Predstojeći parlamentarni izbori su osmi po redu od uvođenja višestranačja u Srbiji. Građani su u proseku na dve ipo godine birali poslanike za Narodnu skupštinu. U predizbornim kampanjama mogla su se čuti svakakva politička i ekonomska obećanja, pa i to će cena hleba biti tri dinara, pronalažene su naftne bušotine i deljeno brašno.
Prvi višestranački izbori održani su 9. decembra 1990. godine. Sve stranke su pre izbora najavljivale da imaju dobre i „na naučnim istraživanjima zasnovane“ ekonomske programe. Svaka je tvrdila da je baš njen program najbolji ali je u kampanji sve ostalo samo na parolama. Izbornim sloganom „Sa nama nema neizvesnosti“, uz podršku gotovo svih medija, ubedljivo je pobedila Socijalistička partija Srbije. Socijalisti su u predizbornoj kampanji obećali nacionalni dohodak od 10.000 dolara po stanovniku, brze pruge i „politiku koja će omogućiti ravnopravne ekonomske, socijalne, političke i kulturne uslove života svih građana.“
Birajmo najbolje, ljudi od reči, gde su srpske zemlje tu su srpski radikali, tako treba, samo su neki od predizbornih slogana narednih parlamentarnih izbora 1992. godine. Najvažnije ekonomsko pitanje u kampanji je problem svojine. Stranke se dele na one koje su za brzu privatizaciju i one koje su za „laganiji pristup“. Socijalisti se zalažu za „zaštitu društvene imovine od čerupanja“. Dok oni ne odustaju od društvene svojine, u Demokratskoj opoziciji Srbije (DEPOS) smatraju da novi ustav treba da inauguriše sistem koji počiva na privatnoj svojini. Narodna radikalna stranka je za to da se akcije podele radnicima u preduzećima koja su gubitaši, sa obrazloženjem da će tada „radnici biti zainteresovani da se preduzeće izvuče iz teškoća“. Demokrate su za besplatnu podelu akcija celokupnom stanovništvu, po uzoru na čehoslovački model privatizacije. Srpski pokret obnove sprovođenje privatizacije vidi i kroz „zajedničko ulaganje, lizing i franšizing…“ Oni najavljuju i osnivanje agencije SPO za privatizaciju. Radikali traže da radnička plata bude 100 nemačkih maraka. Prosečna zarada u julu mesecu te godine iznosi 28 maraka.
Sredinom 1993. godine dolazi do raskida saradnje socijalista i radikala. Pošto je izvesno da će vlada pasti, skupština se raspušta i raspisuju novi izbori za 19. decembar. Iz Srpskog pokreta obnove obećavaju da će, ako oni, odnosno DEPOS pobedi, početi ukidanje sankcija protiv Srbije i Crne Gore. „Već u januaru stanovi, škole, bolnice i obdaništa biće zagrejani. Neće biti redova za hleb, ulje, brašno, šećer, niti gužvi u javnom saobraćaju. Niko neće biti otpušten sa posla niti upućen na prinudni odmor, inflacija će biti obuzdana i dinaru vraćena vrednost i stabilnost, sve plate i penzije omogućiće normalan život. Država će vratiti novac svim opljačkanim štedišama, bez obzira ko ih je opljačkao.“ Tvrde i da su sredstva za ovako obiman program obnove i socijalne zaštite uglavnom već obezbeđena. „To su inostrani zajmovi, strana ulaganja i povratak opljačkane narodne imovine s Kipra i iz drugih stranih banaka.“ Socijalisti obećavaju razvoj i ravnomeran raspored tereta ekonomske krize „na principu socijalne pravde i beskompromisnu borba protiv kriminala.“ I Udružena levica obećava da će biti „oštro protiv ratnog profiterstva i svih drugih oblika pljačke i kriminala“ i da će obezbediti besplatno školovanje i lečenje.
