restorani

Na američkom tržištu vodi se bitka za potrošače između restorana i najvećih platformi za dostavu hrane. Restorani optužuju dostavljačke kompanije da zloupotrebljavaju pandemiju. Naime, one su povećale naknade za dostavu koje dostižu 40 odsto od ukupne cene obroka. Vlasti najvećih američkih gradova zato uvode ograničenja na naknade za ove usluge posebnim propisima. Dostavljači tvrde da je to protivzakonito i kontraproduktivno za sve učesnike na tržištu, uključujući i potrošače.

Pošto su zbog pandemije američki restorani osuđeni na dostavu hrane, naknade koje naplaćuju platforme za onlajn porudžibine dostižu i do 40 odsto cene obroka. Ovako visoka cena dostave papreno povećava ukupnu cenu restoranske hrane, što dodatno ugrožava njihovo ionako loše poslovanje. Zbog stoga su veliki gradovi poput Los Anđelesa, Njujorka i Vašingtona odlučili da uvedu ograničenja na naknade koje dostavljači smeju da naplate, iako se i oni već dugo bore za profitabilnost.

Gradsko veće Los Anđelesa je pre nekoliko dana donelo jednoglasnu odluku da se ograniči visina naknade koju naplaćuju platforme sepcijalizovane za onlajn porudžbine hrane, a koje posluju na teritoriji grada. U pripremi je zakon koji treba da reguliše odluku gradske uprave, a ta procedura je već u toku u Vašingtonu, San Francisku, Sijetlu, Njujorku, Klivlendu i drugim većim gradovima.
Naknada za dostavu je u najvećem broju njih ograničena na 15 odsto cene po kojoj se obrok prodaje u samom restoranu. Neki gradovi dozvoljavaju dodatnih pet odsto za tehnološke usluge, poput kartičnih transakcija ili pozicioniranja reklama unutar aplikacija.

Predlozi da privremena ograničenja postanu stalna

Naknade šrom SAD za dostavu hrane ubrzano su počele da se povećavaju nakon uvođenja mera socijalnog distanciranja i trenutno se kreću između 20 odsto od cene obroka pa do čak 40 odsto na najpopularnijim platformama za onlajn poručivanje.
Uz dostavu, one često sadrže druge troškove, poput doplata za reklamu, za preuzimanje narudžbine, za izvršenje narudžbine i druge „inovativne“ kategorije kojima ovakve firme pokušavaju da dodatno zarade. U Čikagu su vlasti, zato, donele odluku da takvi troškovi moraju jasno da se navedu na računima, da bi korisnici tačno znali koliko na kraju od ukupne usluge dobijaju restorani, odnosno koliko obrok zaista košta.

Do koje mere je situacija zbog ovako visokih naknada za dostavu postala problematična, govori i informacija da su prošlog meseca tri restorana u Njujorku pokrenula zajedničku tužbu protiv četiri najveće dostavljačke platforme. U tužbi se navodi da ove platforme zloupotrebljavaju dominantnu poziciju na tržištu i da svojim prekomernim naknadama uništavaju fer konkurenciju među restoranima.

Vlasti u Njujorku su i pre izbijanja pandemije razmatrale opciju da se ograniče naknade za onlajn porudžbine hrane, a posledice izazvane Kovidom-19 su ubrzale odluku da se to i sprovede.
Odluke o ograničavanju naknada koje donose gradske uprave za sada su uglavnom propisane na određeni period – najčešće na 90 dana od trenutka kada se ukine vanredno stanje. Ali već se mogu čuti predlozi u javnosti, i to upravo najviše u Njujorku, da se uvede trajna primena takvih mera.

Između kratkoročne zarade i dugoročne propasti

Američkim tržištem dostave hrane dominiraju četiri velike platforme: Grubhub, Doordash, Uber Eats i Postmates. Predstavnici tih kompanija već su javno negodovali zbog uvođenja ograničenja na naknade za njihove usluge.
U kompaniji Grubhub tvrde da su takve oderdbe nezakonite i da će na kraju proizvesti neželjene efekte. „Bilo kakva proizvoljna ograničenja – bez obzira na njihovo trajanje – smanjiće broj narudžbina od lokalnih restorana, povećati troškove za male preduzetnike i povećati cene za potrošače. Dostavljači će imati manje prilike za posao i nižu zaradu“, tvrde u Grubhub-u.

Pojedini analitičari smatraju da se Grubhub i konkurentske platforme za onlajn porudžbine nalaze u nezavidnoj poziciji. S jedne strane, činjenica da su građani u uslovima pandemije donekle primorani da koriste njihove usluge ide im na ruku. S druge strane, i oni su svesni da im nekontrolisano naduvavanje cena neće pomoći u dužem periodu. Naprotiv, može ih odvesti u propast.
Međutim, problem platformi za onlajn dostavu hrane je mnogo širi, jer se odnosi i na sve druge firme koje su u poslednjih desetak godina počele da pružaju slične usluge preko aplikacija na mobilnim telefonima.

Pogoršavanje ionako sumnjive profitabilnosti

One su najčešće počele da posluju kao staratap firme, a za razvoj su koristile kapital prikupljen od investitora. Poslovni model koji primenjuju takva preduzeća uključuje brzo širenje usluge s ciljem da se zauzme što veći deo tržišnog kolača.
Takva strategija zahteva i inicijalno vrlo visoke troškove koji se ne mogu pokriti prihodima, zbog čega većina njih neko vreme posluje s gubicima kako bi, kad konkurencija konačno odustane, podigla cene ili ponudila dodatne skuplje usluge.
Novcem koji su prikupile od investitora ovakve firme mogu da posluju samo neko vreme. Ograničavanje naknada koje mogu da naplate sada će im pogoršati ionako sumnjivu profitabilnost. Stanje na tom tržištu možda najbolje ilustruje primer giganta kakav je Amazon, koji je pokušao da proširi svoje poslovanje i na dostavu hrane, ali je od tog posla odustao prošle godine.

Restorani pozivaju kupce da naručuju direktno kod njih

Analitičari ističu da, s druge strane, nije lako ni vlasnicima restorana. U normalnim vremenima, kad im dostava čini tek manji deo poslovanja, oni mogu da izdrže donekle više troškove koje za svoje usluge naplaćuju dostavljači. Ali sada je situacija na tržištu jako teška, i jedini, kakvi-takvi, prihodi stižu im od dostave hrane. Dobar deo njih javno kritikuje visoke naknade, ali mnogima su takve platforme jedino rešenje jer nemaju sopstvenu mrežu za dostavu.

Vlasnici restorana su, zato, počeli sve češće da pozivaju mušterije da obrok poruče direktno kod njih, a ne preko drugih aplikacija, i da hranu preuzmu na licu mesta. Neki čak u takve obroke „za poneti“ stavljaju poruke u kojima daju informacije koliko malo oni dobijaju od cene koju mušterija plati kad joj se hrana dostavi kući i pozivaju potrošače da se obrate direktno restoranima.

Da li će državne mere iskazati skrivene troškove

Dostavljači su, sa svoje strane, od početka pandemije donekle pokazali razumevanje prema situaciji u kojoj se nalaze restorani. Zato su umanjili neku od naknada ili odložili njihovo plaćanje, svesni da ako restorani počnu masovno da propadaju, onda propada i posao sa dostavom. Ali vlasnici restorana tvrde da su takvi ustupci minimalni i da nisu dovoljni za opstanak u uslovima ogromnih tržišnih potresa.

Gradske vlasti koje uvode ograničavanje naknada za onlajn porudžbine hrane, obrazlažu takvu odluku potrebom da se u ovako teškoj situaciji za sve održi fer konkurencija na tržištu, sprečavanjem zloupotreba.
Pojedini analitičari, pak, ocenjuju, da iako ova računica na prvi pogled deluje sasvim jasno, uvek se ispostavi da se tek nakon dužeg perioda primene neke mere pokaže da li su ostvareni očekivani rezultati. Tako će i u ovom slučaju tek vreme pokazati da li je ograničavanje naknada za onlajn porudžbine ostvarilo ciljeve, ili je i samo imalo skrivene troškove kao i dostava.