Tag:

Turska

Slučaj iz Turske koji pokazuje da luksuzne nekretnine ne moraju nužno biti i bezbedne

by bifadmin 17. фебруар 2023.

Dok spasioci još uvek traže preživele u ruševinama, građani Turske sve glasnije kritikuju vlast zbog ove tragedije. Naravno, oni su svesni da se zemljotresi ne mogu prevenirati, ali smatraju da se broj njihovih žrtava može smanjiti ukoliko se zgrade prave po standardima, što očigledno u najpogođenijim delovima ove zemlje nije bio slučaj.

Jedan od gradova koje je zemljotres dobro protresao je Gaziantep. U njemu je do pre neki dan postojao luksuzan kompleks apartmana Ayşe Mehmet Polat. Međutim, od njegovih šest zgrada srušilo se četiri. U njima je poginulo preko 130 ljudi koji su svoje nekretnine skupo platili misleći da izdvajanjem pozamašne sume novca kupuju i bezbednost.

Neki stanari se bunili i pre zemljotresa

Novinari BBC-a raspitivali su se o ovim zgradama i saznali da je bilo ljudi koji su još pre zemljotresa pokrenuli pitanje njihove bezbednosti. Navodno je predsednica udruženja stanara, poznata pod imenom Selma, organizovala sastanke na kojima je pričala o lošem kvalitetu gradnje i apelovala na stanare da zajedno nešto urade po tom pitanju. Ona je tvrdila da će se zgrade urušiti sa prvim ozbiljnijim zemljotresom ako se ne ojačaju stubovi. Međutim, ništa nije urađeno. Pojedini stanari smatrali su da nije njihova obaveza da ulažu u zgrade u kojima su pošteno platili stanove, jer je to dužnost građevinske kompanije, i u suštini bili su u pravu. Ali, u situaciji kada država ne kažnjava građevinske kompanije koje prave nebezbedne zgrade, stanari se ipak moraju nekako sami zaštititi. U suprotnom su u velikom riziku.

O ovome su posle zemljotresa govorili i očevici njihovog rušenja. Prema rečima ljudi koji su iz ruševina vadili preživele, gvožđe iz armature je bilo korodirano a ono što je trebalo da bude beton se raspadalo u prah. Da nešto sa ovim zgradama nije bilo u redu postalo je jasno celoj turskoj javnosti kada je pet dana posle zemljotresa uhapšen Mehmet Akay, čovek koji stoji iza ugovarača tog graditeljskog poduhvata. I to na aerodromu kada je pokušao da pobegne iz svoje zemlje u Crnu Goru.

Predsednik udruženja turskih arhitekata Eyüp Muhçu tvrdi da ovo jedini takav slučaj u Turskoj. Prema njegovim rečima, oko 65 odsto zgrada je u riziku od rušenja, a sve zbog dozvoljavanja građevinskim kompanijama da maksimizuju svoje profite koristeći što je moguće manje materijala u izgradnji. Ta zemlja je naime u poslednje dve decenije doživela građevinski bum, tokom kojeg su građevinske kompanije, kao nosioci rasta ekonomije, postale skoro pa siva eminencija te im se retko ko iz institucija zamerao, uključujući i nadzor. Ako vam ovo zvuči poznato, nemojte se unapred prepuštati panici, jer Srbija, ako ništa drugo, bar nema izrazito trusno tlo.

Izvor: BBC

Foto: majabechert, Pixabay

17. фебруар 2023. 0 komentar

Turska počela da plaća u rubljama gas iz Rusije

by bifadmin 9. новембар 2022.

Turska je počela da plaća deo prirodnog gasa iz Rusije u rubljama, izjavio je danas turski ministar energetike Fatih Donmez

U intervjuu za tv kanal „TRT Haber“, Donmez je rekao da će se u trgovini energentima s Rusijom narednih meseci povećati udeo plaćanja u lokalnoj valuti, prenosi Rojters.

Rusija, pogođena sankcijama Zapada zbog invazije na Ukrajinu, traži od kupaca njenih energenata da plaćaju u rubljama kako bi podržala jačanje nacionalne valute. U većini međunarodnih energetskih ugovora plaćanje se ugovara u američkom dolaru ili evru.

