Zapadni Balkan

Povezivanje kriminalnih grupa u Turskoj i na Zapadnom Balkanu utemeljeno je još u doba SFRJ, a „trgovinu koferima“ odavno su zamenili kamioni puni narkotika, ali sve više i migranata. Dok heroin putuje iz Turske, preko Balkana ka Zapadnoj Evropi, u obrnutom pravcu, na „hadžiluk“ u Tursku, šalju se sintetičke droge. Zanimljivo je da su zbog visokog poreza na cigarete u Turskoj, neki tamošnji kriminalci prešli sa trgovine heroinom na šverc cigareta sa Balkana, zbog „povoljnijeg odnosa“ između zarade i rizika od zatvora.

Suprotno političarima, kriminal ne zna za ideologiju. Dok su zvanični odnosi između Turske i država Zapadnog Balkana kroz istoriju prolazili sva politička „godišnja doba“, nezvanično povezivanje kriminalaca preskakalo je sve prepreke. Tako su u vreme kada je Tito odbijao pozive Turske da SFRJ uđe u NATO pakt, socijalistički kriminalci učvršćivali svoje „diplomatske“ veze u Turskoj, posebno sedamdesetih godina prošlog veka.

U to vreme, ljudi iz ovog regiona, a najviše jugoslovenski Albanci sa Kosova i iz Makedonije, korišćeni su kao vozači ili kuriri za prenošenje droge i oružja iz Turske. Narkotici, pre svega heroin i morfijum, kao i oružje prepakivali su se na Balkanu, a jedna od glavnih ruta je išla upravo preko Jugoslavije za Italiju, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv međunarodnog organizovanog kriminala pod nazivom „Transnacionalna hobotnica”, koji ispituje više od pola veka poslovanja kriminalnih grupa u Jugoistočnoj Evropi.

Kada su počeli ratovi na tlu bivše Jugoslavije, balkanskoj dijaspori od oko 1,8 miliona ljudi u Turskoj, pridružilo se na desetine hiljada izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika. Deo njih se naselio u siromašnim četvrtima turskih gradova, odakle su se povezali sa kurdskim dilerima na ulicama metropola, poput Istanbula i Izmira.

Tada su balkanski imigranti u Turskoj započeli „trgovinu koferima“ između Turske i svoje zemlje porekla. Kupovali su legalno dostupne proizvode po nižim cenama u Istanbulu i prodavali ih po višim cenama na balkanskim tržištima. Ovaj sitni šverc ubrzo su iskoristile turske i kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana za krijumčarenje cigareta i droge.

Umesto kofera počeli da se koriste kamioni, a Albanci su zbog veoma razvijene podzemne mreže u Zapadnoj Evropi, u to vreme postali ključni igrači duž celog „lanca vrednosti“, od otkupa ilegalne robe od turskih kriminalaca, do njenog prebacivanja i distribucije u zapadnim državama.

Privlačenje investicija i „investicija“

Liberalizacija turske politike devedesetih kako bi se privuklo što više stranih investicija, pogodovala je legalnoj, ali i ilegalnoj trgovini. Kriminalcima sa Zapadnog Balkana postalo je lakše da, predstavljajući se kao poslovni ljudi, putuju i trguju u Turskoj, pa čak i da dobiju turske pasoše i peru novac.

Naime, prema regulativi koja u Turskoj važi od 2018. godine, onaj ko donese 250.000 dolara u Tursku dobiće državljanstvo bez ikakvog ispitivanja izvora novca. Ova politika je privlačna ljudima sa nezakonitim primanjima, od kojih su neki kupili luksuzne nekretnine, naročito u Istanbulu i Izmiru, koji funkcionišu kao koordinacioni centri za regionalnu nelegalnu trgovinu, navodi se u izveštaju.

Prema aktuelnim propisima, građani svih država Zapadnog Balkana mogu da borave u Turskoj do 90 dana bez vize. Oni mogu da koriste svoje nacionalne lične karte, a njihovi pasoši u Turskoj važe pet godina čak i nakon njihovog isteka. Recipročno, turski državljani mogu da borave bez viza u državama Zapadnog Balkana 90 dana. Mnogi imigranti iz zemalja Zapadnog Balkana imaju dvostruko državljanstvo, što im omogućava da slobodno putuju između Turske i svoje zemlje porekla.

Tokom poslednjih 20 godina, došlo je i do ozbiljnog povećanja komercijalnih aktivnosti između Turske i ovog regiona, zahvaljujući nizu sporazuma koji su liberalizovali trgovinu. Neke kriminalne grupe na obe strane iskoristile su trgovinsku liberalizaciju tako što su otvorile fiktivne firme kojima pokrivaju velike pošiljke droge, cigareta i oružja.

Heroin u zamenu za ekstazi

Zahvaljujući „heroinskom bumu“ u Avganistanu u poslednjih 20 godina, značajno su profitirali i balkanski trgovci drogom. Turske i balkanske kriminalne organizacije prerađuju transportovani heroin da bi umanjile njegovu čistoću sa 70% na ispod 50% i tako povećale zaradu.

Posedovanje proizvodnih pogona, transportnih preduzeća i distributivnih lanaca u Evropi omogućilo je turskoj mafiji da dominira na evropskom tržištu heroina već decenijama. Procenjuje se da godišnji promet trgovine ilegalnim drogama u Turskoj iznosi oko 50 milijardi dolara godišnje, a ukupna bruto zarada trgovaca opijatima u Jugoistočnoj Evropi oko 1,7 milijardi dolara godišnje.

Istovremeno, rastuća tražnja za ekstazijem i sintetičkim drogama u Turskoj stvorila je prilike za kriminalce sa Zapadnog Balkana da te droge unesu iz Evrope u Tursku, u zamenu za heroin. Balkanski dileri uglavnom sklapaju heroinske poslove u Istanbulu, Izmiru, Tekirdagu, Jedrenama i, u manjoj meri, u Gaziantepu. Često razmenjuju stimulanse tipa amfetamina (ATS), ekstazi i skank dopremljen iz Evrope za heroin dopremljen iz Irana.

Pored toga, visoki porezi na cigarete u Turskoj doveli su do velike potražnje za mnogo jeftinijim švercovanim cigaretama koje se donose sa Balkana. Štaviše, poznavaoci ovog tržišta u Turskoj tvrde da su neke kriminalne grupe prešle sa ilegalne trgovine heroinom na šverc cigareta, zbog „povoljnijeg odnosa“ između zarade i rizika od zatvora.

Nedavni događaji nagoveštavaju da albanski krijumčari narkotika nastoje da zaobiđu turske dilere, uspostavljajući direktne veze sa iranskim dobavljačima heroina. S druge strane, čini se da iranske mreže pokušavaju da uspostave uporište na Zapadnom Balkanu, što bi prema autorima izveštaja moglo da ima veoma ozbiljne bezbednosne posledice.

Trenutno, trgovci heroinom koriste najmanje 18 različitih puteva od Turske do evropskih tržišta, a glavna čvorišta za dalju distribuciju su Holandija, Nemačka, Albanija i Moldavija.

Specijalizacija za krijumčarenje migranata

Primetno je i da od 2015. drastično raste krijumčarenje migranata preko Turske, gde je prošle godine boravilo oko četiri miliona izbeglica samo iz Sirije, od kojih mnogi žele da stignu u Evropsku uniju. Većina krijumčara ljudima stacionirana je u Istanbulu (21%) Izmiru (19%) i Ajdinu (17%), jer ova tri grada predstavljaju koordinacione i transportne centre za krijumčarenje migranata morskim i kopnenim putevima.

Preko Zapadnog Balkana vode tri glavne rute. Prve dve su stari kopneni putevi, od kojih jedan ide iz Turske, preko Grčke i Albanije do Italije, a drugi iz Turske, preko Bugarske, Srbije i BiH, do Slovenije i Austrije i dalje ka Zapadu. Treća trasa je nova i vodi delom kopnom, a delom morem od Turske, preko Grčke, Albanije, Crne Gore i BiH, do Hrvatske i Slovenije i potom u države Zapadne Evrope.

Na zapadnim granicama Turske, tamošnje krijumčarske mreže sarađuju sa arapskim, albanskim, grčkim i bugarskim kriminalcima koji zapošljavaju profesionalce specijalizovane za krivotvorenje pasoša, transport, prevođenje i imigracione propise u Moldaviji, Iraku, Siriji, Maroku, Albaniji, Grčkoj i Makedoniji, te za prevoz migranata i izbeglica u evropsko zaleđe. Cene koje plaćaju migranti kreću se između 3.000 i 8.000 evra za prevoz u šengenski prostor, pa sve do 30.000 dolara za put u SAD i Kanadu.

Krijumčari ljudi koriste postojeći labavi vizni i pasoški režim između Turske i zemalja Zapadnog Balkana, a posebno Bosne i Hercegovine. Prema važećim propisima, turski državljani mogu da putuju u BiH sa ličnim kartama. Mnogi Sirijci i Iračani pribavili su turske lične karte na legalne i ilegalne načine. Neki od njih su već́ dobili tursko državljanstvo, zahvaljujući liberalnoj politici turske vlade u ovoj oblasti.

Ostali kupuju lične karte od kriminalnih mreža koje su specijalizovane za falsifikovanje dokumenata. Lična karta može da se dobije za oko 1.000 dolara na crnom tržištu. Primećeno je da imigranti sa validnim dokumentima putuju u BiH sa aerodroma u Istanbulu kao turisti, a zatim iz BiH pronalaze druge kanale za prelazak u Zapadnu Evropu.

Marina Vučetić

Biznis i finansije, broj 186, septembar 2021.

Foto: Pixabay