Standardni bar kod je zahvaljujući jeftinim i brzim skenerima osvojio sferu trgovine kao standard za šifrovanje i indetifikaciju proizvoda. Pa ipak, zbog male količine podataka koju sadrži, njegova upotreba van prodajnog mesta nikada nije bila naročito značajna. Međutim, šta se dešava danas, kada svako u svom džepu danas nosi “bar kod skener” i kada postoje kodovi koji sadrže par hiljada karaktera?
U 2008 godini, prava je retkost naći vlasnika mobilnog telefona koji nema ugrađenu kameru čiji senzor registruje bar jedan megapiksel podataka. S druge strane, bar kod je niz crnih linija različite debljine na beloj pozadini, gde određena sekvenca linija predstavlja određeni simbol. Ideja se sama nameće, ukoliko uslikamo bar kod, i propustimo sliku kroz odgovarajući softver koji razume jezik bar koda i može da ga dekodira, možemo dobiti informaciju u onom obliku koji mi razumemo.
Mana standardnog jednodimenzionalnog bar koda koji mi poznajemo, i koji srećemo na proizvodima, je mala količina informacija koju sadrži. Teoretski, ta informacija može biti jako velika, ali bi dužina bar koda linearno rasla, što bi zahtevalo veći prostor za štampanje koda, i naravno, veći skener. Time bi se narušila osnovna osobina ovakvog načina kodiranja informacije, jednostavnost upotrebe.
Tu na scenu nastupaju dvodimenzionalni bar kodovi. Za razliku od 1D bar kodova, oni koriste površinu kvadrata kao kontejner u kojem se nizom jednostavnih grafičkih simbola (kvadrat, krug i sl.) kodiraju informacije. Samim time, uvođenjem dodatne dimenzije, povećava se količina informacija koja može da se kodira, a zadržava se osobina jednostavnosti.
Praktična upotreba ovakvog načina kodiranja informacija se pandemijski raširila pre svega u Japanu, a zaraza polako prodire i ka razvijenom Zapadu. Ukucavanje bilo čega osim broja telefona preko tastature mobilnog telefona je prilično nezahvalan posao. Jednostavno, radi se o konstrukcijskom ograničenju. Kompanije s druge strane, na bilbordima, posterima, ulaznim vratima radnih prostorija i sl. štampaju 2D bar kod koji sadrži kodirane podatke, web adresu, adresu, broj telefona, kontakt informacije i sl. i tako olakšavaju prolaznicima da u svoje mobilne telefone unesu podatke o firmi. Jedan od problema u svakoj firmi su svakako kolekcije vizit karti čiji se broj kroz rad rapidno uvećava, što otežava problem pretraživanja kontakata. Naravno da postoje softveri koji olakšavaju ovaj posao, međutim, unos podataka sa vizitke u softver je posao kojem retko koji radnik daje poseban značaj. Zbog toga, sve je veći broj firmi koji na poleđini vizit karte svakog zaposlenog štampa 2D bar kod sa kodiranim podacima sa vizitke. Dovoljno je uslikati vizitku mobilnim telefonom, dekodirati kod pomoću softvera i podatke sačuvati u adresaru. Treba imati u vidu da su ovo samo neki od vrlo uspešnih i najrasprostranjenijih primera praktične upotrebe. I firme i privatna lica svakodnevno nalaze nove načine kako da praktično koriste ovu tehnologiju.
| Najpopularniji standardiKao i 1D bar kod, tako i za 2D bar kod postoji čitav sijaset različitih tipova i standarda, od kojih su neki besplatni (http://en.wikipedia.org/wiki/Barcode). Ipak, dva su se posebno istakla, QR Code (http://en.wikipedia.org/wiki/QR_Code) i Data Matrix (http://en.wikipedia.org/wiki/Datamatrix). Na adresi http://mobilecodes.nokia.com/create.jsp možete naći web aplikaciju koja će Vam besplatno kodirati podatke u oba navedena standarda. |
Prednosti upotrebe 2D bar koda u svakodnevnom životu pre svega prepoznaju, i u neku ruku promovišu, proizvođači mobilnih telefona. Telefoni novijeg datuma obavezno dolaze sa preinstalisanim softverom za dekodiranje najpopularnijih 2D bar kodova, a takvi softveri obično su vrlo dobro integrisani sa ostalim aplikacijama na telefonu, tako da, na primer, ukoliko je skenirana web adresa, biće Vam ponuđeno da otvorite tu stranu sa mobilnim browser-om, ili ako se radi o vCard podacima (otvoren format za razmenu kontakt informacija) biće Vam ponuđeno da podatke sačuvate u adresaru i sl. Ukoliko Vaš telefon ne poseduje takav softver, vrlo verovatno postoji aplikacija koja se može preuzeti sa interneta i instalirati na Vaš telefon, i isto tako je verovatno da je ta aplikacija besplatna. Takođe, aplikacije za kodiranje informacija u 2D bar kod su uglavnom besplatne, naravno, ukoliko se radi o 2D bar kodu koji objavljen pod nekom od slobodnih licenci.
Činjenica je da su 2D bar kodovi “in” u svetu, ali su u Srbiji još uvek nepoznati i praktično se uopšte ne koriste, iako imaju sve odlike proizvoda koji bi mogao biti omiljen klasičnom srpskom konzumentu novih tehnologija – lako za upotrebu, brzo, praktično, i pre svega besplatno.
Nikola Svitlica
broj 50/51, decembar 2008./januar 2009.