/ Posle 5 / 2004. u nauci i tehnologiji: Dostignuća i upozorenja
BiF Analize Čitajte B&F online

2004. u nauci i tehnologiji: Dostignuća i upozorenja

This post has already been read 1176 times!

Na vrhu ovogodišnje liste najznačajnijih naučnih dostignuća u odabiru prestižnog naučnog časopisa „Science“ našla se američka svemirska misija „Mars rover“ sa dokazima o postojanju tečne vode u prošlosti Crvene planete. U najužoj konkurenciji za vrh top liste našlo se i otkriće nove, patuljaste vrste ljudi koji su živeli na ostrvu Flores u Indoneziji pre nekih 18.000 godina, dok su na trećem mestu rezultati rada tima naučnika sa Nacionalnog univerziteta u Seulu koji su uspeli da proizvedu 30 kloniranih ljudskih embriona sačinjenih od oko 100 ćelija. Pri dnu liste nalaze se loše vesti – prirodnjaci su otkrili da je od 5.700 poznatih vrsta vodozemaca, oko 30 odsto u opasnosti od potpunog nestanka.

Od početka svemirskog doba Mars nije bio tako intenzivno istraživan kao tokom protekle godine. Prvo su se na planetu spustila dva robotska vozila američke svemirske agencije NASA, „Opportunity“ i „Spirit“, dok je Evropska svemirska agencija (ESA) na orbitu oko planete dovela letelicu „Mars Express“. Nesretnu sudbinu prethodnih misija na Mars podelio je samo lender engleske proizvodnje „Beagle 2“, koji se na Crvenu planetu spustio još 25. decembra 2003. godine, ali naučnici do danas nisu sigurni oko njegove sudbine. Lender se nije javio radio signalom i propali su svi pokušaji da se uspostavi veza sa njim. Slike površine Marsa koje je na Zemlju poslao rover „Opportunity“ iznele su postojanje slojevitih stena, sličnih sedimentnim stenama na našoj planeti, što navodi na zaključak da je površinom Marsa u prošlosti tekla voda. U međuvremenu, na drugoj strani planete, „Spirit“ je pronašao tragove delovanja tečne vode na vulkanskim stenama u Gusevom krateru. Konačno, naučni instrument OMEGA sa orbitera „Mars Express“ pribavio je prvi direktni dokaz za postojanje vodenog leda na površini Marsa analizom infracrvene oblasti spektra sunčevog zračenja reflektovanog sa površine planete. Ove misije dale su naučnicima osnova za zaključke o postojanju tečne vode na površini Marsa u prošlosti, a gde je postojala tečna voda, mogao je da postoji i život.

U najužoj konkurenciji za vrh top liste časopisa „Science“ našlo se i otkriće nove, patuljaste vrste ljudi koji su živeli na ostrvu Flores u Indoneziji pre nekih 18.000 godina. To znači da su stvorenja pod naučnim nazivom Homo floresiensis ili popularno nazvana „hobiti“, delila svoj životni prostor sa našim pretkom, Homo sapiensom ili modernim čovekom. Naučnici sa univerziteta Volongong i univerziteta Nove Engleske su, zajedno sa indonežanskim kolegama, iskopali sedam skeleta u krečnjačkoj pećini Liang Bua. Prema njihovim nalazima, prosečna visina hobita iznosila je svega oko jedan metar, dok su dimenzije njihovog mozga odgovarale jedva jednoj trećini dimenzija mozga modernih ljudi. Smatra se da su se hobiti razvili iz vrste Homo erectus, čiji su ostaci otkriveni na indonežanskom ostrvu Javi. Homo erectus je možda stigao na Flores pre oko milion godina, gde je zatim u izolaciji ostrva vremenom mutirao i poprimio male fizičke dimenzije. Naučnike najviše zbunjuje način na koji je Homo erectus mogao da stigne na Flores, jer se veruje da je izgradnja brodova za plovidbu otvorenim morem bila van intelektualnih mogućnosti vrste. Veliki broj stručnjaka opisao je pronalazak kao „najveće otkriće za pola veka antropoloških istraživanja.“

