Najveći razlog za pad ukupne profitabilnosti domaće privrede u prethodnoj godini je pad poslovnog dobitka. Iako je u većini posmatranih sektora poslovna profitabilnost rasla, među kojima prednjači građevinarstvo kao pokretač privrednog rasta cele Srbije, manjina u kojoj je zabeležen pad bitnije utiče na ukupne poslovne rezultate.
Domaća privreda je prethodne godine zabeležila blagi pad profitabilnosti u poređenju sa godinom ranije, čime je prekinut pozitivan trend prisutan od 2014. godine. Pad ukupne profitabilnosti je prevashodno posledica pada poslovne profitabilnosti koja je 2019. godine iznosila 5%, što je manje za 0,58% u odnosu na prethodnu godinu. To je, ujedno, i najniža stopa ostvarenog poslovnog dobitka još od 2015. godine.
Ovo bi mogao biti upozoravajući signal, ocenjuje se u najnovijoj analizi Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) o profitabilnosti privrede Srbije u 2019. godini. Autori Jovana Jugović, Maja Ribić i Milutin Živanović dodaju da bi, ipak, trebalo imati u vidu da su slična negativna kretanja prisutna i u privredama SAD i Zapadne Evrope.
Premda analiza odabranih sektora pokazuje da je većina ostvarila rast poslovnog dobitka, manjina koja je zabeležila pad ima veći uticaj na rezultate ukupne privrede.
Rast poslovne profitabilnosti ostvarili su sektori poljoprivrede, rudarstva, građevinarstva, trgovine na veliko i malo, informisanja i komunikacija, smeštaja i hrane i administrativnih i uslužnih delatnosti. Pad stope poslovnog dobitka zabeležen je u delatnostima prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, snabdevanja vodom, saobraćaja i skladištenja i u sektoru stručnih i naučnih delatnosti.
Klimatske promene usporavaju razvoj poljoprivrede
Poljoprivreda je prošle godine zabeležila rast poslovne profitabilnosti za 0,4%, što je dobar znak budući da je ova industrija imala pad poslovnog dobitka od 2016. do 2018. godine. No, to nije naročiti razlog za dugoročniji optimizam jer je ova delatnost, zbog nedovoljne modernizacije, veoma podložna promenljivim klimatskim uslovima. Oni su prošle godine uslovili pad obima proizvodnje za 0,1%, što je uticalo na rast proizvođačkih cena koje su bile veće za 0,6% u poređenju s prethodnom godinom. Pad poljoprivredne proizvodnje nastaviće se i narednih godina ako ne dođe do primene odgovarajućih agrotehničkih mera, koje će povećati kvalitet i plodnost zemljišta, upozorava se u analizi.
Nakon pada u 2018. godini, rast stope poslovnog dobitka ostvario je i sektor rudarstva, što pokazuje da je došlo do poboljšanja osnovnog poslovanja u sektoru. Budući da je prošle godine završen proces privatizacije RTB Bor, to je verovatno uticalo na rast cele industrije u 2019. godini, a za očekivati je da će se sa najavljenim novim investicijama situacija u ovom sektoru dodatno poboljšati.
Do blagog napretka je došlo i u sektoru trgovine, gde je nakon pada u 2018. godini, poslovni dobitak porastao u 2019. kao rezultat bržeg rasta poslovnih prihoda u odnosu na poslovne rashode. Tome je, svakako, doprinelo povećanje prometa u trgovini na veliko za 5,63%, kao i rast prometa u trgovini na malo od 11,33% u tekućim cenama.
Građevinarstvo podstiče ostale
Značajan rast stope poslovnog dobitka ostvario je sektor građevinarstva. Stopa poslovnog dobitka u ovoj delatnosti je nastavila pozitivan trend iz prethodnih godina i porasla je za 1,2% u odnosu na 2018. godinu. Ova industrija je bila pokretač privrednog rasta Srbije kao i 2018. godine, kada je, prema podacima RZS, prepoznata kao sektor sa najvećim realnim rastom bruto dodate vrednosti.
Dobri rezulalti u poslednjih nekoliko godina su doprineli da se učešće građevinarstva u BDP-u Srbije poveća sa 3,2% u 2014. na 5% u 2019. godini. Uspešnost ovog sektora ogleda se i u rastu broja zaposlenih, broja izdatih građevinskih dozvola, kao i vrednosti izvedenih građevinskih radova. Visoke stope rasta građevinarstva omogućili su brza realizacija i završetak velikih infrastrukturnih projekata, ali i intenzivne investicije u visokogradnji.
Do blagog poboljšanja, nakon pogoršanja poslovnog rezultata prethodne godine, došlo je u sektoru informisanja i komunikacija. Rast poslovnog dobitka bio bi i viši, konstatuju autori analize, da uporedo sa rastom fizičkog obima nije došlo do blagog pada cena u sektoru telekomunikacija. Osim toga, i dalje raste upotreba interneta na račun klasičnog telefonskog saobraćaja, što telekomunikacionim kompanijama otežava upravljanje profitabilnošću. Iako se deo prenosa podataka za komunikaciju obavlja preko mobilnog interneta, najveći deo zarade od servisa na internetu ide kompanijama čije se aplikacije koriste.
U sektoru usluga smeštaja i hrane poboljšanje stope poslovnog dobitka uzrokovano je povećanjem broja noćenja turista, kao i rastom cena ugostiteljskih usluga za 1,6% u odnosu na prethodnu godinu, što je dovelo do rasta poslovnih prihoda. U sektoru administrativnih i uslužnih delatnosti stopa poslovnog dobitka značajno je porasla, čime je pozitivan trend iz prethodne godine dodatno poboljšan. Rast u ovom sektoru je posebno značajan imajući u vidu da delatnosti koje ga čine predstavljaju podržavajuće delatnosti privrede, što upućuje i na rast industrija koje te usluge koriste.
Najznačajniji sektori u padu i pre korone
Među delatnostima koje beleže pad poslovnog dobitka, prerađivačka industrija predstavlja sektor sa najznačajnim učešćem u BDP-u zemlje, dok je učešće sektora snabdevanja električnom energijom među značajnijim. Iz tog razloga, za privredu nije dobro što ove dve bitne industrije od početka posmatranog perioda (2016. godina) pokazuju trend pada.
U prerađivačkoj industriji zabeležen je pad od 0,9% jer su poslovni prihodi rasli po stopi od 4,80% u odnosu na poslovne rashode koji su porasli za 5,84% što je dovelo do pada poslovnog dobitka u odnosu na 2018. godinu. Bržem rastu poslovnih rashoda u prerađivačkoj industriji su doprineli rast troškova zarada, cene električne energije i rast cena poljoprivrednih proizvoda, što se negativno odrazilo na poslovnu profitabilnost.
Proizvodnja prerađivačke industrije je u prvoj polovini 2019. godine znatno opala, što je uzrokovano remontom Rafinerije Pančevo i Petrohemije, kao i smanjenjem proizvodnje u Fijatu. Ipak, u odnosu na 2018. godinu, prema podacima RZS, ostvaren je rast proizvodnje prerađivačke industrije od 0,2%. Mali rast je posledica pada u proizvodnji naftnih derivata, hemijskoj i prehrambenoj industriji, proizvodnji motornih vozila i prikolica.
Izvor: Autori na bazi podataka APR i http://pages.stern.nyu.edu/~adamodar/
Problematične cene struje i vode
Do pada stope poslovnog dobitka u sektoru snabdevanja električnom energijom došlo je zbog bržeg rasta poslovnih rashoda u odnosu na poslovne prihode što je, verovatno, prouzrokovano slabijom profitabilnošću EPS-a koji čini dominantan deo ovog sektora. Zanimljivo je da su poslovne performanse sektora opale iako je na kraju 2018. godine cena struje za komercijalnu upotrebu u 2019. godini značajno porasla (20,2%). Ovakvo poskupljenje ne može se opravdati rastom cene struje na tržištu, pa razlog verovatno treba tražiti u nedovoljno visokoj ceni struje za građane, koja je ispod troškova proizvodnje i kao takva neodrživa, ocenjuje se u analizi.
Značajan pad stope poslovnog dobitka za 10% u odnosu na 2018. godinu zabeležio je sektor saobraćaja i skladištenja, pre svega usled pada poslovnih prihoda i donekle zbog nižih cena transporta i usluga u putničkom saobraćaju. Pad poslovnog dobitka za 0,3% u sektoru snabdevanja vodom nije iznenađenje s obzirom na isuviše niske cene vode kao i velike gubitke u sistemu (od ukupno potisnute vode 35% se ne fakturiše). Zahtev da se cena vode poveća nije odobren, ali je u oktobru 2019. godine usvojena naknada za pogonsku spremnost sistema vodovoda. Naknada se obračunava u fiksnom iznosu od 118 dinara po računu i predstavljaće dodatan prihod koji će eventualno omogućiti bolje poslovne rezultate.
Sektor stručnih i naučnih delatnosti zabeležio je pad stope poslovnog dobitka od 2,2%, u velikoj meri usled rasta rashoda na koji su najviše uticali rast troškova zarada i proizvodnih usluga.
Marina Vučetić
Broj 175/176, jul/avgust 2020.
Foto: Pixabay