psihologija

Tvrdnja umetnika Endija Vorhola da će u budućnosti svako imati svojih 15 minuta slave danas se obistinila. Ipak, pitanje je šta bi ovaj slavni ekscentrik mislio o tome da za sticanje slave više nisu potrebni ni talenat, ni pamet, ni obrazovanje, pa čak ni besprekorni holivudski izgled. Već samo telefon, nalog na društvenim mrežama i – pomanjkanje mozga, odnosno spremnost da snimate „akcione scene“ koje se graniče sa zdravim razumom. Da u tom ludilu ima sistema kako se u današnjem svetu može zaraditi novac, pokazuju i primeri pojedinaca koji su svoju slavu „po svaku cenu“ dobro naplatili. Pošto uvek postoji rizik da završe u tragičnoj statistici, tu je i preventivna ponuda osiguravajućih kuća „ako ne bude baš sve teklo po planu“.

Privid života

Pre nekoliko decenija zamišljali smo budućnost kao čaroban svet letećih automobila, hrane u tabletama i robota sa ljudskim likom koji rade sve kućne poslove, ostavljajući nama dovoljno vremena da živimo punim plućima. No, dočekali smo 2020. godinu u Srbiji vozeći krntije po drumovima punim rupa, u zagađenim gradovima i stanovima punim prašine (koju i dalje čistimo mi, a ne roboti), sa nedovoljno vremena za sebe, ali zato sa prividom burnog života na društvenim mrežama.

Krajem 2019. godine planetu je naseljavalo 7,8 milijardi stanovnika. Od toga je 3,7 milijardi imalo naloge na društvenim mrežama, na kojima su provodili čak 142 minuta dnevno. Prosečan korisnik interneta imao je u 2018. godini 8,5 naloga na različitim društveniim mrežama, među kojima su najzastupljenije Facebook, Youtube, Whatsapp, WeChat, Instagram i druge.

Šta ljude motiviše da provode toliko vremena na društvenim mrežama? Psiholozi tvrde da je to želja za pripadnošću, koja se ostvaruje privlačenjem lajkova i pratilaca. Zato se, radi sticanja i zadržavanja što veće publike, korisnici društvenih mreža ponekad ponašaju poput tabloida. Oni naime svojim pratiocima nude sadržaje kakve oni žele da vide – šokantne, ogoljene i senzacionalne. Otud nikoga više ne zaprepašćuje veliki broj obnaženih fotografija u javnosti, ali i bizarnijih prizora poput selfija sa upravo preminulim rođacima.

Samoodrživi narcizam

U Srbiji se, kao i u ostatku sveta, mnogi trude da budu uočljivi na društvenim mrežama. Zato se povremeno služe sitnijim podvalama (kao što je hvalisanje svojim kulinarskim umećem uz korišćenje profesionalnih fotografija koje prikazuju tuđa jela). A ponekad pak i ozbiljnim prevarama kao što je laž o teškoj bolesti zarad prikupljanja podrške i virtuelnog „tapšanja po ramenu“.

Osim ovih „ličnih inicijativa“, korisnici društvenih mreža se često, kako bi bili viđeniji, pridružuju i raznim viralnim izazovima. U proteklim godinama mogli smo da vidimo i zaista morbidne snimke, poput onih na kojima ljudi sebe polivaju vrelom vodom ili se samozapaljuju. U odnosu na ovakve „atrakcije“, fotografisanje na snegu u minijaturnom kupaćem kostimu deluje gotovo bezazleno.

Navika pojedinaca da više puta dnevno objavljuju svoje selfije, kao i fotografije hrane koju jedu, pa čak i da redovno izveštavaju pratioce o lokacijama na kojima se trenutno nalaze, postala je uobičajena praksa. Za nju naučnici, međutim, tvrde da je simptom narcizma. Tim naučnika sa britanskog Svonsi i sa Univerziteta u Milanu objavio je nedavno rezultate eksperimenata koji pokazuju da je posle četiri meseca intenzivnog postavljanja svojih fotografija na društvene mreže, kod ispitanika zabeležen porast narcisoidnog ponašanja od 25 odsto.

Psiholozi Kit Vilkoks i Endru T. Stiven u naučnom radu „Da li su bliski prijatelji zapravo neprijatelji? Društvene mreže, samopouzdanje i samokontrola“, objašnjavaju da popularnost na društvenim mrežama podiže samopouzdanje njihovih korisnika. Ali, dodaju, ona istovremeno snižava stepen samokontrole, zbog čega ljudi dele sve intimnije podatke o sebi na internetu. Takođe, oni kojima je lična prezentacija u javnosti toliko važna, trude se da kreiraju ulepšanu sliku o sebi, instinktivno objavljujući ono što ljudi od njih očekuju. Svaka pozitivna reakcija koju dobiju učvršćuje ih u nameri da nastave tim putem, a njihova želja za dopadanjem raste uporedo sa popularnošću. Tako se potreba za popularnošću konstantno hrani – popularnošću.