Na trećem mestu su rezultati rada tima naučnika sa Nacionalnog univerziteta u Seulu, predvođenih sa Vu Suk Hvangom i Šin Jong Munom koji su uspeli da proizvedu 30 kloniranih ljudskih embriona sačinjenih od oko 100 ćelija. Štaviše, iz jednog od ovih embriona izdvojene su matične ćelije, koje se pod određenim uslovima mogu gajiti i održavati u nedogled ćelijskim deljenjem. Za svoje eksperimente istraživači su koristili jajašca dobijena od žena – dobrovoljnih davalaca, koje su prethodno bile podvrgnute hormonskom tretmanu radi stimulacije jajnika na povećanu produktivnost. Ključnu inovaciju u odnosu na dosadašnje pokušaje predstavlja tehnika kojom su iz jajašaca uklonjena jezgra. Umesto usisavanja jezgara pipetom, istraživači su blagim pritiskom sa ultratankim staklenim vlaknima istiskivali jezgra kroz prethodno načinjenu malu rupu u opni jajašaca. U prazna jajašca su zatim ubacivana jezgra tzv. zrelih ćelija dobijenih od samih davalaca jajašaca. Tako nastala ćelija potaknuta je na deljenje hemijskim putem. Matične ćelije koje su naučnici izdvojili iz embriona, ubrizgane su u miša, gde su formirale nekoliko različitih tipova ćelija. Radi se o jedinstvenom rezultatu, koji otvara put razvoju tretmana bolesti kao što je Alchajmerova.

dostignucaiupoyorenja1

Četvrtu poziciju zauzelo je postignuće američkih i austrijskih naučnika koji su stvorili novi oblik kondenzata – ultrahladan gas sposoban za prelazak u kvantno stanje u kojem grupa atoma deluje kao jedan superatom. Američki naučnici su 1995. godine ostvarili slično stanje sa atomima iz klase bozona, dok je ovogodišnji rezultat značajan jer koristi fermione, klasu atoma sa nuklearnom strukturom koja otežava stvaranje kondenzata.

Na petom mestu nalazi se otkriće biologa da tzv. „beskorisna DNA,“ odnosno delovi DNA eukariota koji ne sadrže informaciju za izgradnju proteina, u stvari pomažu genima da se pravovremeno i u odgovarajućem intenzitetu aktiviraju.

Pored prvog mesta, astronomi su osvojili i šesto, sa otkrićem para neutronskih zvezda sa vezanim orbitama. Radi se o pulsarima, koji brzo trepere i izbacuju snopove radijacije. Otkriveno je da jedan pulsar treperi frekvencijom od 44 puta u sekundi. Proučavanjem radijacije naučnici se nadaju da će saznati nešto o gustini materije unutar neutronskih zvezda.

dostignucaiupoyorenja2

Na sedmom mestu top liste nalaze se loše vesti. Prirodnjaci su otkrili da je od 5.700 poznatih vrsta vodozemaca oko 30 procenata u opasnosti od potpunog nestanka. Sličan pregled u Velikoj Britaniji pokazao je da konačnu bitku za opstanak vode i leptiri, ptice pevačice i domaće vrste biljaka.

Nova otkrića u vezi sa međusobnim vezivanjem molekula vode i rastvaranjem protona i elektrona u vodi svrstana su na osmo mesto top liste. Neka od ovih istraživanja su, međutim, pod znakom pitanja.

Urednici časopisa „Science“ su smatrali da saradnja javnih i privatnih organizacija usmerena na razvoj, ispitivanje i raspodelu lekova, zaslužuje da se nađe na top listi, i to na devetom mestu. Naime, najmanje 92 mešovita javna-privatna partnerstva širom sveta bave se traženjem rešenja za bolesti kao što su malarija, tuberkuloza ili HIV.

Na poslednjem, desetom mestu, nalazi se razvoj tehnika za identifikaciju gena u okeanskoj vodi ili u mikroorganizmima koji žive duboko ispod površine zemlje. Primenom ovih tehnika pronađeno je na hiljade novih gena. Istraživači se nadaju da će njihovim sekvenciranjem identifikovati nove vrste i saznati nešto o mehanizmima opstanka ovih organizama u nejnegostoljubivijim područjima na Zemlji.