Četvrti parlamentarni izbori održavaju se 21. septembra 1997. godine. Opozicija tvrdi da su uslovi održavanja izbora neregularni zbog čega ih bojkotuje dvanaest partija. Pobeđuje koalicija koju čine SPS, JUL i Nova demokratija. Mir, stabilan dinar i saradnja sa svetom su argumenti koji su, prema rečima Dušana Mihajlovića, lidera Nove demokratije, ovu stranku opredelili da ne menja tim koji dobija. „Danas je Srbija na svakom svom delu veliko gradilište. Novi kilometri puteva, škole, telefonske centrale, vodovodi, domovi kulture, sportski tereni, radovi u fabrikama, puni silosi, istraživački projekti, to je Srbija koja iz dana u dan obezbeđuje bolji život svakom svom građaninu“, hvale se socijalisti. Radikali obećavaju da će deliti jednake ili približno jednake penzije.
Organizovanje decembarskih izbora 2000. godine je iznuđeno ishodom septembarskih izbora za predsednika SRJ. Izbori se održaju 23. decembra i bitno menjaju odnos snaga u parlamentu. DOS je za septembarske izbore spremio slogan za Vojislava Koštunicu „Ko sme da vas uvek pogleda u oči“ i na tome se manje-više završavala poruka biračima.
Na izborima 2003. godine izbornih slogana je više jer je i više učesnika u izbornoj trci. Radikali podsećaju da je hleb koštao tri dinara dok su oni bili na vlasti i obećavaju opet nižu cenu ako pobede. SDP se zalaže za zaključivanje kolektivnih ugovora „koji će omogućiti povećanje zarada za trideset odsto“. Za standard penzionera i nezaposlene brinu sve stranke. Koalicija „Za narodno jedinstvo“ obećava osnivanje ministarstva za brigu o standardu penzionera. Na početku kampanje pojedine stranke obećavaju milion novih radnih mesta. Kako su ova obećanja naišla na ironičan odjek u javnosti, tako su stranke počele da smanjuju broj, pa se on na kraju svodi na 100 do 200 hiljada novozaposlenih. G17 plus obećava radikalno kresanje poreza a koalicija SPO-NS javne radove za izgradnju puteva. Ova koalicija se zalaže za liberalni kapitalizam „sa elementima ekonomskog nacionalizma“. Jedno od glavnih obećanja svih stranaka je „beskompromisna borba protiv korupcije“. Privatizacija velikih društvenih sistema je neizbežna tema o kojoj se priča, u stilu šta treba, a ne kako uraditi. Skoro sve stranke obećavaju da će preispitati dotadašnji model privatizacije i primeniti novi. Mnogo je rešenja koja se nude od „liberalnog kapitalizma sa elementima ekonomskog patriotizma“ do koncepta širokog akcionarstva.
U kampanji za prošlogodišnje izbore skoro sve stranke su prioritet dale ekonomskim pitanjima. DS je za ukidanje poreza na prvi stan, smanjenje poreza na računare i softver, fond za školarine, subvencije za poljoprivrednike… DSS retrospektivno prikazuje rezultate vlade – obračun s mafijom, stabilan dinar, priliv od privatizacije, asvaltiranje Srbije. Iz G17 plus obećavaju da će prepoloviti stopu nezaposlenostiu narednih pet godina, dugoročne kredite za mlade preduzetnike, povoljne kredite za mala i srednja preduzeća, izgradnju industrijskih zona, snižavanje poreza na plate… Podela besplatnih akcija građanima je tema gotovo svih predizbornih skupova, čak i onih stranaka koje su participirale u vlasti ali se do izbora nisu izjašnjavale o tome. Iz srpskog pokreta obnove poručuju seljacima da prvi put imaju za koga da glasaju jer će ta stranka učiniti sve „da srpski seljaci postanu gospoda“. Dragomir Karić iz Pokreta snaga Srbije tvrdi da će njegova stranka po ulasku u vladu raditi na donošenju zakona o preispitivanju porekla imovine. Lider Nove Srbije Velimir Ilić najavljuje, krajem decembra 2006. godine. da Srbija ulazi u fazu velike gradnje i zapošljavanja jer će izgradnja autoputa Horgoš-Požega početi 7. januara.
Gordana Milojković