Autori sajta formular.rs imaju ubedljivo najčudniju viziju – žele da njihov servis postane neupotrebljiv. S obzirom da su samoinicijativno preuzeli posao državne uprave, da uz pomoć građana, da objavljuju ažurne informacije o raznim administrativnim procedurama, jasno je koliko je krucijalno da se ta vizija što pre ostvari. Na žalost, stvari se trenutno odvijaju u potpuno drugom smeru, servis je svakim danom popularniji.
Ne možemo poreći, poslovi vezani za državnu administraciju i pribavljanje dokumenata asociraju nas na duge redove, stres, nervozu, neefikasnost, zbunjenost, ali i nadu da imamo svu potrebnu dokumentaciji i da će sve brzo proći. Iako su građani finansijeri državne administracije koja bi trebalo njima da služi, čak i dobijanje tačnih informacija o potrebnoj dokumentaciji i celokupnoj proceduri prilikom obavljanja nekog administrativnog posla najčešće predstavlja problem.
Centar za razvoj Interneta sa ekipom od deset članova je pronašao odgovarajuću krivinu rešenja prvog problema, neefikasnost objavljivanja tačnih informacija vezanih za administrativne poslove. Kreirali su sajt formular.rs, zasnovan na besplatnoj web aplikaciji MediaWiki, koju koristi najpopularnija internet enciklopedija, Wikipedia. Po istom principu radi i Formular, autori teksta mogu biti svi građani. I poput Wikipedije koja se ograđuje od odgovornosti i tačnosti objavljenih informacija, tako se i Formular ograđuje. I dok je na sajtu eUprave (www.euprava.gov.yu) evidentan nedostatak bitnih podataka, jer objavljuju isključivo zvanične podatke, Formular popunjava taj nedostatak, jer, kako i sami navode na svom sajtu “mi ažuriramo redovno i tačno, zato što to zavisi samo od nas.” Članci su pre svega rezultat iskustva građana, a ne propisane procedure. Iako se za Formular može vezati ista kontroverza kao i za Wikipediju oko istinitosti članaka, volonteri Formulara rade aktivno i dobro svoj posao i postižu isti kvalitet tekstova kao i Wikipedija.
Interesantna je struktura članaka, oni su kategorisani prema potrebnom dokumentu ili potrebnoj proceduri, zatim prema okrugu, gradu i na kraju opštini. I sami autori navode da je ta struktura rezultat razbijene iluzije da je državna uprava jedna firma i da svugde važe ista pravila, da su iste procedure, pravila, iznosi taksi i sl. Zbog toga navode da broj od preko 360 članaka na Formularu, koliko god impozantno zvučao, ne sadrži sve informacije, i da bi pored ogromne posete voleli veći broj ažuriranja.
Projekat je počeo sa radom pre tri meseca i za to vreme je stekao veliku popularnost i među građanima i u medijima. U galeriji O3one je povodom toga 23. januara održan okrugli sto na temu “Koliko još do elektronskog šaltera?”, gde su, između ostalih, govorili i Branislav Dobrosavljević iz Agencije za privredne registre, Slobodan Marković, specijalni savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo, Ðuro Vojnović, direktor Centra za informatiku i elektronsko poslovanje Privredne komore Srbije i Slobodan Vučković, ekspert za informaciono društvo. Stoga, evidentno je da su i državni organi svesni da navedeni projekat popunjava njihove propuste. I sami autori navode da su sigurni da su institucije upoznate sa projektom, ali ne mogu da znaju da li zaposleni učestvuju u ažuriranju članaka, što bi bilo itekako korisno. Iako Formular obavlja državni posao, nedostaje zvanična podrška Vlade. Međutim, autori za to ne mare, činjenica da projektom generišu samo troškove u vremenu i novcu kompenzovana je, kako i sami kažu, znanjem da čine pravu stvar, i da ih građani podržavaju i pomažu im u volontiranju za Državu kako bi se ostvarilo opšte dobro.
Više ažurnih informacija uvećava kvalitet Formulara, dok s druge strane, autori žele da pre odbacivanja i neupotrebljivosti projekta, kojoj se iskreno nadaju da će brzo doći, osoba koja bude zadužena za izgradnju, implementaciju i razvoj elektronskog šaltera shvatiti Formular kao neiscrpan izvor informacija o pravom stanju administrativnih poslova sa građanima i pravnim licima, koje itekako mogu pomoći u optimizaciji navedenih aktivnosti.
Ono za šta je Formular najviše zaslužan danas je to što je pokazao da poslovi subjekata sa državom ne moraju biti Sizifov posao i Tantalove muke. Formular je pokazao da se jedan posao za koji je država zadužena može obaviti efikasno, čak iako “radnici” nisu za to plaćeni. Ono čemu se možemo nadati je da su osobe koje su odgovorna za postojeće stanje barem malo postiđene, i da će Formular shvatiti kao izazov, konkurenciju, pretnju, bilo šta, samo ne olakšanje zbog kojeg će se zavaliti u fotelju, podići noge na sto i pomisliti: “Sve je u redu, moj posao danas radi neko drugi.”
Nikola Svitlica,
broj 52, februar 2009.