strašno bilo. I tu je bilo suza prolivenih više nego bilo gde da sam radila. I tu sam radila ceo mesec za 11.000, od ujutru do uveče. Poludela. Plus još koliko me je maltretirao i koliko mi je grozne reči govorio“.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 209, maj 2023.

Foto: Jenco215, Pixabay

30. мај 2023. 0 komentar

Novi brojevi

Biznis & finansije 209: Privreda na vodi – Kako “upecati” dobar posao?

by bifadmin 16. мај 2023.

Srbija nema more, ali zato ima 126 reka i 123 jezera u koje baca na desetine miliona evra jer nedovoljno koristi plovne puteve i nautičke potencijale. Prevoz tereta vodom čini manje od 10% ukupnog saobraćaja, a do skoro kod nas nije postojala karta plovnih puteva. Nemamo čak ni podatke o tome koliko se u našoj zemlji proizvodi čamaca, pa se samo procenjuje da je to oko 500 različitih plovila godišnje. Čini se da građani bolje od države prepoznaju prednosti života i poslovanja na vodi, jer tražnja za čamcima i plutajućim objektima, uključujući i kancelarije na rekama, neprekidno raste i nakon završetka pandemije, uprkos tome što su cene porasle i do 50%. Nasuprot tome, ribari koji se bave privrednim ribolovom tvrde da se njihov broj tokom poslednje dve decenije smanjio 4,5 puta jer od tog posla više ne može da se živi, dok nadležni za izdavanje dozvola ocenjuju da je ova delatnost i te kako isplativa.

Periskop

8. DA LI ĆE LATINSKA AMERIKA OSNOVATI LITIJUMSKU VERZIJU OPEC-A: Balkanska opomena
Ako šest zemalja Latinske Amerike predvođene Argentinom, Čileom i Bolivijom formiraju najavljeno udruženje za litijum koje bi funkcionisalo po principima OPEC-a, one bi u svojim rukama držale preko dve trećine procenjenih globalnih rezervi ovog metala. Latinska Amerika može mnogo da dobije ovim udruživanjem, i suprotno, puno da izgubi ukoliko se bude ponašala kao posvađane balkanske zemlje, ističe se u analizi Latinoameričkog strateškog centra za geopolitiku.

10. STAMBENA KRIZA: Ljudi bez kuća, a kuće bez ljudi
Kombinacija masovnog turizma, špekulacija nekretninama, postpandemijska invazija dobrostojećih zapadnjaka, cunami „digitalnih nomada“, navala na „zlatne vize“ i rast kamata i inȵacije, pretvorili su potragu za krovom nad glavom u noćnu moru za ogroman broj građana, pogotovu na jugu Evrope.

12. UTICAJ SANKCIJA NA MIGRANTE U RUSIJI: Ako odeš kajaćeš se, ako ostaneš kajaćeš se
Uprkos potresima u ruskoj ekonomiji, više od polovine stranih radnika poreklom iz srednje Azije ne želi da ode iz Rusije, jer procenjuju da bi im u njihovim zemljama bilo još gore. Ipak, sve više njih se vraća zbog gubitka posla, a oni koji ostaju u Rusiji sve manje mogu da uštede za pomoć svojim porodicama. Novac koji šalju kući gubi i do 30% vrednosti zbog nepovoljnog kursa i bankarskih provizija. Zato je prema rečima migranata „Western Union postao Eastern Union“, što u prevodu znači da se za te usluge plaćaju sunarodnici koji se vraćaju kući ili se koriste drugi neformalni kanali za transfer novca.

Biznis

14. TRŽIŠTE FONTANA: Molim kredit za vodoskok!
Nekada su fontane bile izvor pijaće vode, a danas su i turističke atrakcije i spomenici kulture koji u pojedinim zemljama privlače milione turista. Proizvođači fontana u Srbiji kažu da se na ovom tržištu ne oseća kriza, jer ni lokalne samouprave, ni građani koji žele fontane u svojim dvorištima nisu značajnije smanjili ulaganja u ove ukrasne objekte, iako su upola skuplji nego pre korone. Naprotiv, pojedinci su spremni čak i da uzmu kredit, da bi im baštu ulepšao „lični“ vodoskok. S druge strane, izgradnja privatnih fontana traži od majstora da poznaje bar šest, sedam zanata.

18. IVAN STOJILKOVIĆ, „URBAN-TECHNICS“: Kako je violončelista došao na čelo porodične kompanije?
„URBAN-TECHNICS“, proizvođač ekstrudiranih plastičnih delova za industriju kućnih aparata, sarađuje sa brojnim inostranim partnerima, izvozi od Evrope do Azije i zaslužan je za gotovo 20 odsto ukupnog srpskog izvoza u Švajcarsku. Ova porodična firma iz Valjeva je tokom dve decenije poslovanja u svoje poslovanje uvela brojne promene, a jedna od njih je bila i smena na čelu kompanije. Sadašnji direktor Ivan Stojilković je bio talentovani violončelista, koji je napustio svoju strast da bi se, kako kaže, „posvetio onome što je moj otac gradio podjednako pasionirano kao što sam ja pristupao muzici“.

20. „CHEZ PIERRE“, DOMAĆI PROIZVOĐAČ PARFEMA: Nišlije u svetu mirisa
Preduzeće „Chez Pierre“ iz Niša već skoro tri decenije posluje u kozmetičkoj industriji, a njihov najveći adut je proizvodnja više od 150 parfema koje izvoze od Evrope, preko Sjedinjenih Država, do Singapura. Repromaterijal nabavljaju uglavnom u Francuskoj, a osim u sopstvenim prodavnicama, parfeme prodaju i posredstvom interneta. Muškarci čine 85 do 90 odsto onlajn kupaca, dok najveći broj žena kupuje njihove parfeme u radnjama.

22. PERSPEKTIVE AUTOMOBILSKE INDUSTRIJE U SRBIJI I REGIONU: Profit je u gumama
Proizvođače auto-dijelova u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj ne čeka baš svijetla budućnost, s obzirom na njihov očekivani pad neto prihoda, sa rekordnih 291,2 miliona eura u 2020. na 114,4 miliona eura u 2024. Slična sudbina predviđa se i proizvođačima auto-elektronike, čiji bi neto prihodi sa 73,7 miliona eura u 2020. mogli pasti na 6,5 miliona eura u narednoj godini. Najviše razloga za optimizam imaju proizvođači guma u ove tri zemlje, jer je procjena da će njihovi neto prihodi nastaviti da rastu, te da će u 2024. dostići 444 miliona eura. Proizvođači automobilskih guma u Srbiji i u ostatku regije imaju jednu veliku prednost – bez obzira da li će na tržištu srednjoročno i dugoročno dominirati automobili sa električnim ili motorima sa unutrašnjim sagorijevanjem, i jedni i drugi trebaju gume, kod kojih se ništa bitno ne mijenja.

Finansije

24. RASTU PLATE, RASTU I PENZIJE ALI SPORIJE: Najstariji građani sve siromašniji
Pre 15 godina prosečna penzija iznosila je 53,9% prosečne zarade. U međuvremenu, plate su rasle bržim tempom što je smanjilo taj udeo na 41,9% u 2022. godini, a sudeći po zvaničnim najavama vlasti o rastu zarada i penzija, trend se neće popraviti u narednih nekoliko godina. Pri tom, broj penzionera i broj osiguranika koji „pune“ penzioni fond, lane i te 2008. približno je isti.

26. MONOPOLIZACIJA JAVNIH NABAVKI U SRBIJI: Ponude mršave, cene se goje
Najveći broj javnih nabavki u Srbiji sveo se na jednu ili dve prispele ponude, a kako se smanjuje broj ponuđača tako raste ukupna vrednost ugovorenih poslova. Trenutno je preko dve trećine ukupne vrednosti narudžbina u javnom sektoru izuzeto od primene Zakona o javnim nabavkama.

Temat – Privreda na vodi

29. SRBIJA SLABO KORISTI PRIVREDNE POTENCIJALE NA REKAMA: Voda svašta nosi, ali i donosi
Vodama u Srbiji ne plivaju samo ribe već i novac, ali nema ko da ga „upeca“, smatraju stručnjaci koji ukazuju na neiskorišćene privredne i turističke potencijale reka. Procenjuje se da bi naša država mogla godišnje da uštedi desetine miliona evra kada bi se više koristili plovni putevi, posebno za transport robe koja se sada uglavnom prevozi drumom i železnicom.

32. DOMAĆA INDUSTRIJA ČAMACA: Ne padaju zlatni dukati, ali se radi
Niko u Srbiji ne zna tačno koliko se proizvede čamaca, već se samo procenjuje da je to oko 500 plovila godišnje. Za izradu jednog prosečnog čamca potrebno je oko nedelju dana, a cene se kreću od 3.000 evra pa naviše, dok najjeftiniji čamci iz uvoza koštaju 40.000 evra. Primetan je rast tražnje za domaćim plovilima, jer je standard porastao, pa sada ima ljudi koji maltene za mesečnu platu mogu da kupe pristojan čamac, tvrde proizvođači.

34. JAVNE I PRIVATNE MARINE U SRBIJI: Privezišta za čamce prerasla u pristaništa
Država je najavila izgradnju marina na nekoliko lokacija u Vojvodini i u drugim delovima Srbije, a na tenderu će biti izabrane firme koje će komercijalno upravljati ovim objektima. Koliku će finansijsku korist od toga imati opštine na čijoj teritoriji će se nalaziti marine još nije precizno utvrđeno. Privatnici, koji su u ovom poslu već decenijama kažu da je isplativ, što potvrđuje i činjenica da je slobodna privezišta za čamce skoro nemoguće pronaći.

36. IZGRADNJA OBJEKATA NA VODI: Posao i za unuče
Tražnja za splavovima u Srbiji, bilo da je reč o privatnoj upotrebi, ugostiteljskim objektima ili kancelarijama na vodi nastavila je da raste i nakon korone, ali rastu i cene repromaterijala. U zavisnosti od zahteva investitora, splav veličine sto kvadrata može da košta 60.000 evra ali i pola miliona. Danas objekti na vodi po svom kvalitetu pariraju kućama, tvrde naši sagovornici, a u interesu svih – proizvođača, kupaca i države – bi bile mere kojima bi se konačno uredilo zakupljivanje mesta za splav.

38. PRIVREDNI RIBOLOV U SRBIJI: Ribari zapetljani u birokratskoj mreži
Premda u poslednjih nekoliko godina zvanična statistika beleži rast broja privrednih ribara, oni tvrde da ih sada ima 4,5 puta manje u odnosu na početak ovog veka i dodaju da su do tako drastičnog pada doveli propisi koji im onemogućavaju normalan rad, ali i masovni krivolov. Da je krivolov ogroman problem saglasne su i organizacije koje izdaju dozvole za ribolov, ali po mnogim drugim pitanjima njihovi stavovi se razilaze od procena ribara.

Intervju

40. LEANA TAJKOV, NOVINARKA, KOMUNIKOLOŠKINJA, NEKADAŠNJA KOŠARKAŠICA I SADAŠNJA PREDUZETNICA: Jedna žena i njenih sedam kamiona i poluprikolica
„U SAD sam živela u uređenom sistemu koji me je razmazio kao građanku, jer sam navikla da sve savršeno funkcioniše. U Španiji me je, s druge strane, dočekao birokratski haos kao i kod nas, pa sam se „resetovala na prethodna podešavanja“, navodi Leana Tajkov neka od svojih iskustava u stranim zemljama, u kojima se bavila košarkom, novinarstvom i kreativnim pisanjem. Danas, između ostalog, vodi podkast „Dnevnik jedne špediterke“ jer se iznenada, spletom životnih okolnosti, našla na čelu transportnog preduzeća „TGA-TRANS“ iz Bečeja. Obrevši se u poslu kojim dominiraju muškarci, razvila je sopstveni stil rukovođenja o kome kaže: „Mogu da budem doterana, fina i ljubazna kada procenim da će mi to dati određenu pregovaračku prednost, ali mogu da budem i neko ko veoma dobro ume da se bori za sebe i svoju kompaniju“.

Skener

44. ODGOVORNOST KOMPANIJA ZA POVREDE I POGIBIJE NA POSLU: Nema zatvora za ubice radnika
Pred kraj aprila usvojen je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, na koji se čekalo punih 18 godina. Novi propisi daju veća ovlašćenja inspektorima, sada mogu da izreknu više novčane kazne i da na duže vreme zatvore rizično mesto. Obaveze kompanija su takođe uvećane, moraju po zahtevu radnicima da omoguće periodične zdravstvene kontrole kao i da izdaju posebna odobrenja za rad kod visokorizičnih poslova. Međutim, i dosadašnji zakon pružao je mogućnost za bolju preventivu i oštrije kazne kod propusta, ali je njegova primena bila „mlaka“, što zbog nevelikih potencijala inspekcija rada, dobrih kompanijskih advokata ili političke zaštite poslodavca.

48. ISKUSTVA SEZONSKIH RADNICA U POLJOPRIVREDI: Ako naiđe inspekcija, moraš odmah da se izgubiš na njivi
Sezonske radnice u poljoprivredi su većinom sredovečne žene koje su ostale bez posla, ili penzionerke koje ne mogu da žive samo od tih primanja. Do posla dolaze neformalno, preko poznanika, a u slučaju da dođe inspekcija, nadzornik ih upozorava da se izgube „negde na njivi“. Žene su po pravilu manje plaćene od muškaraca, iako postoje poslovi koji se poveravaju samo ženama, jer kako kažu sezonske radnice „traže preciznost i higijenu i zato što bi muškarac to uradio ofrlje“.

Nove tehnologije

50. „DIRIGENT ACOUSTICS“, INOVATOR U OBLASTI ZVUKA: Buka nije u modi
Kompanija „Dirigent Acoustics“ bavi se zvukom kroz nekoliko usko specijalizovanih delatnosti. Kada je u pitanju neželjen zvuk ona meri buku i zvučnu izolaciju, projektuje mere zaštite od buke u spoljašnjoj sredini i zvučnu izolaciju u objektima. Kada se radi o kvalitetu zvuka, njen posao je projektovanje koncertnih dvorana, muzičkih i drugih studija i vrhunskih audio sistema. Pored toga, ovo preduzeće u saradnji sa naučnim institutima razvija i sopstvene proizvode u oblasti akustike, među kojima je i prvi mikrofon u svetu na bazi grafena.

Nauka

52. ZAŠTO SU SLOŽENI SISTEMI PODLOŽNIJI KOLAPSU: Do napretka se sporo stiže, ali put do propasti je brz
Znanja iz prirodnih nauka i ona koja smo stekli proučavanjem ljudske civilizacije upućuju da što je neki sistem složenije umrežen, to brže propada. Dovoljno je da se jedan od ključnih čvorova razveže, pa da podstakne „kaskadne kvarove“ u celoj strukturi. Dosadašnje iskustvo pokazuje da kada ljudi pokušavaju da izbegnu propast, obično preduzimaju radnje koje samo pogoršavaju situaciju. Tome smo svedoci i danas.

Koktel

56. TITO KAO TURISTA: Ruka mi se već bila ukočila, otpozdravljajući!
Doživotni predsednik SFRJ je tokom svog mandata obišao preko 70 zemalja, a njegove diplomatske posete su mu uveliko omogućavale da se ponaša i kao turista. Tito je u stranim zemljama imao pristup sadržajima koji su dostupni samo malom broju privilegovanih, ali je istovremeno umeo da „spontano“ zaigra sa narodom po selima i da se satima rukuje sa običnim ljudima. Cela armija saradnika je za njega pisala posebne vodiče o istoriji, kulturi, politici i ekonomiji zemalja koje je posećivao, uključujući poverljive informacije i „škakljiva“ pitanja.

58. OZELENJAVANJE SPORTA: Patike od kukuruza, dresovi od taloga kafe
Većina sportske opreme i dalje se proizvodi od sintetike i sličnih materijala koji škode čoveku i životnoj sredini, a oko 85% istrošene sportske odeće, obuće i rekvizita završi na otpadima ili se spaljuje. Najveći recikleri sportske opreme su Nemačka i Singapur, dok su Britanci „izbacili na tržište“ prvi fudbalski klub koji je igrao u dresovima napravljenim od reciklirane plastike i taloga kafe. Prve reciklirane patike proizvedene su još 1994. a danas se prave i od biomase u vidu kukuruza, algi i prirodnog kaučuka.

Komunikacije

60. ŠTA O ODNOSIMA SAD I KINE MISLE NJIHOVI GRAĐANI: Nekada konkurenti, sada neprijatelji
Ogromna većina Amerikanaca ne doživljava više Kinu samo kao najvećeg ekonomskog konkurenta, već kao neprijatelja koji direktno ugrožava bezbednost SAD. Kineski građani uzvraćaju istom merom, pri čemu preko dve trećine njih smatra da je Kina nadmašila američku privredu i postala vodeća u svetu. Za razliku od mlađih Amerikanaca, koji su nešto otvoreniji za ekonomsku saradnju sa Kinom od starijih generacija, u Kini su najveći nacionalisti mladi. U obe države, visokoobrazovani su najpesimističniji da će se odnosi između dve zemlje poboljšati.

Reprint

62. MAJKL LIND, AMERIČKI PROFESOR, PUBLICISTA I NOVINSKI UREDNIK: Zašto sam protiv vodeće ekološke mantre o spašavanju planete?
Spašavanje planete postalo je nova religija političara, poslovnih elita i intelektualaca na Zapadu, koja je zamenila misiju hrišćanstva da spašava ljudske duše. Ali šta ova mantra današnjih mejnstrim ekologa zapravo znači“ Kad se detaljnije ispita, to je zahtev da planetu spasimo od postojanja ljudskih bića. Ako dabrovi izgrade branu radi sopstvenog opstanka i njome ugroze druge životinje i biljke, to je prirodni poredak. Ako ljudi malaričnu močvaru pretvore u rezervoar za vodu da milioni drugih ljudi ne bi pomrli od zaraze, to je zločin jer dovodi u pitanje opstanak lokalne vrste žaba.

