Otvorena kancelarija nije dan kada slobodno primate stranke u kancelariju, već je to naziv kancelarijskog softverskog paketa koji je slobodan, besplatan i veoma funkcionalan. To je OpenOffice.org.
Mnogi od vas koji čitate ovaj tekst verovatno na jednom od svojih kompjutera koristite Microsoft Office paket, koji je pre svega komercijalan, a to znači da se plaća. Takođe, mnogi od vas pomenuti paket koriste nelegalno, tj. za njega niste dali ni dinara. Zašto je to tako, nećemo ulaziti u to, ali s obzirom da i prosečni i napredni korisnici koriste samo delove pretrpanih funkcija moćnog Microsoftovog paketa, pokušaćemo da vam skrenemo pažnju na ovu alternativu.
Evo, na primer, da krenemo od cene. Čak i u Srbiji, iako vam još ne preti robija zbog nelegalnog softvera, jer pre svega kontrole retko da i ima, nije lepo krasti. Tako kaže i Biblija, a i Krivični Zakon Republike Srbije. Dakle, legalan softver ovog proizvođača košta otprilike između 12.000 i 35.000 dinara, zavisno od toga kome je namenjen. To je realno atak na kućni i na kompanijski budžet u smislu poslovanja u Srbiji, pogotovu ako ste manja firma ili organizacija. Pomnožite to sa brojem kompjutera koje posedujete i boleće vas glava. Recimo i to da u Srbiji još i ne postoji svest o tome da softver mora biti legalan, a ako je komercijalan, to znači da se mora platiti. U principu i jeste malo čudno da date ovolike pare ako ćete uglavnom kucati tekst i raditi neke prostije proračune.
Tu na scenu stupa druga medalja softverske filozofije, tj. otvoreni kod. O tome možda nešto znate, a možda i ne, ali važno je da ćemo ovom prilikom napomenuti ono što je najvažnije: sloboda. Da sloboda ume da peva kao što su sužnji pevali o njoj dokaz je baš OpenOffice.org (puno ime) u verziji trećoj. Ako ste do sada koristili ili još uvek koristite ovaj paket, onda za vas nema ništa posebno da se ističe, osim da se pojavila nova verzija pa je skinite, ali za one, koji se prvi put susreću sa ovim paketom evo nekih teza koje će zagolicati maštu, a pokušaćemo da izbegnemo suvoparnost navođenjem, za prosečnog korisnika, španskih sela i tadžekistanskih sireva.
Dakle, kao kancelarijski paket, OpenOffice.org sadrži sledeće: Tekst procesor pod imenom Writer, umesto Word-a, aplikacija za tabelarna proračunavanja Calc, umesto Excel-a, aplikacija za pravljenje stupidnih „poslovnih, vidi-šta-ja-umem“ prezentacija Impress, mesto Power Point-a, aplikacija za rad sa bazama podataka prostog imena Base, umesto Access-a, kao i nešto softvera pride pod imenom Draw, za vektorsko crtanje, još nedovoljno razvijen, ali dovoljan za osnovne stvari i program za matematičke formule pod nazivom Math.
Da biste napojili vaš računar ovim svežim parčetom softvera treba da odete na adresu koja je ista kao i naziv ovog paketa, skinete paket i instalirate ga. Nikom ništa više niste dužni. Ako preferirate srpsku verziju, idite na adresu sr.openoffice.org i preuzmite je u svom lokalizovanom obliku.
Poznato je da građani Srbije teško menjaju svoje navike i da će i dalje koristiti Microsoft Office paket jer ih mrzi da probaju nešto drugo. Verovatno da ni pod pretnjom zuluma stvari neće biti promenjene, ali za ono malo korisnika koji ne podležu na reklamama velikih kompanija, a pri tom su slobodnog duha i kreativnog uma, a znaju da mogu samo da dobiju i nikako da izgube, OpenOffice.org je nezaobilazan. Pogotovu što je kompatibilan sa svim formatima iz Microsoftovog Office-a, lak za upotrebu, bez potrebe navikavanja na novo, jer izgleda slično kao i rival, a pri tome je besplatan i slobodan. Takođe sadrži i alate za srpski jezik pa je time i lokalizacija jaz koji je uspešno premošćen, a lokalizacija je podržana od srpskog Ministarstva za Informatiku.
Funkcije su mu slične, a neke i naprednije, tako da vas nećemo time opterećivati, ali ćemo iz ličnog iskustva autora reći da ga neki koriste više godina i da peva k’o slavuj. Uostalom, ovaj tekst, kao i svi tekstovi potpisanog autora, pisan je u programu Writer iz ovog paketa. Postoji jedna dilema na kraju: Da li Microsoft-u odgovara da neko koristi njegov softver nelegalno, tj. da krade ili da koristi odličnu alternativu za badava? U svakom slučaju Golijat ne profitira, a Davidu ne preti apsana.
Uroš Nedeljković
broj 50/51, decembar 2008./januar 2009.