prognoza

Pandemija Kovid-19 i mere preduzete za njeno suzbijanje imaju veliki uticaj na globalnu ekonomiju i sigurno će uticati i na srpsku privredu, što će dovesti do znatno nižeg rasta nego što se ranije predviđalo, piše u izveštaju SB u poglavlju posvećenom Srbiji.

Na realni pad BDP-a će, kako se dodaje, uticati više faktora – niži prihodi od turizma i saobracćaja, smanjenje doznaka, usporavanje rasta izvoza i smanjenje stranih direktnih investicija.

Prema procenama Svetske banke, privatna potrošnja u našoj zemlji će ove godine opasti za 0,4 procenta, državna potrošnja će zabeležiti rast od 1,1 odsto, izvoz će pasti za 0,5 odsto, a uvoz za 0,8 procenata, dok će bruto fiksne kapitalne investicije će biti u minu od 2,3 posto.

Da bi uspele da izbegnu znatniji pad ekonomije i životnog standarda, srpske vlasti moraju da pruže značajan i sveobuhvatan odgovor na krizu, navodi SB i dodaje da će se srednjoročno (2021-2023) Srbija vratiti na staze rasta od četiri odsto.

Ova srednjoročna perspektiva, napominje Svetska banka, presudno zavisi od međunarodnih ekonomskih kretanja, uključujući uticaj koronavirusa, kao i od tempa strukturnih reformi i političkih prilika u Srbiji.

Izazovi sa kojima se Srbija može suočiti

Kada je reč o rizicima i izazovima sa kojima se Srbija može suočiti, Svetska banka navodi da su oni prvenstveno odnose na dužinu i dubinu aktuelne krize prouzrokovane pandemijom i primenom mera zaštite.

Stoga preporučuje da se upotpune kratkoročne mere za ublažavanje uticaja na siromašne i ugrožene slojeve stanovništva, instrumentima kao što su kompenzacija gubitaka prihoda zbog nezaposlenosti i povećanje naknada socijalne zaštite.

Pored toga, zemlje u regionu mogu pomoći održavanju ekonomskih aktivnosti podržavajući privatni sektor privremenim poslovnim kreditima, smanjenjem poreza ili odlaganjem plaćanja poreza.

Mala i srednja preduzeća koja su pogođena posledicama pandemije, mogla bi značajno da imaju koristi od ciljanih državnih subvencija, navodi se u preporukama Svetske banke.

“U ovim izuzetno teškim vremenima, kreatori politike moraju da postupaju odlučno. To znači da se brzo krećemo ka jačanju zdravstvenih sistema i mreža socijalne zaštite, podržavajući privatni sektor i očuvajući finansijsku stabilnost i poverenje – sve što je presudno za život ljudi”, kaže Siril Miler, potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju.

Scenariji predlažu da regionalni rast padne između -4,4 i -2,8 procenata, pre nego što se oporavi 2021. ako se uvedu predložene političke mere, globalne cene robe postepeno oporave a trgovina ojača.

“Socijalno distanciranje, zatvaranje preduzeća koja nisu neophodna za život ljudi i škola su neophodne mere za sprečavanje širenja pandemije i spašavanje života. Istovremeno, politike moraju težiti minimiziranju ekonomskih troškova ovih mera i obezbediti brži oporavak, a ne produženje, nakon završetka pandemije”, kaže glavna ekonomistkinja Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Asli Demirguc-Kunt.

Mere podrške

Mere podrške poput novčanih transfera ili subvencija za zdravstvo, kako bi se pomoglo ugroženim ljudima i porodicama, te privremeni poslovni krediti i poreske olakšice za preduzeća biće od presudnog značaja za ublažavanje pada i očuvanje radnih mesta, kaže se u izveštaju.

Grupacija Svetske banke preduzima široke, brze akcije kako bi pomogla zemljama u razvoju da ojačaju svoj odgovor na pandemiju, poboljšaju intervencije u javnom zdravstvu i pomognu privatnom sektoru da nastavi da deluje i održava poslove.

Finansijska podrška od 160 milijardi dolara tokom narednih 15 meseci trebalo bi da pomogne zemljama da zaštite siromašne i ugrožene, podrže preduzeća i ojačaju ekonomski oporavak.

Izvor:Bankar.rs