Vremeplov

64. KAKO SE PUTOVALO U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI: Ako Srbi pljačkaju sopstvene vladare, šta li tek rade strancima
U srednjovekovnoj Srbiji, najbrže i najudobnije se putovalo brodom, jer su kopneni putevi bili toliko uski, blatnjavi i puni rupa, da su se karavani kretali istom brzinom kao i pešaci. Mnogi strani putnici su više od neudobnosti strepeli od pljačkaša, kojih je bilo svih fela – od odmetnutih gramzivih plemića, preko organizovanih razbojničkih družina, do sitnih lopova.

16. мај 2023. 0 komentar

Ekonomija

Kako je organski pčelar počeo da gaji organske borovnice

by bifadmin 28. април 2023.

Iako živi u gradu, Stefan Petrović (29) kad god može svraća u selo svojih predaka gde gaji organski med i borovnice, piše portal Biznis u regionu.

Ovaj mladić koristi svaki slobodan dan da bi iz Prokuplja došao do Bogujevca i proverio kako funkcioniše njegova proizvodnja. U pomenutom selu, koje se nalazi na 900 metara nadmorske visine, on, njegov otac i deda imaju svoje košnice ali i proizvodnju borovnica. Sve što tamo prave je organskog porekla.

„Tata i deda su održavali imanje. Otac se bavio pomalo pčelarstvom. Ja sam kao dete dolazio s njima. Završio sam Srednju i Visoku poljoprivrednu školu i sve više sam se uključivao. Rešili smo da podignemo šljivik i gajimo borovnice. Organska proizvodnja je bila logičan izbor jer je ovde sve netaknuta priroda“, započinje svoju priču Stefan i dodaje da su u početku voćnjak podigli na pola hektara a borovnice zasadili na osam ari. Danas borovnice gaje na 23,5 ara.

U naredne tri godine planiraju kupovinu novih parcela kako bi proširili zasad na 1,5 hektara i nabavku sušare. Time bi zaokružili proces: od ploda do organskog proizvoda, konzumne i prerađene suve voćke (šljive, borovnice u medu).

Međutim, ne mogu da planiraju veliko širenje zasada jer u selu nema radne snage, a borovnica traži mnogo ručnog rada.

Gde steći znanja o organskoj poljoprivredi?

Stefanov odgovor na ovo pitanje bi bio – gde god možete: „Mi nismo imali mašine, niti znali puno o organskoj proizvodnji. Još u školi, gde sam bio student generacije, zanimala me je organska poljoprivreda, međutim, nisam imao gde da vidim kako se radi. Jedno je kada čitate u knjigama, na internetu, a drugo je kada pričate sa nekim ko to radi. Da je teško, teško je. Skuplja je od konvencionalne poljoprivrede. Puno je administracije, ali kad se nešto voli, prepreke se prelaze”.

Međutim posle nekoliko godina bavljenja organskom poljoprivredom potvrdu da je na dobrom putu dobio je od inženjera Poljoprivredne stručne službe koji su mu rekli: “nemoj da pitaš o organskoj – ti znaš više od nas”.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Biznis u regionu

Foto: Mario Mendez, Unsplash

28. април 2023. 0 komentar

Novi brojevi

B&F 206: Jaka alkoholna pića – Ako boli glava, vraćam pare!

by bifadmin 17. фебруар 2023.

Viski prednjači u svetu po tržišnoj vrednosti, a rakija je na drugom mestu pre svega zahvaljujući proizvodnji i potrošnji u Kini. Rakija u Srbiji, sa ukupnom proizvodnjom od oko 55 miliona litara, ubedljivo preovlađuje na domaćem tržištu i čini skoro dve trećine ukupnog izvoza jakih alkoholnih pića. Broj registrovanih proizvođača i izvoz rastu uprkos krizama u poslednje tri godine, ali inflacija nije zaobišla ni ovu delatnost. Oprema za proizvodnju rakije je poskupela u proseku za 30 odsto, a kazani i do 50 odsto.
Sada, kada je Unesko uvrstio srpsku šljivovicu na listu nematerijalne kulturne baštine, struka i registrovani proizvođači se nadaju da će država pokazati više entuzijazma u suzbijanju crnog tržišta. Srbija je puna nekvalitetne rakije u neregistrovanim ugostiteljskim objektima, prodavnicama i na pijacama, a crno tržište je preplavilo i internet oglasima kao što su „Kristalna žuta, imam uverenje“ ili „Ako boli glava, vraćam pare!“

Periskop

8. SVIJET POD ORUŽJEM: Kad generale uhvati potrošačka groznica
Poljska će potrošiti više od 10 milijardi dolara na kupovinu južnokorejskog oružja, od tenkova, haubica, VBRova pa do borbenih aviona. Poljaci nemaju vremena čekati na isporuku američkog oružja koje su već naručili, a Korejci su i jeftiniji. Japan je najavio da će zajedno sa Velikom Britanijom i Italijom raditi na razvoju novog borbenog aviona, Amerikanci rade na razvoju vlastitog aviona, kao i Francuska, Njemačka i Španija. Čiji će avion na kraju biti bolji ne zna se, ali se zna da će svi oni kupovati američki.

12. PROTERIVANJE STRANACA SA DOMAĆIH OGNJIŠTA: Dalje nećeš moći!
Nakon Novog Zelanda, Balija i Tajlanda, i Kanada je od prošlog meseca počela da primenjuje zakon kojim se zabranjuje stranim državljanima da kupuju stanove u ovoj zemlji, sa obrazloženjem da su oni glavni uzrok divljanja cena i sve izraženije stambene krize. Iako trenutno više od 40% država u svetu delimično ili potpuno ograničava ulazak strancima na tržište nekretnina, mnogi ekonomski analitičari tvrde da su ovakve mere politički populizam, te da je za „cunami beskućništva“ najodgovornija loša stambena politika. To potvrđuju i iskustva zemalja koje su pre Kanade uvele ovakvu zabranu, a gde cene nekretnina i dalje nekontrolisano rastu.

14. PRIZEMLJENJE VERTIKALNE POLJOPRIVREDE ZBOG ENERGETSKE KRIZE: Trampa „zelene“ revolucije za naftu
Neke stvari se bolje vide u tami. To je slučaj i sa vertikalnim farmama, na kojima se uzgajaju usevi u zatvorenom prostoru sa strogo kontrolisanim klimatskim uslovima. Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u ovu industriju sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje i emituje više ugljen dioksida nego njive na otvorenom. Zato osnivači vertikalnih farmi i dojučerašnji borci za zeleniju budućnost sele poslovanje sa zapadnih tržišta u zalivske zemlje, koje imaju malo sopstvene hrane a mnogo nafte i gasa.

Biznis

16. KAKO POSLUJU BENZINSKE PUMPE DOK SU CENE GORIVA OGRANIČENE: Što više kupaca, to veći minus
Na potrese koji su pogodili globalno tržište nafte i derivata, Srbija je reagovala kao većina zemalja, ograničavanjem cena, ali samo za dve vrste i u prodaji na malo. Benzinske stanice nekoliko velikih domaćih i stranih lanaca to je samo donekle pogodilo, jer većina ima i veleprodaju u kojoj ograničenja cene nema. Ali, mali distributeri goriva našli su se u makazama, jer troškove poslovanja ne pokriva razlika između nabavne cene u skladištima i rafineriji i prodajne koju je država limitirala.

18. „RESOR“, NAJVEĆE PREDUZEĆE U GADŽINOM HANU: Jedna firma, polovina radnika Zaplanja
Gadžin Han broji jedva šest hiljada stanovnika, od kojih samo 200 radi u privredi, a više od polovine zapošljava preduzeće za proizvodnju komunalne opreme „Resor“. I pored toga, ovaj izvoznik iz male opštine počeo je da „uvozi“ radnike. „Mladi ljudi ovde neće da žive iz mnogo razloga“, kaže direktor preduzeća Branislav Mihajlović i ističe da ako zaista postoji dobra volja da se zaustavi iseljavanje sa juga Srbije, onda mora više da se podrži domaća proizvodnja.

20. KAKVA BI BILA PERSPEKTIVA REGIONALNOG AVIOPREVOZNIKA ZA JEFTINE LETOVE: Kratka i bolna
Najveći niskotarifni avioprevoznici (LCC) sve više otkazuju svoje linije u ovom regionu. Zato se ponovo aktuelizivalo pitanje o mogućnostima da se pokrene regionalni LCC koji bi ujedinio vazdušni prostor nekadašnje SFRJ i obezbedio jeftine letove ka ostalim evropskim aerodromima. Do sada su propala četiri takva pokušaja, a ne bi bolje prošli ni budući, smatraju upućeni. U situaciji kada najmoćniji LCC doslovno proždiru slabije protivnike i u najbogatijim zemljama, igrač iz siromašnog i politički posvađanog regiona već u startu nema nikakve šanse.

22. PREDUZEĆA I TRŽIŠNE PROGNOZE: Zaigrajte forsajt-igru!
Želite da prognozirate buduće događaje na vašem tržištu? To je nemoguće. Međutim, postoji nešto mnogo bolje.