Ankara i Moskva dogovorile su se u septembru da počnu plaćanja isporuka ruskog gasa u rubljama. Turska takođe želi da podstakne trgovanje uz korišćenje njene valute lire, koja je oštro pala zbog neortodoksne monetarne politike centralne banke, navodi Rojters.

Na pitanje o predlogu ruskog predsednika Vladimira Putina za formiranje čvorišta prirodnog gasa u Turskoj, Donmez je rekao da će Ankara izložiti mapu puta vezanu za to do kraja ove godine i da bi tim povodom mogla da organizuje konferenciju dobavljača i kupaca.

„Mogli bismo da organizujemo međunarodnu konferenciju o gasu, možda u januaru ili februaru, da okupimo dobavljače gasa i zemlje uvoznike kako bi izneli svoja mišljenja, a u skladu sa kojima bismo mi postupali“, rekao je Donmez.

Putin je prošlog meseca predložio da Turska postane baza za snabdevanje gasom kao alternativno rešenje nakon što su gasovodi Severni tok ispod Baltičkog mora oštećeni u eksplozijama. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da je prihvatio tu ideju.

Evropska unija, koja se ranije oslanjala na Rusiju za oko 40 posto svojih potreba za gasom, nastoji da prekine uvoz ruske energije nakon početka rata u Ukrajini u februaru.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

9. новембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Srednji krak Turskog čvorišta gasovoda će ići do Srbije

by bifadmin 19. октобар 2022.

Naučnici sa turskog univerziteta razvili su projekat za transport do 75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koji predviđa izgradnju gasovoda za distribuiranje prirodnog gasa u Evropu preko Trakije sa tri kraka: severnim, južnim i centralnim koji bi išao i do Srbije.

Turski list Jeni Safak je objavio da su naučnici Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta Gumušane pripremili magistarski rad, tri meseca pre izjave ruskog predsednika Vladimira Putina o mogućem uspostavljanju gasnog čvorišta za snabdevanje Evrope, prenosi Jermenija njuz.

Prema rečima šefa Katedre za geofizičko inženjerstvo Nafiza Madena, projekat gasovoda je zasnovan na naučnom istraživanju.

Maden je rekao da je planirano da se prirodni gas distribuira u Evropu preko Trakije u tri kraka: severni, južni i centralni.

Naučnik je dodao da će severni krak ići u Rumuniju, Sloveniju, Mađarsku i potom u Nemačku, južni u Italiju, a srednji u Srbiju i druge zemlje preko Bugarske, Albanije, tzv. Kosova, Severne Makedonije i drugih.

Maden je, takođe, rekao da se tokom razvoja projekta pretpostavljalo da će se čvorište povećati sa 50 na 75 milijardi kubnih metara na račun dodatnih ulaganja.

Gasno čvorište na teritoriji Turske

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je ranije da će međunarodno gasno čvorište na teritoriji Turske biti napravljeno što je pre moguće.

Rojters je prošle sedmice preneo da je Erdogan naložio ministarstvu energetike da zapocne sa izgradnjom gasnog čvorišta u Turskoj nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Erdogan je dodao da će obe zemlje odmah početi da rade na Putinovom predlogu da se ruski gas transportuje u Evropu i da neće biti čekanja.

Putin je rekao na sastanku sa Erdoganom da je Turska najpouzdanija ruta za isporuke gasa Evropskoj uniji i predložio izgradnju gasnog čvorišta u toj zemlji.

Putin je prethodno nagovestio da bi Rusija mogla da napravi veliko gasno čvorište u Turskoj preusmeravanjem isporuka koje su namenjene gasovodima Severni tok ispod Baltičkog mora, koji su oštećeni u eksplozijama prošlog meseca.

Izvor:Tanjug/Blic

Foto: Pixabay

19. октобар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Porudžbine za rezano cveće iz Turske porasle za 90 odsto od kada je kraljica umrla

by bifadmin 16. септембар 2022.

„Turkiš kargo“ saopštio je da je počeo sa isporukama više od 500.000 cveća, teškog oko 13 tona

Turski cvećari sada koriste teretne avione umesto kamiona, kako bi poslali što više cveća u Veliku Britaniju, gde se suočavaju sa pojačanom tražnjom nakon smrti kraljice Elizabete II, prenosi Rojters.

„Porudžbine za rezano cveće porasle su za 90 odsto od kada je kraljica umrla“, saopštio je Selčuk Čelebi, član robne berze u Antaliji, dodajući da su turski cvećari uspeli da zadovolje samo oko 40 odsto potražnje.

„Kraj je sezone u Antaliji. Nalazimo se u periodu kada je proizvodnja u planinskim oblastima Isparte u opadanju“, rekao je Čelebi za Rojters.

Povećanje potražnje nateralo je cvećare da angažuju avione za svoje isporuke u Britaniju, što traje jedan dan, u poređenju sa jednom nedeljom, koliko one traju kamionima.

„Turkiš kargo“, filijala avio-kompanije „Turkiš erlajns“, saopštila je da je počela sa isporukama više od 500.000 cveća, teškog oko 13 tona, u Englesku na sahranu britanskog monarha iz turskih provinacija Antalije i Isparte.

„Turkiš kargo je od početka nedelje isporučio oko četiri tone cveća u London“, navodi se u saopštenju.

U periodu od 5. do 12. septembra, zvanični podaci pokazuju da je izvoz cveća iz Turske u Englesku porastao za 40 odsto u poređenju sa prošlom godinom, navodi Rojters.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

16. септембар 2022. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Aksoj: „Srpski turisti će uskoro u Tursku putovati sa čipovanim ličnim kartama“

by bifadmin 22. март 2022.

Njegova ekselencija, Ambasador Republike Turske u Srbiji g. Hami Aksoj, najavio je predstavljanje ove popularne destinacije na predstojećem Sajmu turizma koji će se održati od 24. do 27. marta. Naglašavajući izvanrednu saradnju dve zemlje u sektoru turizma, ambasador Aksoj je naveo da će, kao dodatni vid liberalizacije putovanja, turisti iz Srbije u Republiku Tursku uskoro moći da putuju i sa čipovanim ličnim kartama.

Aktivnosti na promociji turističke ponude ove zemlje počeće već sa prvim danom Međunarodnog sajma turizma otvaranjem štanda Republike Turske.

„Turska i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose u sferi turizma, a ako bih mogao da sumiram odnose naše dve zemlje, rekao bih da je ovaj period kroz koji prolazimo najbolji u istoriji Srbije i Turske. U januaru ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je u zvaničnoj poseti Turskoj, a tom prilikom potpisano je čak četiri sporazuma, od kojih je jedan upravo iz oblasti turizma“, izjavio je ambasador Aksoj.

U 2021. godini Tursku je posetilo 85 odsto više srpskih turista u odnosu na 2020. godinu, dok je Srbiju posetilo čak 95 odsto više turskih državljana. Ovaj pozitivan trend u vreme pandemije potpomoglo je međusobno priznanje kovid sertifikata, a najavljena je i dalja liberalizacija putovanja.

„Između naše dve zemlje već postoji bezvizni režim putovanja, a prema novom sporazumu koji će ući u proceduru uskoro moći ćemo da putjemo sa čipovanim ličnim kartama“ , dodao je Aksoj.

Ambasador Aksoj predočio je da Tursku ne čine samo Antalija, Alanja i Istanbul, već i prelepi predeli puni istorijskih znamenitosti, kulturnih i turističkih atrakcija.

„Od decembra je uspostavljena direktna linija između Beograda i Ankare koja ima za cilj da olakša svim srpskim turistima da stignu i do drugih turističkih centara naše zemlje. Izdvojio bih Anadoliju koja, kao najveća regija u Turskoj, ima mnogo znamenitosti koje nikako ne treba propustiti.“

Govoreći o sličnosti naša dva naroda, ambasador je izrazio posebno oduševljenje prema prisutnosti turske kulture u Srbiji, navodeći posebno kulinarske sličnosti, turcizme u svakodnevnom govoru, ali i veliku prisutnost turskih serija koje dodatno približavaju njihovu kulturu ljudima sa ovih prostora. „Naš cilj nije usmeren samo ka tome da srpski turisti posećuju Tursku, već i da našim državljanima približimo lepote Srbije“, zaključio je ambasador.

22. март 2022. 0 komentar

IT i nauka

I Turska ima svoju vakcinu protiv korone

by bifadmin 23. децембар 2021.

Turska je pokrenula masovnu proizvodnju inaktiviranih vakcina pod imenom Turkovak, koja bi ovoj zemlji trebalo da omogući drastično povećanje broja vakcinisanih.

Na njenom razvoju turski stručnjaci rade od aprila prošle godine. Od tada do danas ona je prošla tri faze kliničkih ispitivanja, a u poslednjoj je učestvovao i predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Potom su ovu vakcinu u Turskoj koristili i kao buster dozu za one koji su primili dva Sinovaka. Rezultati su, kažu, bili ohrabrujući.

Zvaničnici tvrde da ova vakcina izuzetno brzo utiče na rast antitela i da dobro štiti od do sada poznatih sojeva, koji su se širili po svetu pre omikrona. Na njega još nisu stigli da je istestiraju. Međutim, još nema konkretnih podataka o njenoj efikasnosti.

Ipak, vakcina je po hitnom postupku dobila odobrenje i započeta je njena proizvodnja.

Očekuje se da će prvi kontigent Turkovaka već za 10 dana biti u javnim zdravstvenim ustanovama.

Izvor: Dejli Sabah

Foto: Pixabay

23. децембар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Sunovrat lire za sobom je povukao i tržište nekretnina u Turskoj

by bifadmin 19. децембар 2021.

Prava je navala na kupovinu nekretnina u Turskoj. Prodaja je u novembru skočila za čak 50 odsto, i prema podacima Turskog instituta za statistiku prodato je 178.814 stambenih objekata. Glavni razlog nesvakidašnjem rastu provenstveno je pad vrednosti lire, koji su iz ugla nekretnina u Turskoj počeli da koriste i naši građani.

Ljudi jednostavno žele da spasu svoj novac od rastuće inflacije koja se u Turskoj nedavno popela na čak 21 odsto. A, pored domaćeg stanovništva, ka nekretninama u Turskoj sve više hrle i strani državljani i investitori, kojima pad vrednosti tamošnje nacionalne valute ide pod ruku, tj. čija kupovna moć sa svakim proklizavanjem vrednosti lire proporcionalno uvećava.

Primeri govore da stan u centru Beograda, prema podacima sajta nekretnine.rs , od 40 kvadrata košta 117.000 evra, tj. 2.925 evra po kvadratu. U Turskoj, trenutno, za manje novca (108.000 evra tj. 900 evra po kvadratu), možete ugrabiti luksuzni trosoban, potpuno opremljen, stan u novogradnji u evropskom delu Istanbula, površine 120 kvadrata. Za 115.000 evra, tj. 1.000 evra po kvadratu, u Alanji možete da kupite, opremljen, dupleks površine 115 kvadrata i koji se nalazi na samo 250 metara od plaže.

Cene nekretnina

Kada pogledamo cene koje ističu regionalne agencije za prodaju nekretnina u Turskoj, vidimo da se za istu cenu jedne garsonjere ili jednosobnog stana u Beogradu mogu kupiti luksuzne nekretnine koje se, u nemalom broju slučajeva, nalaze u sklopu kompleksa koji imaju svoje privatne bazene, spa centre, sportske terene i sl.

Tako smo u samo par klikova našli jedan novoizgrađen stan u Alanji, površine 115 kvadrata, koji se nalazi u sklopu kompleksa, po ceni od 84.500 evra, tj. oko 735 evra po kvadratu. Stan je kompletno opremljen, a u sklopu kompleksa dobija se i pristup unutrašnjem i spoljašnjem bazenu, spa centru i turskom kupatilu. Neizbežno je istaći i da se stan nalazi na 350 metara od obale mora.

Takođe u Alanji na prodaju se nalazi i jedna luksuznija nekretnina, površine 220 kvadrata na stotinak metara od plaže. Ovaj stan, koji je kompletno opremljen se prodaje po ceni od oko 640 evra po kvadratu, tj. za 140.000 evra.
Za one sa dubljim džepom i većim apetitima, vile se prodaju po bagatelnim cenama. U naselju Tepe, u Alanji, luksuzna petosobna vila površine 325 kvadrata, kompletno opremljena sa pogledom na more i privatnim bazenom u ogromnom dvorištu, prodaje se po ceni od 259.000 evra, tj. nešto više od 796 evra po kvadratu.

Kako do nekretnine u Turskoj?

Prema zakonu iz 2012. godine državljanima preko 120 zemalja je dozvoljena kupovina nekretnina u Turskoj, a za početak je potreban samo pasoš. Kako su letos objasnili za „Blic Biznis“ iz jedne regionalne agencije za prodaju nekretnina, nakon odabira nekretnine potpisuje se ugovor između kupca, agencije koja posreduje pri kupovini i treće strane tj. onoga ko je prodavac.

Potrebnu dokumentaciju, sakuplja agencija i ona umesto klijenta aplicira u katastar za dobijanje vlasničkog lista. Nakon toga se čeka termin u katastru, a državna komisija Republike Turske vrši procenu nekretnine i na osnovu procenjenene vrednosti se plaća porez državi. Taj porez plaća kupac i on iznosi 4 odsto procenjene vrednosti nekretnine.Kada se plati porez i dobije termin u katastru dobija se vlasnički list i nekretnina prelazi u vlasništvo kupca.

Procena stana tj. ekspertiza koštaju u proseku od oko 167 evra do oko 240 evra, izrada vlasničkog lista iznosi 4 odsto od procenjene vrednosti stana, a troškovi upotrebne dozvole iznose od 700 do 2.000 evra. Troškovi priključka na vodu i struju su oko 600 evra. Kod pojedinih građevinskih firmi ovi troškovi su uključeni u cenu stana.

Godišnji porez iznosi oko 0,3 odsto od ukupne procenjene vrednosti stana. Što se tiče mesečnog održavanja zgrada ono zavisi od „pratećih objekata u kompleksu“. Oni maksimalno moogu iznositi od 50 do 60 evra.

Turska lira dotakla novo dno

Turska lira je juče pala naspram dolara na nov rekordni minimum. Lira je oslabila za skoro 3 odsto na 15,24 lira za dolar, javio je juče Rojters.
Pored inflacije koja se popela iznad 21 odsto, očekuje se da će centralna banka Turske smanjiti ključnu kamatu, što je već jednom i učinila u septembru. Tada je u skladu sa ekonomskim programom predsednika Erdogana, prioritet dat rastu izvoza i kreditiranja, te je referentna kamata srezana za 400 baznih poena na 15 odsto. Ovaj potez je naišao na niz kritika ekonomista i turske opozicije, nazivajući ga „nepromišljenim“.

Turska centralna banka je takođe intervenisala na deviznom tržištu četiri puta u poslednje dve nedelje prodajom dolara, kako bi usporila pad nacionalne valute.

Pored inflacije koja se popela iznad 21 odsto, očekuje se da će centralna banka Turske smanjiti ključnu kamatu, što je već jednom i učinila u septembru. Tada je u skladu sa ekonomskim programom predsednika Erdogana, prioritet dat rastu izvoza i kreditiranja, te je referentna kamata srezana za 400 baznih poena na 15 odsto. Ovaj potez je naišao na niz kritika ekonomista i turske opozicije, nazivajući ga „nepromišljenim“.

Turska centralna banka je takođe intervenisala na deviznom tržištu četiri puta u poslednje dve nedelje prodajom dolara, kako bi usporila pad nacionalne valute.

Kome ide u prilog slabljenje lire?

Stručnjaci ističu da destabilizacija kursa tj. njegovo kontinuirano obaranje može i da se posmatra kao Erdoganovo manipulisanje ne bi li se stabilizovala čitava privreda, i ne bi li se povećao unos deviza u zemlju.

– Sa jedne strane možete da povećate devizni priliv, ali tako utičete na inflatorna kretanja. Kako dolazi zima, njima opadaju prihodi. Takođe sada imamo i problem spoljašnjih uticaja, kriza lanaca snabdevanja i kriza u energetici. Turska će opet pokušati korišćenjem kursa da održi inflaciju, rekao je za „Blic Biznis“ konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku, Dragoljub Rajić.

On dodaje da je njihova monetarna politika okrenuta ka maksimalnom korišćenju izvoznih potencijala.

– Zbog svih spoljnih turbulencija, i s obzirom da imaju jako veliki broj industrijskih parkova iz kojih roba ide i na azijsko i na afričko tržište, verujem da se politika kursa voditi u smeru ka izvoznim firmama, tako, da one imaju mogućnost da povećaju prihode od izvoza i da unesu na taj način još deviza u zemlju, kaže Rajić i dodaje da pokušavaju da na taj način stabilizuje ekonomija i prebrodi period pred njima.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

19. децембар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Tajna trgovina između Turske i Zapadnog Balkana: Na početku beše koferče

by bifadmin 7. октобар 2021.

Povezivanje kriminalnih grupa u Turskoj i na Zapadnom Balkanu utemeljeno je još u doba SFRJ, a „trgovinu koferima“ odavno su zamenili kamioni puni narkotika, ali sve više i migranata. Dok heroin putuje iz Turske, preko Balkana ka Zapadnoj Evropi, u obrnutom pravcu, na „hadžiluk“ u Tursku, šalju se sintetičke droge. Zanimljivo je da su zbog visokog poreza na cigarete u Turskoj, neki tamošnji kriminalci prešli sa trgovine heroinom na šverc cigareta sa Balkana, zbog „povoljnijeg odnosa“ između zarade i rizika od zatvora.

Suprotno političarima, kriminal ne zna za ideologiju. Dok su zvanični odnosi između Turske i država Zapadnog Balkana kroz istoriju prolazili sva politička „godišnja doba“, nezvanično povezivanje kriminalaca preskakalo je sve prepreke. Tako su u vreme kada je Tito odbijao pozive Turske da SFRJ uđe u NATO pakt, socijalistički kriminalci učvršćivali svoje „diplomatske“ veze u Turskoj, posebno sedamdesetih godina prošlog veka.

U to vreme, ljudi iz ovog regiona, a najviše jugoslovenski Albanci sa Kosova i iz Makedonije, korišćeni su kao vozači ili kuriri za prenošenje droge i oružja iz Turske. Narkotici, pre svega heroin i morfijum, kao i oružje prepakivali su se na Balkanu, a jedna od glavnih ruta je išla upravo preko Jugoslavije za Italiju, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv međunarodnog organizovanog kriminala pod nazivom „Transnacionalna hobotnica”, koji ispituje više od pola veka poslovanja kriminalnih grupa u Jugoistočnoj Evropi.

Kada su počeli ratovi na tlu bivše Jugoslavije, balkanskoj dijaspori od oko 1,8 miliona ljudi u Turskoj, pridružilo se na desetine hiljada izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika. Deo njih se naselio u siromašnim četvrtima turskih gradova, odakle su se povezali sa kurdskim dilerima na ulicama metropola, poput Istanbula i Izmira.

Tada su balkanski imigranti u Turskoj započeli „trgovinu koferima“ između Turske i svoje zemlje porekla. Kupovali su legalno dostupne proizvode po nižim cenama u Istanbulu i prodavali ih po višim cenama na balkanskim tržištima. Ovaj sitni šverc ubrzo su iskoristile turske i kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana za krijumčarenje cigareta i droge.
Umesto kofera počeli da se koriste kamioni, a Albanci su zbog veoma razvijene podzemne mreže u Zapadnoj Evropi, u to vreme postali ključni igrači duž celog „lanca vrednosti“, od otkupa ilegalne robe od turskih kriminalaca, do njenog prebacivanja i distribucije u zapadnim državama.

Privlačenje investicija i „investicija“

Liberalizacija turske politike devedesetih kako bi se privuklo što više stranih investicija, pogodovala je legalnoj, ali i ilegalnoj trgovini. Kriminalcima sa Zapadnog Balkana postalo je lakše da, predstavljajući se kao poslovni ljudi, putuju i trguju u Turskoj, pa čak i da dobiju turske pasoše i peru novac.

Naime, prema regulativi koja u Turskoj važi od 2018. godine, onaj ko donese 250.000 dolara u Tursku dobiće državljanstvo bez ikakvog ispitivanja izvora novca. Ova politika je privlačna ljudima sa nezakonitim primanjima, od kojih su neki kupili luksuzne nekretnine, naročito u Istanbulu i Izmiru, koji funkcionišu kao koordinacioni centri za regionalnu nelegalnu trgovinu, navodi se u izveštaju.

Prema aktuelnim propisima, građani svih država Zapadnog Balkana mogu da borave u Turskoj do 90 dana bez vize. Oni mogu da koriste svoje nacionalne lične karte, a njihovi pasoši u Turskoj važe pet godina čak i nakon njihovog isteka. Recipročno, turski državljani mogu da borave bez viza u državama Zapadnog Balkana 90 dana. Mnogi imigranti iz zemalja Zapadnog Balkana imaju dvostruko državljanstvo, što im omogućava da slobodno putuju između Turske i svoje zemlje porekla.

Tokom poslednjih 20 godina, došlo je i do ozbiljnog povećanja komercijalnih aktivnosti između Turske i ovog regiona, zahvaljujući nizu sporazuma koji su liberalizovali trgovinu. Neke kriminalne grupe na obe strane iskoristile su trgovinsku liberalizaciju tako što su otvorile fiktivne firme kojima pokrivaju velike pošiljke droge, cigareta i oružja.

Heroin u zamenu za ekstazi

Zahvaljujući „heroinskom bumu“ u Avganistanu u poslednjih 20 godina, značajno su profitirali i balkanski trgovci drogom. Turske i balkanske kriminalne organizacije prerađuju transportovani heroin da bi umanjile njegovu čistoću sa 70% na ispod 50% i tako povećale zaradu.

Posedovanje proizvodnih pogona, transportnih preduzeća i distributivnih lanaca u Evropi omogućilo je turskoj mafiji da dominira na evropskom tržištu heroina već decenijama. Procenjuje se da godišnji promet trgovine ilegalnim drogama u Turskoj iznosi oko 50 milijardi dolara godišnje, a ukupna bruto zarada trgovaca opijatima u Jugoistočnoj Evropi oko 1,7 milijardi dolara godišnje.

Istovremeno, rastuća tražnja za ekstazijem i sintetičkim drogama u Turskoj stvorila je prilike za kriminalce sa Zapadnog Balkana da te droge unesu iz Evrope u Tursku, u zamenu za heroin. Balkanski dileri uglavnom sklapaju heroinske poslove u Istanbulu, Izmiru, Tekirdagu, Jedrenama i, u manjoj meri, u Gaziantepu. Često razmenjuju stimulanse tipa amfetamina (ATS), ekstazi i skank dopremljen iz Evrope za heroin dopremljen iz Irana.

Pored toga, visoki porezi na cigarete u Turskoj doveli su do velike potražnje za mnogo jeftinijim švercovanim cigaretama koje se donose sa Balkana. Štaviše, poznavaoci ovog tržišta u Turskoj tvrde da su neke kriminalne grupe prešle sa ilegalne trgovine heroinom na šverc cigareta, zbog „povoljnijeg odnosa“ između zarade i rizika od zatvora.
Nedavni događaji nagoveštavaju da albanski krijumčari narkotika nastoje da zaobiđu turske dilere, uspostavljajući direktne veze sa iranskim dobavljačima heroina. S druge strane, čini se da iranske mreže pokušavaju da uspostave uporište na

Zapadnom Balkanu, što bi prema autorima izveštaja moglo da ima veoma ozbiljne bezbednosne posledice.
Trenutno, trgovci heroinom koriste najmanje 18 različitih puteva od Turske do evropskih tržišta, a glavna čvorišta za dalju distribuciju su Holandija, Nemačka, Albanija i Moldavija.

Specijalizacija za krijumčarenje migranata

Primetno je i da od 2015. drastično raste krijumčarenje migranata preko Turske, gde je prošle godine boravilo oko četiri miliona izbeglica samo iz Sirije, od kojih mnogi žele da stignu u Evropsku uniju. Većina krijumčara ljudima stacionirana je u Istanbulu (21%) Izmiru (19%) i Ajdinu (17%), jer ova tri grada predstavljaju koordinacione i transportne centre za krijumčarenje migranata morskim i kopnenim putevima.

Preko Zapadnog Balkana vode tri glavne rute. Prve dve su stari kopneni putevi, od kojih jedan ide iz Turske, preko Grčke i Albanije do Italije, a drugi iz Turske, preko Bugarske, Srbije i BiH, do Slovenije i Austrije i dalje ka Zapadu. Treća trasa je nova i vodi delom kopnom, a delom morem od Turske, preko Grčke, Albanije, Crne Gore i BiH, do Hrvatske i Slovenije i potom u države Zapadne Evrope.

Na zapadnim granicama Turske, tamošnje krijumčarske mreže sarađuju sa arapskim, albanskim, grčkim i bugarskim kriminalcima koji zapošljavaju profesionalce specijalizovane za krivotvorenje pasoša, transport, prevođenje i imigracione propise u Moldaviji, Iraku, Siriji, Maroku, Albaniji, Grčkoj i Makedoniji, te za prevoz migranata i izbeglica u evropsko zaleđe. Cene koje plaćaju migranti kreću se između 3.000 i 8.000 evra za prevoz u šengenski prostor, pa sve do 30.000 dolara za put u SAD i Kanadu.

Krijumčari ljudi koriste postojeći labavi vizni i pasoški režim između Turske i zemalja Zapadnog Balkana, a posebno Bosne i Hercegovine. Prema važećim propisima, turski državljani mogu da putuju u BiH sa ličnim kartama. Mnogi Sirijci i Iračani pribavili su turske lične karte na legalne i ilegalne načine. Neki od njih su već́ dobili tursko državljanstvo, zahvaljujući liberalnoj politici turske vlade u ovoj oblasti.

Ostali kupuju lične karte od kriminalnih mreža koje su specijalizovane za falsifikovanje dokumenata. Lična karta može da se dobije za oko 1.000 dolara na crnom tržištu. Primećeno je da imigranti sa validnim dokumentima putuju u BiH sa aerodroma u Istanbulu kao turisti, a zatim iz BiH pronalaze druge kanale za prelazak u Zapadnu Evropu.

Izvor: Septembarski broj magazina Biznis i finansije

Piše: Marina Vučetić

Foto: Pixabay

7. октобар 2021. 0 komentar

Politika i društvo

Turski skijaški centri profitiraju od korona krize u Evropi

by bifadmin 3. децембар 2020.

Budući da su švajcarska, francuska, austrijska i ostala svetska skijališta manje pristupačna zbog obustavljanja avio-prevoza, ruske i ukrajinske turističke agencije proglasile su Tursku i zimskom destinacijom.

Tako se turski skijaški centri Erzurum Palandoken, Kayseri Erciyes i Bursa Uludag pripremaju da u decembru otvore skijašku sezonu. Oni su dobili “Sertifikat za bezbedan turizam” u toku pandemije COVID-19 i rade na tome da zatišje u toku pandemije preokrenu u svoju korist.

Skijaški centar u Erzurumu, Palandoken s obzirom na dobar odziv turista iz Rusije i Ukrajine, planira da otvori sezonu 4. decembra, piše TRT.

Planirano je da se od 27. decembra iz Erzuruma realizuju po tri direktne avio-linije za Rusiju i Ukrajinu. Osim toga, takođe je planirano da se iz ove dve zemlje ostvare dva direktna leta nedeljno za Bursu.

Podsećamo, i pored aktuelne krize sa Covid-19, skijališta u Evropi su ugrožena zbog sve manje snega na planinama.

Izvor: Daljine.rs

Foto: Pixabay

3. децембар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Pooštrava se trgovinski rat između Saudijske Arabije i Turske

by bifadmin 5. октобар 2020.

Čini se da se trgovinski rat između Saudijske Arabije i Turske pooštrava. Prema izveštavanju turskih medija, Saudijska Arabija je “nezvanično” blokirala uvoz robe iz ove zemlje.

Naime, prema pisanju Cumhuriyet-a, u pitanju je “nezvanična blokada”. Saudijske vlasti su navodno od svojih uvoznika tražile da potpišu da neće uvoziti tursku robu. Kako piše turska novina u pitanju je samo neformalni nastavak kampanje za bojkot turskih proizvoda u ovoj zemlji.

Zvanično je pak, za sada, predsednik Privredne komore Saudijske Arabije pozvao na bojkot “svega turskog” i naveo da je “obaveza svakog Saudijca i saudijskih kompanija” prekid veza sa Turskom u sferi investicija i turizma.

Da podsetimo, prošle godine je Saudijska Arabija stopirala uvoz turskog tekstila i hrane kratkog roka trajanja.

I bez toga, Turska se nalazi u velikim ekonomskim problemima – njena lira beleži drastičan pad, u toku je i selidba stranog kapitala a ni turizam ove godine nije uspeo da pokrije bar deo ekonomskih gubitaka.

Foto: Bif

5. октобар 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci