Tag:

pristupanje

Novi „non-pejper“ za ubrzavanje pristupa Zapadnog Balkana EU

by bifadmin 14. новембар 2023.

Ministrima spoljnih poslova EU ponuđen je „non-pejper“ za Zapadni Balkan, prema kojem bi on trebalo da se nađe među prioritetima za članstvo u Uniji, piše Euraktiv.

Iza ovog “non-pejpera” stoje Hrvatska, Slovenija, Austrija, Češka, Grčka, Italija i Slovačka. Ove države se zalažu da se Zapadnom Balkanu pruži puna podrška na putu pridruživanja Uniji.

U pomenutom dokumentu se ističe kako je ovaj region izložen raznim uticajima sa strane, uključujući zloćudan uticaj trećih zemalja, ilegalnu imigraciju i hibridne pretnje, zbog čega je potrebno uskladiti zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, kao i tešnje raditi na usklađivanju njegovih stajališta sa EU standardima.

Grupa od sedam zemalja poziva da se osnaži i ubrza pristupni proces, a pored toga i apeluje na institucije EU da predstave jasan program za postupnu i ubrzanu integraciju s konkretnim pravnim koracima do 2024. godine, koja bi bila zasnovana na pravičnim i rigoroznim uslovima i principima.

Prema tom dokumentu, trebalo bi uspostaviti redovnu razmenu i stručne radionice o pitanjima ljudskih prava, pored tekućih aktivnosti u vezi sa sprovođenjem poglavlja 23, sa akcentom na jačanje učešća u tematskim oblastima i programima EU. Takođe, trebalo bi više raditi na obukama mladih diplomata i državnih službenika u pogledu njihovog upoznavanja sa diplomatijom i institucijama Evropske unije.

Sedam članica EU napominje da je potrebno i ojačati redovne dijaloge na temu bezbednosti i odbrane, koje podrazumevaju procene izazova i potreba partnera. Dodaju da treba razvijati i dalje mere pomoći partnerima u okviru Evropskog mirovnog fonda za Svetsku banku, kao i podržati razvoj njihove sposobnosti u domenu Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, pored ostlaog, i putem kurseva Evropskog koledža za bezbednost i odbranu.

Ceo tekst možete pročitati na Euraktivu

Foto: NoName_13, Pixabay

14. новембар 2023. 0 komentar

Revidirana metodologija u pristupnom procesu Srbije u EU

by bifadmin 17. март 2021.

EU ima četiri principa nove metodologije za pristupanje Srbije Evrospkoj uniji, saznaje Tanjug.
Evropski komesar za proširenje, Oliver Varheji, predstaviće danas u Briselu zemljama članicma EU dokument kojim se predlaže način primene nove, revidirane metodologije u pristupnom procesu Srbije.

Tzv. „”non pejper“”, u koji je Tanjug imao uvid, naglašava da predložene promene, u okviru revidirane metodologije, moraju biti primenjene u okviru postojećeg pregovaračkog okvira i uz saglasnost Srbije, na čemu je Beograd insitirao.
Dodaje se i da revidirana metodologije mora da bude u obostranom interesu kao Srbije tako i zemlja članica. Dokumentom su predstavljena četiri osnovna principa budućeg procesa pristupnog procesa Srbije EU.

Prvi, insitira na kredibilnosti procesa i još više fokus stavlja reforme u oblasti vladavine prava. Konstatuje se da ”nova poglavlja ne bi trebalo zatvarati sve dok se ne ispune prelazna merila u fundamentalnim poglavljima 23 i 24”.

Drugi princip podrazumeva ”snažnije političko upravljanje procesom” pristupanja, što bi trebalo da zemljama članicma da veću ulogu u nadzoru i pregledu postignutog napretka u Srbiji.

”Međuvladine konfrencije i Savet za stabilizaciju i pridruživanje trebalo bi da služe jačanju dijaloga zemalja članica i Srbije, sa jasnim smerinicma kada je reč o ključnim reformskim procesima neophodnim za napredak”, stoji u tekstu predloga Komisije.

Prva takva Međuvladina konferencija Srbije i EU trebalo bi da posluži za pojašanjenje primene nove metodologije i planiranju, a ”Srbija bi mogla i da otvori klastere ukoliko ispuni merila za otvranje, a zemlje članice se slože da je došlo do značajnog napretka u vladavini prava”.

Treći princip revidirane metodologije ističe važnost ubrzanaja dinamizma pristupnih pregovora koje Srbija vodi sa EU što bi trebalo da se postigne kroz otvaranje više poglavalja obuhvaćenih u šest klastera.

Korektivne mere u slučaju problema tokom pregovora

Srbija je do sada otvorila sva poglavlja iz prvog tzv ”fundamentalnog” kalstera, a Evropska komisija predlaže da što pre krene u procenu pripremljenosti zemlje u svakom od preostalih klastera kako bi se identifikovali osnovni nedostaci i smernice za njihovo otvranje.

Još jednom se naglašava da će se ”paralelno” sa pripremom za otvarnje poglavlja po klasterima raditi na izvešatajima o napretku zemlje u oblasti valdavine prava što će biti dodatni uslov nove korake u pristupnom procesu.

Istovremeneo, najvljuje se i ubrznje integracionih mera tokom usklađiavnja Srbije sa politikama i standardima EU.

Evropska komsija je kao četvrti princip budućeg pristupnog puta Srbije izdvojila predvidljiivost procesa.

U tekstu predloga, u koji je Tanjug imao uvid, insistira se na tome da EU ”bude jasnija u svojim očkevanjima” od Srbije kako bi zemlja mogla da se fokusira na konkretne sledeće korake na putu pristupanja, na merila za zatvarnje poglavalja odnosno prioritetne refrome.

U okviru ovog principa predlažu se i ”korektivne mere u slučaju problema tokom pregovora”, što se odnosi na sankcionisanje ozbiljnih stagnacija ili eventualnog nazadovanja u primeni reformi.

Godišnji izveštaji Evropske komisije i po novoj revidiranoj metodologiji bi trebalo da ostanu ključni u analizi napretka Srbije na putu ulaska u EU.

Nakon što Evropska komisija danas predstavi svoj predlog o konkretnim koracima u budućem procesu pristupnja Srbije, o tome bi trebalo da se izjasne i pojedinačno zemlje članice EU.

17. март 2021. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

EU neće primati nove članice dok se sama ne reformiše

by bifadmin 3. јануар 2021.

Princip da reforme vode članstvu u EU više ne važi za države Zapadnog Balkana, piše Frankfurter algemajne cajtung u opširnoj analizi.

„Posle pada Gvozdene zavese je Evropska unija svojim komšijama na istoku dala obećanje koje je bilo jednostavno i uspešno: postanite kao mi i onda ćete biti jedni od nas“, piše novinar Mihael Martens u analizi za Frankfurter algemajne cajtung, prenosi Dojče vele.

„U maju 2004. je to vodilo prijemu osam nekadašnjih komunističkih država, kao i Kipra i Malte. Tri godine kasnije usledile su Rumunija i Bugarska, iako nisu ispunjavale centralni kriterijum – funkcionalnu pravnu državu. U leto 2013. se Hrvatska kao poslednja prinova provukla kroz briselska vrata. Od tada su ta vrata zatvorena“, piše Martens u tekstu objavljenom na portalu lista i, par dana ranije, u štampanom izdanju.

Ako članstvo nije realno – kako onda EU da se odnosi prema regionu?

„Za šest balkanskih država koje žele da pristupe EU – Albaniju, Bosnu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju – poruka je jasna: više ne važi stari princip da angažovane reforme u jednom trenutku vode članstvu u EU“, stoji u tekstu.

„Niko to nije jasnije iskusio nego Severna Makedonija koja je na zahtev Grčke čak promenila ime države kako bi mogla da otpočne pregovore sa EU. Ipak, posle grčkog veta usledio je francuski pa bugarski, ovog puta zbog navodno ukradene istorije i jezika slovenskih Makedonaca. Proces proširenja je prepun političkih zamki koje nemaju mnogo veze sa reformskim naporom zemalja kandidata“, navodi se u analizi.

Dodaje se da na Balkanu više nisu iznenađeni, nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron u julu 2019. u Beogradu jasno rekao da EU neće primati nove članice dok se sama ne reformiše. Podseća se da priča nije nova: još 2005. godine je berlinska Fondacija za nauku i politiku (SWP) u jednoj publikaciji primetila „rastući zamor od proširenja“ i pitala se „da li je zaista punopravno članstvo u EU jedina opcija za dugoročnu stabilizaciju“ država Zapadnog Balkana.

„To pitanje je aktuelnije nego ikad“, piše sada Martens. „Ako članstvo nije realno – kako onda EU da se odnosi prema regionu? Kako da očuva uticaj i suprotstavi se političkim rivalima poput Rusije, Kine i Turske? Postoji gomila ideja, i mnoge nisu nove“.

Podseća se na tekst koji su u maju 2003. u Njujork tajmsu objavili premijer Srbije Zoran Živković, premijer Albanije Fatos Nano, te hrvatski i makedonski predsednici Sjepan Mesić i Boris Trajkovski. Oni su još tada tražili da zemlje Zapadnog Balkana imaju pristup kohezionim fondovima EU – dakle da finansijski budu tretirane kao članice EU, iako ne bi imale pravo glasa u Briselu.

Trenutno odlaze veliki delovi srednje klase

O tome za Frankfurter algemajne govori i Dušan Reljić, šef briselske kancelarije SWP.

„Stanovništvo Zapadnog Balkana ne prelazi 3,5 odsto ukupnog stanovništva u EU. Ako se meri prema privrednoj snazi, značaj regiona je još manji. Dakle, ne radi se o ogromnim sumama već o najviše tri milijarde evra godišnje. Ali ispravno uloženi strukturni finansijski podsticaji mogli bi mnogo toga da pokrenu u regionu“, navodi Reljić.

On ukazuje da čitavi delovi regiona odumiru zbog iseljavanja – najviše u pravcu EU. Bez finansijske podrške, smatra Reljić, društva regiona će iskrvariti.

„Bitan deo privrednog rasta koji su Rumunija i Bugarska poslednjih godina dostigle uprkos smanjenju stanovništva potiče od toga što te dve države koriste strukturne i kohezione fondove EU“.

Dušan Reljić ide i korak dalje – bez ekonomskog jačanja srednje klase, ne može se očekivati jačanje pravne države. „Srednja klasa nije garant, ali jeste preduslov liberalne demokratije. Trenutno odlaze veliki delovi srednje klase. Mnogi ostaju u prekarnom položaju i prihvataju svaku vrstu populizma jer više ni u šta ne veruju“, kaže Reljić za FAZ.

Novinar Mihael Martens dodaje da godinama postoje različite varijante predloga da se Zapadni Balkan primi u Evropski ekonomski prostor kojem, osim država EU, pripadaju i Island i Norveška. Podseća se da su države regiona privredno ionako sasvim okrenute u pravcu EU sa kojom obavljaju oko tri četvrtine trgovinske razmene.

„Zaista, Turska, Rusija ili Kina – na čiji se uticaj na Balkanu često dramatično upozorava – privredno skoro da ne igraju ulogu u regionu (osim, u slučaju Moskve, u energetskom sektoru). Menjačnice od Beograda do Tirane nude evre, dolare i švajcarske franke, ali ne rublje ili turske lire. Ali ideja da bi države regiona trebalo da se pripreme za učešće u Evropskom ekonomskom prostoru do sada je često odbijana od Beograda do Tirane. Tamo u toj ideji vide pokušaj da se kandidatima za EU podvali surogat EU“, piše u tekstu.

Izvor: Dojče vele

Foto: Pixabay

3. јануар 2021. 0 komentar