Finansije

24. ZORAN BLAGOJEVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA WIENER STÄDTISCHE OSIGURANJA: Klijenti cene transparentnost
„Ukazujemo klijentima na okolnosti i pokušavamo zajedno da eliminišemo dejstvo inflacije. To svakako podrazumeva i veće izdvajanje za premiju osiguranja, ali ujedno obezbeđuje veću i kvalitetniju isplatu štete. Klijentima uvek treba predočiti sve prednosti i nedostatke, biti transparentan i to će klijenti znati da cene“, kaže Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Städtische osiguranja koje ovog februara slavi 20 godina poslovanja u Srbiji.

26. PREDUZEĆA O PRIMENI ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Olakšanje ne teče baš tako lako
Obaveza slanja, primanja i čuvanja elektronskih faktura za firme u privatnom sektoru koje su obveznici PDV stupila je na snagu 1. januara i kao što su mnogi očekivali, čitajući odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju, zadala je puno glavobolja privrednicima, a posebno knjigovođama u Srbiji. Njihova jedinstvena ocena je da su elektronske fakture dobra ideja, ali da postoje manjkavosti u odredbama Zakona, što je u praksi nametnulo dodatne obaveze privredi. Posebna priča, prema rečima privrednika, su problemi sa portalom u koji se unose fakture, čime se blokira poslovanje.

28. HOĆE LI KONVERZIJA PRAVA KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA POSTATI BESPLATNA: Zarobljeni hektari
Više u senci dnevnih događaja, ali pod budnim okom poslovne zajednice, već neko vreme „lome se koplja“ oko toga treba li izmenama zakona omogućiti kompanijama da svoje pravo korišćenja državnog građevinskog zemljišta, stečenog kupovinom firmi iz privatizacije, stečaja ili kroz izvršni postupak, konvertuju u svojinu bez naknade koja je po sadašnjim propisima obavezna. Pri tom, nema zvaničnih podataka o veličini tih parcela, firmama koje ih poseduju, načinu na koji su ih stekle, niti analize šta bi se dobilo ukoliko se zakon izmeni.

30. UTICAJ INFLACIJE NA PREDUZEĆE: Gde se krije opasnost od bankrota?
Najveći problem kod inflacije koji gura privredu u krizu i deo preduzeća u gubitke je u tome što se pojedine cene, plate i kamate ne prilagođavaju istovremeno inflaciji, navodi ekonomista Suad Bećirović.

Temat – Jaka alkoholna pića

35. GLOBALNA PROIZVODNJA ŽESTOKIH PIĆA: Svet u flaši
Nove generacije mladih širom sveta toliko ignorišu alkohol da to isušuje budžete, pa ja poreska uprava u Japanu raspisala konkurs za popularizaciju alkoholnih pića. Situacija na globalnom tržištu pokazuje i da sankcije koje je Zapad uveo Rusiji nimalo ne štete tamošnjim proizvođačima žestokih pića, jer što se u ovoj zemlji proizvede, to se i popije. Kinezi su najzaslužniji za podatak da je po tržišnoj vrednosti rakija odmah iza viskija, dok Poljaci dominiraju u Evropskoj uniji sa proizvodnjom votke. U Poljskoj su, pak, najpopularniji „unučići“, koje dnevno kupuje oko tri miliona ljudi, od fizičkih radnika i šetača pasa, do dobro plaćenih stručnjaka.

38. DOMAĆE TRŽIŠTE RAKIJE: Srpski doručak
Procenjuje se da ukupna proizvodnja rakije u Srbiji, za tržište i za sopstvene potrebe, iznosi do 55 miliona litara godišnje. Od toga je oko 40 miliona litara šljivovice, koju američki novinari predstavljaju i kao „tradicionalni srpski doručak“. Godišnje izvezemo rakije za 10,7 miliona evra, ali zato uvezemo viskija za 8,8 miliona evra.

40. ZNAČAJ UPISIVANJA ŠLJIVOVICE NA UNESKOVU LISTU NEMATERIJALNE BAŠTINE: Dobar glas o dobroj kapljici
Srbija se s razlogom nalazi među prvih pet proizvođača šljiva u svetu, budući da ovdašnja klima i sorte šljive koje se u njoj gaje daju proizvod izvrsnog kvaliteta i arome. Pravilnom preradom takvih šljiva dobija se rakija koja može da parira najpoznatijim jakim alkoholnim pićima na svetu, ali da bi se to desilo potrebno je uvesti red u njenu proizvodnju i bolje je brendirati, kažu stručnjaci. Jedan korak u tom smeru je već načinjen upisivanjem na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

42. PROIZVOĐAČI I IZVOZNICI RAKIJE O SITUACIJI NA TRŽIŠTU: U Srbiji svi peku rakiju, tek po neko se registruje
Epidemija korona virusa, a potom kriza koju je izazvao rat u Ukrajini, privremeno su zaustavile rast proizvodnje u srpskim destilerijama. Proizvođači rakije, najpoznatijeg srpskog pića, nadaju se dobroj godini, ali i konačnom uvođenju reda na domaćem tržištu. Prema rečima vlasnika destilerija, u Srbiji svi peku rakiju, a broj onih koji je nelegalno prodaju neuporedivo je veći od broja onih koji državi plaćaju porez i akcizu.

44. PROIZVOĐAČI RAZLIČITIH ALKOHOLNIH PIĆA NA TRŽIŠTU RAKIJE: Ponešto za svačiji ukus
Osim statističkih podataka, potvrdu da rakija doživljava renesansu na tržištu predstavlja i rast broja proizvođača ostalih alkoholnih pića, kao što su vino i pivo, koji ulaze u proizvodnju rakije. Za razliku od preduzetnika koji tek započinju proizvodnju alkoholnih pića, oni već imaju deo opreme, pa su im početni troškovi manji. Olakšavajuća okolnost za njih je i činjenica da mogu da koriste iste kanale za distribuciju kao i za svoje druge proizvode, a često i već izgrađeno ime na tržištu.

46. ŠTA SE OD ŽESTOKIH PIĆA NAJVIŠE PRODAJE U SRBIJI: Šljivovica i dunjevača u ofanzivi
Kada je Srbiju obišla vest da je Unesko nedavno uvrstio šljivovicu na listu kulturne nematerijalne baštine, vrlo brzo se pojavila šala da sada kad se neko napije od „šljive“ zapravo nije pijanac, nego je pod zaštitom Uneska. Da se „nematerijalna baština“ rado konzumira u Srbiji pokazuju iskustva ugostitelja koji kažu da su rakije od šljive i dunje među najtraženijim pićima, dok podaci o maloprodaji pokazuju da je rakija, po prodatim količinama, na drugom mestu. Beograd prednjači sa kvalitetom ponude, ali se širom Srbije još uvek poslužuje „brlja“, tvrde poznavaoci.

48. OPREMA ZA PROIZVODNJU RAKIJE: Malo ruke, malo roboti
Proizvođači opreme za pečenje rakije kažu da inflacija nije zaobišla ni ovu delatnost, pa su cene porasle najmanje za 30 odsto, a za neke proizvode i više, poput kazana koji je u prethodne dve godine poskupeo za oko 50 odsto. Sastav opreme zavisi od toga da li se rakija pravi iz zadovoljstva ili za tržište, te da li je reč o manjim destilerijama ili velikim proizvođačima. Kada je reč o profesionalcima, nabavka opreme sada podrazumeva i računarske programe za rad najmodernijih kazana.

Intervju

50. BORIS VUKIĆ, REGIONALNI DIREKTOR CENTRA ZA RAZVOJ PORODIČNIH KOMPANIJA: Deca ne treba da budu taoci naših snova, već da stvaraju svoje
„Veliki broj roditelja insistira da deca naslede njihovo preduzeće, čak i kada ona to ne žele ili nemaju kapacitet za to, što je ogromna greška. Pre svega zato što deca ne treba da budu taoci naših snova, već da stvaraju svoje“, kaže Boris Vukić, pionir u radu sa porodičnim kompanijama u našem regionu. Jedan od najvećih problema porodičnih firmi ovde je kako da osnivač uspešno prenese vlasništvo na naslednika. Prema Vukićevim rečima, „idealna tranzicija omogućava kompaniji da raste i da se razvija, a njenim vlasnicima da se na porodičnim ručkovima ne svađaju oko posla, nego kao i svi ostali u ovoj zemlji – oko politike“.

Skener

54. SUDBINA DOTRAJALIH VETROELEKTRANA: Pogrebnici za vetrenjače
Preduzeća u EU prodaju polovne vetroelektrane siromašnijim zemljama, u nastojanju da se oslobode postrojenja kojima ističe rok trajanja, a za koja se sada pokazuje da ne mogu lako da se recikliraju. Srbija je, zbog zaostatka u razvoju savremenih vetrenjača, još daleko od pitanja šta će da radi sa ovakvim otpadom, ali to što ga niko ne postavlja u javnosti ne znači da će se ono rešiti samo od sebe.

56. KAKO RADE PRAVI SALAŠI: Zašto vredi ići težim putem
Sve je veći broj ugostiteljskih objekata koji se nazivaju salašima, ali se svode na restorane. Potpuno drugačiji koncept imaju porodični salaši sa višedecenijskom istorijom, čije poslovanje se zasniva na domaćoj proizvodnji i gostoprimstvu. Njihovi vlasnici tvrde da je upravo gostoprimstvo usluga koja nema cenu.

60. KO JE NAJBOGATIJI SPORTISTA NA SVETU: Čovek koji se takmičio pre dva milenijuma
Uprkos basnoslovnim zaradama sadašnjih i doskorašnjih sportista, najbogatiji sportista svih vremena izgleda je živeo pre skoro dve hiljade godina. Takmičio se u trci dvokolicama, antičkoj verziji Formule 1, i nakon skoro četvrt veka sportske karijere povukao se sa zaradom koja bi u današnjem novcu iznosila oko 13 milijardi dolara!

Nove tehnologije

62. BORBA ZA VLASNIŠTVO NAD MAŠINAMA: Da li su naši uređaji zaista naši?
Sve veći broj pametnih stvari, od mobilnih telefona, preko automobila, do poljoprivrednih mašina, kada se pokvare mogu da se poprave isključivo kod proizvođača, jer oni jedini imaju pristup softveru bez čijeg „otključavanja“ ništa ne može da se uradi. Na ovaj način se stvara veštački monopol, koji toliko poskupljuje popravke da je neretko isplativije kupiti nov uređaj. Zato su potrošači počeli da se udružuju kako bi se izborili – ma koliko to zvučalo paradoksalno – da im se vrati vlasništvo nad njihovim sopstvenim stvarima.

Nauka

66. FARMA INOVA: Iz laboratorije u preduzetništvo
„Farma Inova“ je startap koji je osnovala jedna naša naučnica, kako bi na tržištu zaživeli njeni pronalasci namenjeni unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Ogledi na poljoprivrednim imanjima u Srbiji i inostranstvu su pokazali da su ovi proizvodi, poput Stabilizatora silaže koji ubrzava konzervaciju hrane za životinje i apsorbera vlage iz sena sačinjenog isključivo od organskih sastojaka, vrlo korisni u praksi. Oni poljoprivrednicima omogućavaju veću zaradu i da sačuvaju zdravlje svojih grla.

Koktel

68. DŽEZ BALET I SAVREMENA IGRA U SRBIJI: David među Golijatima
Tri kluba iz Srbije koji se takmiče u džez baletu i savremenoj igri, „Studio plesa RIS“, „Dance Factory“ i „Plesni klub Five“, osvojili su prošle godine na evropskom i svetskom prvenstvu 12 zlatnih, 10 srebrnih i sedam bronzanih medalja. Ovi klubovi su postigli veliki uspeh ne samo zbog broja osvojenih medalja, već i zbog toga što svojim kvalitetom uspevaju da pariraju reprezentacijama iz daleko bogatijih zemlja, koje rade u mnogo boljim materijalnim uslovima.

71. NAJSTARIJE NASELJENO MESTO U ITALIJI: Grad u kome se živi naopako
Turisti koji posete Materu, moraće da se naviknu na naopak način života, jer u ovom najstarijem gradu u Italiji i jednom od najstarijih u svetu, kuće, hoteli i firme su smešteni u pećinama, a ulice i groblja na krovovima. Istorija tog područja sa oko 150.000 pećina „stanova“ i više od 150 crkava, kripti i svetilišta uklesanih u stene je mnogo zanimljivija od svih filmova koji su tamo snimljeni.

74. SEOSKI NADRIARHEOLOZI: Sumnjivo lice bez poternice
Stanovnici sela u Braničevskom okrugu koji već decenijama ilegalno iskopavaju i na crno prodaju vredne arheološke predmete, uvereni su da time nikome ne nanose štetu i da zato neće krivično odgovarati. Neki ističu kako su zavoleli istoriju svoga kraja još u školi, nazivaju profesionalne arheologe kolegama i imaju sopstvene teorije o prošlosti ovog područja. Ali svi argumenti kojima pravdaju svoje postupke, padaju u vodu kada govore o ilegalnim kopačima koji dolaze sa strane, optužujući ih za pljačku tuđeg nasleđa.

Komunikacije

76. INSTITUCIJE KAO UZROK KRŠENJA PRIVATNOSTI U MEDIJIMA: Curenje informacija
Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve neke tragedije, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu“ za kršenje etičkih principa profesije. Tako kaže Kodeks novinara Srbije, ali praksa medija je često suprotna. Zbog čega je tako?

Reprint

78.SUPROTNI PUTEVI IZBEGLICA IZ UKRAJINE: Ko želi, a ko ne želi da se vrati?
Mladi bez porodice, kao i imućniji i bolje obrazovani migranti većinom ne žele da se vrate u Ukrajinu kada se rat završi. Ostali to priželjkuju, ali ne znaju čemu će se vratiti. Šta god želeli, istraživanja pokazuju da je većina ukrajinskih izbeglica u teškom položaju, jer početna velikodušna podrška zemalja EU postaje sve oskudnija i njome se sada „filtriraju“ poželjni i nepoželjni.

Vremeplov

80. SNALAŽENJE ZA HRANU U OKUPIRANOM BEOGRADU: Veštačke grbe i lažni trudnički stomaci
Tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, osnovni način preživljavanja je postalo crno tržište. Mnogi stanovnici Beograda su pokušavali sami da prošvercuju namirnice iz sela, pakujući ih u lažne trudničke stomake ili veštačke grbe. Beogradske bašte su, umesto na zumbule, počele da mirišu na beli luk i drugo povrće, a dvorišta na kokoške, koze i svinje. Uprkos bedi, Beograđani su još prilježnije obeležavali porodične slave – iz inata.

17. фебруар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Poljoprivreda u krizi, neregulisano tržište, monopol, slabe subvencije

by bifadmin 3. фебруар 2023.

Iako od prodaje hrane u inostranstvu Srbija zarađuje, poljoprivreda je u krizi. Na probleme sve češće ukazuju stočari, ratari, pa i povrtari

U poslednje vreme smanjuju se površine pod povrćem na otvorenom, dok se proizvodnja u zaštićenom prostoru povećava. Povrtari koji imaju do pet hektara, ističu stručnjaci, gase ovu proizvodnju, naročito paprike i kupusa. Svetla tačka je proizvodnja karfiola, brokolija, graška, boranije, začinske paprike.

Višegodišnje niske cene paprike

Proizvođači paprike kažu da nisu imali dobru godinu ni kada je reč o prinosima, niti o ceni njihove robe, pogotovo ako se posmatraju cene repromaterijala i vremenski uslovi.

„Cene đubriva su u 2022. u odnosu na godinu ranije povećane i za 100 odsto, cene zaštitnih sredstava od 20 do 50 posto, oprema za navodnjavanje od 10 do 20 odsto, sve vrste repromaterijala i opreme za proizvodnju paprike su drastično poskupele. Nafta je skočila sa 150 na 220 dinara, a paprika je imala cenu u okviru višegodišnjeg proseka sa blagim rastom od 10 posto. Prva klasa se prodavala na veliko od 60 do 90 dinara po kilogramu u toku godine, a druga klasa za 40“, objašnjava Vladimir Varga iz Udruženja proizvođača paprika iz Ruskog Krstura.

„U julu i prvoj polovini avgusta imali smo velike vrućine, a onda su došli zahlađenje i česte pojave kiša koje su usporile branje paprike i smanjile prinos i kvalitet konzumne paprike“, dodaje naš sagovornik.

Uvoz paprike i drugih povrtarskih kultura u periodu berbI

Zbog loših iskustava u 2023. godini, najavljeno je smanjenje i broja proizvođača i površina pod paprikom u Ruskom Krsturu i okolini za oko 20 procenata.

„Manji proizvođači odustaju od proizvodnje zbog višegodišnje niske cene paprike prilikom otkupa i zbog drastičnog povećanja troškova proizvodnje i cene radne snage u poslednje dve godine. Godine 2021. radnike smo plaćali 250–300 dinara po satu, a 2022. 350–400. Cena paprike je gotovo nepromenjena poslednjih 10 godina i kreće se za prvu klasu od 50 do 100 dinara, a za drugu od 28 do 40“, objašnjava Varga.

I tu nije kraj mukama povrtara.

„Mi imamo uvoz paprike i drugih povrtarskih kultura u periodu berbe. Najgore prolaze proizvođači u plasteničkoj proizvodnji i to proizvođači paradajza i lubenica. Uz to, problem su i velike marže koje ostvaruju otkupljivači i nakupci. Oni papriku prve klase kupuju po cenama od 60 do 90 dinara, a na pijaci je prodaju od 140 do 200. Na taj način ispada da je paprika skupa i da predstavlja udar na potrošače, a to je u stvari zbog prevelikih marži“, navodi naš sagovornik.

„Neregulisano tržište, monopol na strani tražnje od strane velikih kupaca, male ili nikakve subvencije su, takođe, deo problema“, dodaje ovaj povrtar.

Proizvodnja paprike skuplja za 50 procenata

Proizvodnja paprike poskupela je u poslednje dve godine za više od 50 posto.

„Poljoprivrednici koji se nadaju da će se situacija stabilizovati nastavljaju sa proizvodnjom. Snalaze se tako što redukuju mašinske operacije prilikom obrade. Takođe, smanjuju korišćenje pre svega đubriva, što će negativno uticati na kvalitet i prinos paprika u narednom periodu. Ako se ovaj trend nastavi, to će naneti ozbiljne štete i unazaditi povrtarsku proizvodnju“, kaže Varga.

Glavni problem u preradi je neizvesnost

I dalje se mali broj proizvođača odlučuje za preradu povrća.

„Glavni problem u preradi je neizvesnost da li će se uložena sredstva isplatiti i da li tom zaradom može da se ostvari normalna egzistencija. Pošto to nije proizvodnja u velikim serijama i količinama, cena tih proizvoda je viša, ali je, prema našem mišljenju, kvalitet bolji u odnosu na masovnu industrijsku proizvodnju. Organizovanje prodaje takvih proizvoda na tržištu je sledeći izazov za proizvođače, kao i njihovo međusobno povezivanje“, kaže naš sagovornik.

Stručnjaci kažu da se, prema zvaničnim podacima, površine pod povrćem na otvorenom smanjuju i to u zavisnosti od biljne vrste od jedan i po do čak osam posto godišnje.

„S druge strane rastu površine pod povrćem u različitim tipovima zaštićenog prostora, pogotovo u objektima bez dodatnog zagrevanja. Profesionalni proizvođači i kolege agronomi na ovaj način žele da umanje negativne efekte abiotičkog stresa kako bi dugoročno obezbedili stabilnost u proizvodnji, ali i podigli kvalitet tj. učešće prve i ekstra prve klase u odnosu na drugu i u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju“, kaže dr Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Milion i osamdeset hiljada tona povrća porizvedeno

„Bez obzira na pad površina u proizvodnji na otvorenom polju, mi smo prošle godine proizveli preko milion i osamdeset hiljada tona povrća za nas manje od 6.800.000, koliko nas prema poslednjem popisu ima. To znači da imamo više nego duplo od potreba građana Srbije“, dodaje naš sagovornik.

Uz to, proizvedeno je i oko 400.000 tona raznovrsnog povrća u baštama tj. okućnicama čiji manji deo završava na zelenim pijacama ili kvantašima, a veći na porodičnim komercijalnim gazdinstvima, kod prijatelja, kumova, rodbine…

„Takođe, proizvedeno je i više od 240.000 tona raznovrsnog povrća u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora. Najčešće u plastenicima tunelskog tipa. Tu smo u jednom periodu imali i značajne tržišne viškove, pre svega salate, a obezbeđena je i dovoljna količina paradajza i paprike za celogodišnju ponudu i potrošnju kod građana Srbije“, ističe profesor.

Proizvođači koji imaju do pet hektara odustaju od povrtarske proizvodnje

Od povrtarske proizvodnje odustaju mali i srednji proizvođači.

„Proizvođači koji imaju do pet hektara uglavnom odustaju od ove izuzetno skupe proizvodnje zbog značajnog porasta cena svog potrošnog i repromaterijala, pogotovo energije. Veliki profesionalni proizvođači, sa površinama značajno preko 20 hektara, pogotovo oni sa 100 i 200 hektara povećavaju svoje površine, jer su oni i pod ovim uslovima još konkurentniji. Ali to povećanje nije veće od jedan do dva posto godišnje zavisno od povrtarske vrste“, kaže Ilin.

Svetla tačka u proizvodnji povrća je porast površina za industrijsku preradu i to kukuruza šećerca, graška, boranije, kupusnjača, pre svih karfiola i brokolija.

„Površine pod začinskom paprikom su već 10-ak godina stabilne kako na severu zemlje, tako i na jugu. Uvode se nove proizvodnje, pre svega za sušenje tj. dehidraciju povrća kao što su lisnati peršun, lisnati celer, spanać, mirođija… Gotovo celokupna prerađena količina ide u izvoz. Izuzetno male količine ostaju na domaćem tržištu, nažalost“, navodi naš sagovornik.

Povrtari bi trebalo da dobijaju veće subvencije od ratara

Profesor Ilin ističe da bi povrtari trebalo da dobijaju veće subvencije od ratara, budući da se radi o intenzivnoj proizvodnji.

„U intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji angažuju se do čak četiri radno sposobne osobe na porodičnom komercijalnom gazdinstvu po hektaru 365 dana godišnje. Koristi se izuzetno skup potrošni i repromaterijal počev od đubriva, supstrata, biološke zaštite, hemijskih sredstava za zaštitu. Koriste se enormno velike količine vode za navodnjavanje, a u nepovoljnim godinama, kao što je bila prošla ili 2017, 2012, 2009, 2007, 2003, potrošnja energije, pre svega, evrodizela izuzetno je velika“, objašnjava naš sagovornik.

„Sve to se mora imati u vidu kako bi profesionalni proizvođači bili podržani po jedinici površine kao što je to slučaj u zemljama EU, gde su subvencije od minimum 330 do 500 evra po hektaru“, dodaje Ilin.

Povrće je izuzetno bitno u ishrani čoveka. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se godišnje troši između 125 i 145 kilograma raznog povrća po stanovniku. U Srbiji se trenutno troši između 125 i 130 kilograma, što je na nivou zemalja Evropske unije. Prostora za povećanje potrošnje do gornje preporučene granice ima.

Izvor: RTS/Kamatca.com

Foto: Pixabay

3. фебруар 2023. 0 komentar

Ekonomija

Poljoprivreda: Domaći stručnjaci osmislili sistem za navodnjavanje na daljinu

by bifadmin 19. децембар 2022.

Kompaniju Smart Watering Solutions osnovali su mladi ljudi sa ciljem da pomoću novih tehnologija unaprede domaću poljoprivredu, piše portal Biznis u regionu.

U vreme dok je studirao FTN u Novom Sadu 2015. godine, Lazar Jovanović osim o ispitima razmišljao je o lešnicima na dedinom imanju u Malom Zvorniku.

Nije mogao često da odlazi, a želeo je da prati zasad. Tražio je odgovarajući alat za rad „na daljinu“. Nije pronalazio ništa adekvatno pa je rešio sam da napravi. Uz pomoć cimera Zorana Đukića, tada studenta PMF-a, osmislili su pametno rešenje – daljinski sistem za navodnjavanje i prihranu.

Ovaj sistem poljoprivrednicima daje slobodu da ne moraju uvek fizički biti na parceli, tokom trajanja navodnjavanja, već vreme mogu da koriste na duge poslove u voćnjaku , druge obaveze ili odmor. Istovremeno sigurni su da biljke uvek dobijaju vode koliko je potrebno.

Od startapa do kompanije Smart Watering Solutions

Od studentskog prototipa, za nekoliko godina razvili su agro smart rešenje i pokrenuli kompaniju Smart Watering Solutions. Trenutno ih je u timu sedmoro i, osim kolege agronoma sa fakulteta iz Tuzle, svi su novosadski diplomci.

Imaju mrežu od 100 klijenata, najviše proizvođača voća i u neznatnom procentu povrtara iz Srbije koji koriste inovativno rešenje za praćenje i automatizaciju sistema za navodnjavanje „kap po kap“.

Nekoliko uređaja su prodali u zemljama regiona: Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Mali tim Smart Watering Solutions planira pilot projekat za izlazak na evropsko, a potom globalno tržište.

Vetar u leđa dobili su osvajanjem drugog mesta na regionalom konkursu Okvir podrške koji je organizovala NBL Grupa za šest tržišta na kojima ova bankarska grupacija posluje.

Smart Watering Solution je najpre ušao u nacionalno finale Srbije, za čiju je selekciju bila zadužena NLB Komercijalna banka, a potom je stručna regionalna komisija odlučivala o tri najbolja poslovna rešenja koja doprinose održivom razvoju i nudi zeleni odgovor za izazove modernog sveta. Smart agro alatu mladih inovatora iz Novog Sada pripalo je drugo mesto.

Inženjeri morali da uče o navodnjavanju

Mladi inženjeri najmanje vremena utrošili su da naprave prototip, za to im je bilo potrebno samo nekoliko meseci. Ostalo vreme učili su kako da proizvod poboljšaju i plasiraju na tržište.

Prve kupace privukli su sredinom 2017. i to su bili, kažu – poljoprivrednici entuzijasti i inovatori. Još dve godine trebalo je da nađu prve investitore. Lazar je 2019. godine dao otkaz u velikoj kompaniji i posvetio se razvoju Smart Watering aplikacije.

“Kada ste startup, u onolikom obimu koliko shvatite, prihvatite da ne znate neke stvari i koliko drugi ljudi mogu da vam pomognu, da je neophodno tražiti savete i sticati nova znanja, utoliko ćete imati manje troškove i toliko ćete se brže razvijati. Mi o agraru nismo znali ništa zato smo puno razgovarali sa poljoprivrednicima i učili od njih. Kao inženjere na fakultetu niko nas nije učio poslovnim veštinama, prodaji, marketingu, strateskom planiranju. Išli smo na obuke i programe koje organizuju Inicijativa Digitalna Srbija, Impact Hub u Beogradu i druge evropske i lokalne biznis akceleratore”, kaže Lazar.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: Smart watering solutions

19. децембар 2022. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Poljoprivredna proizvodnja sve manja a sve skuplja: Pretežno kolebljivo

by bifadmin 5. децембар 2022.

Zbog rata u Ukrajini, energenti, hrana za stoku i đubrivo su sve skuplji, setva je sve siromašnija, a poljoprivredu je u ovoj godini dodatno ugrozila ekstremna suša. Ali kretanja u poslednjoj deceniji pokazuju da problemi u domaćoj poljoprivredi ne počinju od ove godine i da je uprkos rastu izvoza, većina drugih pokazatelja u padu. Prošle godine je smanjen i obim izvezene robe, ali je vrednost uvećana zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu.

Pre septembarskih najava da ćemo ove jeseni „imati najskuplju setvu u istoriji“, Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio da su od juna prošle do juna ove godine, cene poljoprivrednih proizvoda zbog rastućih troškova i manjih prinosa već poskupele za 37%. Potom su u Ministarstvu trgovine izračunali da je za julsku prosečnu neto zaradu od oko 73.000 dinara, moglo da se kupi 365 litara jestivog ulja, 866 kilograma šećera, 641 litar kravljeg mleka i 571 litar jogurta, dok nisu zaređale nestašice mleka krajem avgusta. Za pomenutu platu mogli ste da pazarite i 789 kilograma krompira, neverovatnih 1.188 kilograma slatkog kupusa, preko 4.000 kokošijih jaja, a najmanje svinjskog mesa sa kostima, samo 121 kilogram.

Računica pokazuje i to da ste sa prosečnom neto zaradom u julu, morali da radite 28 minuta za litar jestivog ulja, 13 minuta za kilogram šećera i isto toliko za kilogram krompira, a za litar kravljeg mleka i jogurta 16, odnosno 18 minuta (pre nego što su mleko i mlečni proizvodi na jesen poskupeli za oko 20%). Kilogram pšeničnog brašna je zahtevao devet minuta rada, dok je za jedno kokošije jaje bilo dovoljno tri minuta. Najzahtevnijom se pokazala svinjetina s kostima, koja je iziskivala da se za jedan kilogram preznojavate na poslu ceo sat i 23 minuta.

Trenutno, za sve što ne ide kako treba krivi se rat u Ukrajini, pa tako i za kretanja u poljoprivredi, a uzrečicu da nevolja nikada ne dolazi sama potvrdila je i letošnja suša u celoj Evropi, koju su pratile alarmantne izjave da je „najveća u poslednjih pola veka“. Izveštaj RZS o kretanjima u poljoprivrednoj proizvodnji tokom prethodne decenije, međutim, pokazuje da i bez prepucavanja globalnih sila i istorijske suše, prinosi u domaćoj poljoprivredi su skloni velikim kolebanjima zahvaljujući jednoj konstanti – da i dalje skoro isključivo zavise od trenutnih vremenskih uslova. Analiza pokazuje i da je uprkos rastu vrednosti izvoza poslednjih godina, većina drugih pokazatelja u padu.

Rekordi i sunovrati

To je slučaj i sa obimom poljoprivredne proizvodnje, koja sa udelom od preko 97% u strukturi domaće poljoprivrede ubedljivo dominira nad uslugama. Tokom prethodne decenije, proizvodnja je porasla za 0,6% u 2011. godini, naredne se survala za preko 17%, a potom porasla za rekordnih 21,6% u 2013. godini. Od tada se proizvodi sve manje, pa je rast u pandemijskoj 2020. iznosio svega 2,1%, ali su rezultati bili još lošiji u 2021. godini kada je proizvodnja pala za 6,7%.

U izveštaju se navodi da su ovakva kretanja pre svega posledica velikih oscilacija u biljnoj proizvodnji koja čini najveći deo poljoprivrednih proizvoda. To potvrđuje i podatak da je proizvodnja bilja bila rekordna upravo 2013. godine, sa rastom od skoro 33%, dok je u 2020. povećana za samo 4%, a u 2021. je zabeležen pad od skoro 7%.

Posmatrano prema ostvarenoj vrednosti, prošle godine su najveći udeo imala žita koja su činila gotovo dve petine ukupne vrednosti, voćna proizvodnja je činila jednu petinu, a slede proizvodnja industrijskog bilja (16,4%) i vina (9,4%). Najniže učešće u ukupnoj vrednosti je imala proizvodnja krompira (2,6%).

Prethodne godine je u poređenju sa godinom ranije, u Srbiji zasejano više pšenice, raži, ovsa, kukuruza, šećerne repe i soje, a manje ječma, uljane repice i suncokreta. U odnosu na desetogodišnji prosek, zasejane površine pod pšenicom povećane su za 5%, kukuruza za 3%, suncokreta za 4,8%, a soje za skoro 29%.

I pored toga što je ukupna biljna proizvodnja zabeležila veliki pad u 2021. godini, uvećala je svoje učešće na račun stočarstva, dostigavši udeo od 75% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Stočarska proizvodnja je tokom prethodne decenije dostigla najveći rast od preko 10% u 2015. godini, ali je u 2020. pala za 2,2%, a 2021. je bila manja za 6,5%.

U uzgoju stoke, preko polovine čini uzgoj svinja, više od četvrtine uzgoj goveda, sledi živina sa 12,4%, uzgoj ovaca i koza sa 8,5%, dok je najmanje zastupljen uzgoj konja sa 0,2%. Prošle godine, u Srbiji je povećan broj ovaca i živine, a smanjen broj goveda, svinja i koza u poređenju sa godinom ranije. Najznačajniji proizvod u stočarstvu je bilo mleko, koje je u ukupnoj vrednosti imalo učešće od skoro 69%.

Podaci RZS pokazuju da je prošle godine 91% ukupne prodaje na tržištu poticalo iz proizvodnje sa poljoprivrednih gazdinstava, koja su od proizvedene robe utrošila tek nešto više od 4% za sopstvene potrebe, dok preostalih oko 5% otpada na trgovinu među samim gazdinstvima.

Prihodi manji, uprkos rastu izvoznih cena

Tokom prethodne decenije, u ukupnim troškovima gazdinstava više od trećine su činili izdaci za stočnu hranu, a potom troškovi energije i maziva (14%). Izdaci za đubriva su imali udeo od približno 10%, za seme i sadne materijale oko 9%, dok su najmanje učešće imali troškovi za održavanje objekta, svega 1,6%. Prošle godine, inputi za poljoprivrednu proizvodnju su u proseku porasli za preko 12% u poređenju sa 2020. godinom.

Nasuprot rastu troškova, bruto dodata vrednost (BDV) je lane značajno pala. U prethodnih deset godina ona je kumulativno porasla za 10%, sa prosečnim godišnjim rastom od 1,3%. Najveći pad od oko 28% je zabeležen u 2012. godini, a potom je usledio rekordan rast u 2013. od skoro 39%. U 2020. godini bruto dodata vrednost u poljoprivredi je porasla za 2,4%, da bi u 2021. godini bila manja za 6,2%. Opalo je i učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu (BDP), sa 7% u 2020. na 6,3% u 2021. godini.

Prošle godine je smanjen i obim izvoza za skoro 11%, ali je vrednost izvezenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bila veća skoro za petinu, pre svega zbog poskupljenja hrane na svetskom tržištu. Vrednost izvoza je prema podacima Privredne komore Srbije dostigla 4,2 milijarde evra, odnos petinu ukupnog izvoza, dok je suficit povećan za 15,3%, na 1,8 milijardi evra. Najviše smo izvezli povrća, voća, pšenice i kukuruza, a preko polovine izvoza je plasirano na tržištu EU, četvrtina je otišla u zemlje CEFTA, a 6,1% u Rusiju.

Napad Rusije na Ukrajinu, ove godine nije oštetio samo one koji su poljoprivredne proizvode primarno izvozili na rusko tržište, već je zbog rasta cene energenata, đubriva i hrane za stoku povukao na dole celu poljoprivrednu proizvodnju. Prema podacima iznetim u publikaciji „Makroekonomske analize i trendovi“, poljoprivredna proizvodnja je u drugom kvartalu pala za 5,8% na godišnjem nivou, a zbog ekstremnih suša za 8% u avgustu. U prvoj polovini godine prihodi od poljoprivrede smanjeni su za 20%, iako su izvozne cene povećane za preko 18%. Zbog rasta cene energenata i mineralnog đubriva, prolećna setva je bila skuplja za trećinu nego lane, a procenjuje se da će jesenja setva pšenice, ječma i uljane repice biti i za 50% skuplja u odnosu na prošlu godinu.

Nastavljaju da rastu i cene poljoprivrednog zemljišta, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), najskuplje su oranice u okolini Beograda, Sremu i južnoj Bačkoj. Najskuplji hektar u Beogradskom regionu prodat je za 59.800 evra, u Sremu cene idu do 43.550 evra a u južnoj Bačkoj do 33.450 evra za hektar. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji prodato je ove godine za milion evra, i to u naselju Pavlovci u Rumi, a novi vlasnik je platio vrtoglavih 176 hiljada evra za hektar.

Zorica Žarković

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Aziz Acharki, Unsplash

5. децембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Kriza hrane: Srbija mora što pre da uveća agrarni budžet

by bifadmin 2. новембар 2022.

Na svetskom tržištu je velika potražnja za hranom, te se očekuje da nova srpska vlada što pre uveća agrarni budžet i tako podstakne sušom snažno pogođenu poljoprivredu.

Sve to iz razloga da bi suficit u agrorazmeni sa inostranstvom što pre nadmašio dve, tri milijarde evra.

Energetska kriza i rat u Ukrajini ostavljaju trag na svetskom tržištu. Naglo je porasla potražnja za oružjem i energentima, ništa manje i za hranom. Uvećanoj brizi država, kompanija i ljudi kako da se prehrambeno obezbede doprinela je i ovogodišnja suša zahvatajući bezmalo ceo svet. Ponegde, pre svega u Evropi, poprimila je razmere kakve nisu zabeležene nekoliko vekova unazad. Stradala je i poljoprivreda.

Katastrofalna suša

Srbija nije izuzetak. Jara i dug bezvodni letnji period sasekli su pojedine useve, posebno u ovdašnjem podneblju najvažniju kulturu – kukuruz. Umesto uobičajenih 7,5 miliona tona, sa preko 950 hiljada hektara rodilo je tek 3,8 miliona, upola manje. Jedva će biti za domaće potrebe, i to najviše stoga što je poslednjih godina uočljivo smanjen stočni fond, pa su i potrebe domaćih uzgajivača stoke znatno manje. Od izvoza, poslednjih godina standardno više od tri miliona tona, ovoga puta neće biti ništa.

Katastrofalno je prošla i soja, ništa bolje ni šećerna repa. Podbacili su stočno hranivo, uljana repica, ali i osnovne povrtarske biljke, krompir i pasulj. Zapravo, ove sezone ratar je imao koristi samo od pšenice i suncokreta, voćari pre svega od jabuke. Kiks ratarske proizvodnje je doveo do velikog skoka cena hrane za stoku, pa je srpsko stočarstvo, odavno u dubokoj krizi, dodatno potonulo i našlo se sasvim blizu dna.

Naravno, Srbija je agrarno područje u kojoj jedini prihod za oko 570.000 porodica potiče iz poljoprivrede. Za državu njene veličine Srbija je i veliki izvoznik hrane, poljoprivreda je ovdašnja privredna delatnost koja u inorazmeni kontinuirfano beležo suficit; lane je iznosio 1,65 milijardi evra.Svetska potražnja za hranom

Žestoka suša će svakako bitno uticati na ovogodišnje rezultate. Nije samo prinos bitno umanjen, otežani su i priprema zemljišta i jesenja setva. Rekordno skupi gorivo i đubrivo primoravaju seljake da redukuju obradu.

Istovremeno, na svetskom tržištu prilike nikada nisu bile povoljnije za izvoznike hrane. Suša je svuda okrnjila bilanse. Rat ne samo da je prepolovio poljoprivrednu delatnost u Ukrajini, u svetskim razmerama velikom izvozniku agroproizvoda, već je i podstakao kupovinu za rezerve.

Cene hrane su izrazito visoke, kod ne tako malog broja osnovnih useva i rekordne. Istina, poskupeli su i inputi koji se koriste u poljoprivredi, pa će seljak ove jeseni morati da uloži i do 30 odsto više novca kako bi zasnovao proizvodnju.

Vreme za državu

Po običaju, srpski seljak nema dovoljnu akumulaciju kako bi iz sopstvenih prihoda obezbedio dovoljno novca za novu setvu. Pogotovo nema u godini u kojoj je suša desetkovala rod osnovnih useva. Osloniti se na banke je preskupo.

U ovakvim prilikama na scenu stupa država, što je, inače, praksa i u najrazvijenijim agrarnim državama. Naša vlada je reagovala suzdržano – samo je seljacima, na najviše 12 meseci, odložila otplatu pristiglih rata kredita iz ranijih godina. A morala bi, i ima prostora, da učini mnogo više.

Nema potrebe ni da novi ministri predugo razmišljaju o načinu podrške sušom gotovo zateturanom agraru. Potrebno je da se uradi ono što je, naročito u otežanim prilikama, praksa u Evropskoj uniji. Nameće se ukidanje državne akcize na dizel gorivo upotrebljeno u poljoprivredi. Ovakav namet ne postoji nigde na Starom kontinentu i srpskog seljaka direktno ometa da bude konkurentan paoru iz evropskih država sa kojim se, inače, suočava na tržištu.

Prema izvozu

Možda je još i važnije da Srbija uveća agrarni budžet, već godinama se kreće između 2,85 i 3,9 odsto ukupne države kase. Svejedno što postoji zakonska odredba po kojoj bi morao biti pet odsto, koliko je iznosio samo jednom, za mandata Ivane Dulić Marković.

Ako bi se podrška poljoprivredi određivala prema izvoznim rezultatima, kakav je običaj upravo u poljoprivredno najuspešnijim državama, visina agrarnog budžeta bi iznosila između osam i deset odsto ukupnog. Netom izabrani kabinet Ane Brnabić i ne mora previše da razmišlja kada bude donosio prve odluke, tim pre što se uveliko radi na osmišljavanju rebalansa aktuelnog budžeta o na planu za narednu godinu.

Uvećanje agrarnog budžeta se nameće kao prioritet, gotovo isto onoliko koliko je to i briga o energetskoj sigurnosti. Razlozi su jaki i uočljivi. Sušna godina je oštetila poljoprivrerdu koliko to učini i elementarna nepogoda.

Mnogo seljaka nema novca ni za setvu, prvi korak u zasnivanju nove proizvodnje. Nasuprot tome, i prilike na svetskom tržištu hrane sugerišu da agrarne države ponude više. Cene su rekordne, trebalo bi da se iskoristi kurentan period po hranu i agrar.

Pravo je vreme da se poljoprivreda podrži i većim agrarnim budžetom, a seljak će uloženo vratiti na najbolji način – uvećanjem suficita u agrorazmeni koji bi, uz pomoć, brzo mogao da premaši dve, pa i tri miljarde evra.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

2. новембар 2022. 1 komentar

Ekonomija

Domaće softversko rešenje za optimizaciju poljoprivredne proizvodnje

by bifadmin 28. октобар 2022.

Somborski startap „Agro budžet sistem-ABS“ razvio je inovativno softversko rešenje za optimizaciju ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i predviđanje konačnih finansijskih rezultata proizvodnje.

Startap iz bačke ravnice kreirao je inovativnu automatizovanu ABS digitalnu platformu kako za dobavljače tako i za poljoprivrednike. Poljoprivredni proizvođači dobili su digitalni vodič za planiranje ulaganja u proizvodnju, a kompanije – dobavljači, imaju uvid u pojedinačne proizvodne planove svakog poljoprivrednog proizvođača i na osnovu toga mogu da kreiraju ponudu.

„Ovim je stvoreno vin-vin rešenje za obe grupe korisnika. Digitalni vodič za ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju kreira se na osnovu potpuno automatizovanog procesa odabira najpovoljnije ponude kreirane od dobavljača direktno na ABS platformi“, objašnjava Aleksandar Marotić, koordinator projekta ABS digitalne platforme.

Šta radi ova platforma?

Prikupljanje, obrada i odabir najpovoljnije ponude vrši se na osnovu ponuda roba i usluga iz 18 različitih privrednih oblasti koje svojim aktivnostima prate poljoprivrednu proizvodnju, od izbora semena i sadnog materijala, negovanja useva, preko zaštite bilja, mašinske obrade zemlje i skladištenja, do plasmana poljoprivrednih proizvoda, transporta, subvencija…

„Projekcija nivoa potrebnog ulaganja kao i finasijskog rezultata proizvodnje vrši se za svaku proizvodnu parcelu posebno, kao i na nivou ukupne proizvodne površine“, navodi Marotić i dodaje da je rešenje primenjivo i u konceptu precizne poljoprivrede.

Ušteda vremena

ABS digitalna platforma štedi poljoprivrednicima 100 odsto vremena potrebnog za prikupljanje ponuda od različitih dobavljača roba i usluga i značajno povećava komfor u planiranju proizvodnje. ABS platforma sprečava gubitak profita poljoprivrednicima za više od 15 odsto.

„Poljoprivrednicima omogućava uštedu u potrebnim inputima više od 30 odsto, poput potrošnje goriva, đubriva, zaštitnih sredstava, kao i u administrativnim troškovima…“

Kompanije dobavljači mogu da steknu uvid u planove proizvodnje poljoprivrednika i kreiraju personalizovane ponude roba i usluga. Time se povećava broj novih kupaca i produžava „životni vek” postojećih.

Izvor: PKS

Foto: Dan Meyers, Unsplash

28. октобар 2022. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci