Odbor MMF-a je kao izuzetno pozitivno ocenio usvajanje strogih mera zaštite i donošenje velikog paketa mera, navodeći da su mere bile „snažne, pravovremene i sveobuhvatne“.
„Ocenjuju da su mere dobro osmišljene, i na pravi način usmerene na zaštitu i podršku domaćinstvima, podršku očuvanju radnih mesta, na veća ulaganja u zdravstvo, obezbeđenje dovoljne likvidnosti u bankarskom sistemu i olakšanje otplate obaveza po osnovu kredita“, dodaje se u saopštenju.
U Srbiji očuvana niska inflacija i stabilan kurs
Navodi se i da je Odbor MMF-a konstatovao da je u Srbiji očuvana niska inflacija i stabilan kurs i da je fiskalni paket koji je donet kao odgovor na krizu jedan je od najvećih u regionu, i da pruža potrebnu podršku domaćinstvima, preduzećima i zdravstvenom sistemu.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković istakla je da je odluka o uspešnom završetku četvrtog razmatranja ekonomskog programa očekivana i dodala da je tokom jula Misija MMF-a ocenila da je NBS kroz svoje reakcije nastavila da čuva neophodnu monetarnu i finansijsku stabilnost i u ovim uslovima ogromnih neizvesnosti na globalnom nivou.
Odbor MMF-a projektuje da će u uslovima globalnog šoka koji je snažno uticao na eksternu tražnju i uslovio poremećaje u globalnim i regionalnim lancima snabdevanja, stopa realnog rasta BDP-a Srbije biti na nivou od minus tri odsto u 2020. godini.
Očekuje se snažan privredni rast Srbije od 6 odsto u 2021. i 2022. godini
„Uprkos tome što su u junu u odnosu na april i dodatno smanjili projekcije rasta za ogroman broj zemalja, za Srbiju su zadržali aprilsku projekciju upravo zbog snažnog, pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora na krizu. Nakon toga, u uslovima već započetog ekonomskog oporavka, očekuju snažan privredni rast Srbije od 6 odsto u 2021. i 2022. godini, što je jedan od najbržih oporavaka, kao i održiv rast od minimum 4 odsto u srednjem roku.
Odbor MMF-a očekuje i da će inflacija u Srbiji ostati pod kontrolom Narodne banke Srbije i u 2020. godini i u srednjem roku. Za ovu godinu projektuju prosečnu inflaciju na nivou od 1,5 odsto, a nakon toga projektuju njeno postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja u srednjem roku.
Imajući u vidu projektovani ekonomski oporavak i privremen karakter mera fiskalne politike u ovoj godini, prema oceni MMF-a, fiskalni deficit bi već u 2021. godini trebalo da bude na nivou od oko 2 odsto odstorati na silaznu putanju, pri čemu MMF projektuje da će i u ovoj, kriznoj godini, njegovo učešće ostati ispod 60 odsto BDP-a.
MMF očekuje i da će se deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjiti već u 2020. godini
Odbor MMF-a procenjuje i da će Srbija nastaviti sa dobrom politikom rasta javnih investicija i u 2021. godini, za koje očekuju da u periodu od 2021. godine budu na nivou iznad 5 odsto BDP-a.
„S obzirom na veliku neizvesnost u vezi sa ekonomskim izgledima na globalnom nivou, preporuka MMF-a svim zemljama jeste da pažnju usmere i na praćenje fiskalnih rizika, kao i na razmatranje mera za vanredne situacije“, navodi se u saopštenju.
MMF očekuje i da će se deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjiti već u 2020. godini, da će zatim nastaviti da se postepeno smanjuje u srednjem roku, i da će zadržati potpunu pokrivenost neto prilivom stranih direktnih investicija.
Guverner Jorgovanka Tabaković ocenjuje da je srednjoročni makroekonomski okvir koji MMF projektuje za Srbiju dosta dobar, da projektuje dinamičan rast koji ima dobru strukturu, uz nisku inflaciju, dobre javne finansije i poverenje investitora koje se ogleda i kroz visoke prilive stranih direktnih investicija. Za ovu godinu guverner smatra da će privredni rast Srbije biti i bolji od ocena MMF-a, o čemu se i tokom junskih i julskih sastanaka sa Misijom MMF-a detaljno razgovaralo.
Instrument za koordinaciju politike odobren (PCI) je Republici Srbiji u julu 2018. na period od 30 meseci, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava.
Ekonomski program Srbije koji je MMF podržao svojim Instrumentom ima za cilj očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranje novih radnih mesta i dalji rast životnog standarda naših građana.)