Hoću virtuelne aplauze, ne pitam šta košta

Budući da se današnji mladi ni ne sećaju vremena pre društvenih mreža, one i prateća želja za slavom su njihova svakodnevica. Prema istraživanju Clapit-a, startapa koji se bavi otkrivanjem novih zvezda, četvrtina milenijalaca bi napustila svoj posao u zamenu za slavu. Ovo pak, kažu istraživači, nije pokazatelj da su mladi nerealni jer danas je lakše nego ikada steći globalnu popularnost. I to bez ikakvog posebnog talenta ili doprinosa društvu – potrebno vam je samo nekoliko zapaljivih objava na Instagramu.

Takva popularnost mladima pruža osećaj prihvaćenosti. Ranije generacije su pripadnost sticale na drugačije načine, baveći se sportom ili slušajući neku određenu vrstu muzike i oblačeći se u skladu sa njom, dok je mladi danas ostvaruju sakupljajući „virtuelne aplauze“ i verne „fanove“.

Jedan od načina da pokažu svoju hrabrost ili duhovitost, a samim tim i da privuku više pratilaca, je i učestvovanje u izazovima. Oni funkcionišu po sledećem principu: neko zada izazov, a potom se ostali snimaju dok ga izvršavaju. Ovaj trend postaje sve problematičniji sa porastom opasnih izazova, no izgleda da ih baš opasnost čini atraktivnim. Tako su mladi u 2017. lomili svoje palčeve i objavljivali na mrežama fotografije iskrivljenih prstiju. U 2018. su mazali zapaljivu tečnost po sebi i palili je. Izazov u 2019. je bio sipanje soli na kožu i držanje leda na tom mestu, što je u pojedinim slučajevima izazvalo opekotine trećeg stepena.

Ove godine bilo je popularno lomljenje lobanje (Skull-breaker). Naime, Tik Tok, društvena mreža popularna među mladima, obiluje snimcima ove bizarne „zabave“. Njen cilj je izazvati prijatelja da skoči uvis, i u doskoku ga saplesti, kako bi pao, vrlo često i na glavu, i sve to, naravno, snimiti. Broj povređenih nije nimalo zabavan, i raste iz dana u dan.

Naplativi rizik

Ovakvi izazovi, bar na prvi pogled, osobu zdravog razuma ne bi ni interesovali, međutim veliki broj ljudi koji ih se prihvata sugeriše da u tom ludilu možda ima nekog sistema.

Naime, između 2011. i 2017. godine čak 259 ljudi nastradalo je pokušavajući da napravi selfi u opasnim situacijama, počev od stajanja na liticama ili na ivicama visokih zgrada, pa sve do fotografisanja u čeljustima divljih životinja. Ovaj trend je pre devet godina započeo Kanađanin Tom Rajboj, kada je okačio svoju fotografiju sa jedne visoke zgrade u Torontu uz natpis „Učiniću te slavnim“. Korisnici društvenih mreža širom sveta počeli su da slede njegov primer, i neki od njih su zaista i postali slavni, a neki su pak završili u bolnicama, ili što je najgore – u tragičnoj statistici. Za ovakve selfije je čak osmišljen i novi termin – „kilfie“.

No, neki su svoj rizik i naplatili. Primera radi, britanski jutjuber Džej Svingler je svoju „karijeru“ podstakao tako što je stavio kesu na glavu, disaljku u usta, i ubacio ovaj deo tela koji bi inače trebalo da služi za razmišljanje, u mikrotalasnu pećnicu punu cementa, kako bi napravio otisak svoje glave. Pošto se zaglavio, spasavali su ga čitavi timovi bolničara i vatrogasaca. Ova „akcija“ je snimljena i Svingler je postao planetarno slavan. Tu slavu je monetizovao – sada ima youtube kanal sa 5,4 miliona pratilaca, i sasvim pristojno zarađuje od reklama. Ostaje dilema da li se obogatio uz pomoć glave kojom je nešto unapred smislio, ili samo uz pomoć glave koja se zahvaljujući manjku mozga zaglavila u cementu.

Ljudska glupost, novo tržište za osiguravače

Sve je više kompanija koje ovakve „kaskadere“ plaćaju da reklamiraju njihove proizvode, a taj trend je prepoznao i finansijski sektor, koji je uvek umeo da „namiriše“ novac. Pojavile su se čak i osiguravajuće kuće koje nude životno osiguranje za one koji slikaju opasne selfije, sa porukom: „Ne možemo da vas sačuvamo od opasnosti, ali možemo da vam pružimo finansijsku sigurnost ako se stvari ne razvijaju po planu“. Dakle, ipak se nekome sve ovo isplati.

broj 171, mart 2020.