dostignucaiupoyorenja3

Tehnologija

Svi stručnjaci se slažu da su tokom 2004. godine informacione tehnologije prošle kroz svoje najgore, ali i najbolje periode, bar što se bezbednosti tiče. Zabeležena je prava eksplozija sofisticiranih napada poznatih kao „phishing“, usmerenih na onlajn krađu identiteta, odnosno korisnikovih informacija kao što su lozinke ili brojevi kreditnih kartica, socijalnog osiguranja i bankovnih računa. „Phishing“ mejlovi usmeravaju Internet korisnike na veb-sajtove koje kontrolišu sajber lopovi, ali koji su zamaskirani kao legitimna mesta za elektronsku trgovinu. Jedna od najpoznatijih firmi za bezbednost mreže, „Message- Labs“, izjavila je da je tokom ove godine blokirala ukupno 18 miliona „phishing“ elektronskih poruka. Radna grupa za borbu protiv ovog tipa onlajn kriminala ustanovila je da je u periodu između jula i novembra broj izveštaja o “phishing” prekršajima rastao svakog meseca u proseku za 28 procenata. Zabeleženo je da je neligitiman veb sajt prosečno funkcionisao šest dana pre zatvaranja. Protekla godina je videla i lavinu „Trojan horse“ programa, koji su bezbroj računara preko mreže pretvorili u oružje zlonamernih hakera i međunarodnih sajber kriminalaca. Jedan od tipičnih primera je RBot, čija je prva verzija identifikovana u martu ove godine. Program je sposoban za prikupljanje informacija o sistemu, učitavanje i izvršavanje fajlova ili čak daljinsku kontrolu priključene mrežne kamere. „Trojan horse“ i “Backdoor Santas“ programi nisu nova pojava, ali se smatra da je eksplozija njihove upotrebe u 2004. godini posledica uspostavljene saradnje programera virusa i sajber kriminalaca. Međutim, nije sve bilo tako crno. Određen broj programera virusa visokog profila završio je iza rešetaka. U maju su nemačke vlasti uhapsile osamnaestogodišnjeg Svena Jashana, koji je priznao da je stvorio i oslobodio na mrežu Internet crve „Netsky“ i „Sasser“. Isto tako je uhapšen i njegov dvadesetjednogodišnji zemljak koji je priznao krivicu za stvaranje „Agobot“ i „Phatbot“ trojanaca. U oktobru je Ministarstvo pravde SAD uhapsilo grupu od 19 ljudi povezanih sa trgovinom informacija o onlajn ukradenim identitetima i kreditnim karticama. Na osnovu iskustava iz protekle godine, stručnjaci smatraju da su donošenje strožih zakona i primena jačih bezbedonosnih mera najbolji način za zaustavljanje plime zlonamernog i kriminalnog onlajn ponašanja.

Jedan od najznačajnijih tehnoloških trendova tokom protekle godine sigurno je uspon „Linux“-a, koji je postao nešto više od samo alternativnog operativnog sistema. „Linux“ su tokom godine prihvatale razne vladine agencije širom sveta, mali biznis i velike korporacije. Na listu moćnih saveznika upisali su se IBM, „Hewlett-Packard Co.“, „Oracle Corp.“, „Red Hat Inc.“, „Novell Inc.“ i oporavljajući „Mandrakesoft“. Kao vodeća svetska softverska firma, „Microsoft“ je bio najzabrinutiji zbog rasta popularnosti „Linux“-a.

Velika novost u protekloj godini bila je prodaja IBM personalnih računara (PC) kineskoj firmi „Lenovo“. Kineska firma je na taj način postala treći proizvođač PC računara na svetu, odmah iza kompanija „Dell“ i „Hewlett-Packard“. Posao vredan 1,75 milijardi dolara okončao je IBM-ovu unutrašnju dilemu “biti ili ne biti” na tržištu PC računara.

Kompanije koje nude servise za Internet telefoniju, kao što su „Vonage“ i „Skype“, pokazale su tokom protekle godine da postoje svi izgledi da će mreža revolucionisati vek staru industriju telekomunikacija.

Digitalni muzički plejer „iPod“, proizvod firme „Apple“, postao je kulturološki fenomen ravan pojavi „Sony“ vokmena iz osamdesetih godina prošlog veka. Do početka decembra „Apple“ je prodao oko 9 miliona komada „iPoda“. Međutim pravu revoluciju nije izazvao samo uređaj, odnosno sredstvo za prenos muzike, već način na koji se muzika nabavlja. Početkom meseca „Apple“ je objavio da je njegova onlajn muzička prodavnica „iTunes“ prodala više od 200 miliona pesama. Neki analitičari smatraju da bi se do kraja iduće godine ova cifra mogla popeti na 1 milijardu pesama.

Oliver Terzić

broj 3, januar 2005.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close