/ Fokus / Region: Recesija se širi
BiF Analize Čitajte B&F online

Region: Recesija se širi

This post has already been read 1558 times!

Razvijene zemlje sveta i EU zvanično su objavile recesiju i revidirane prognoze za ovu godinu, dok zvanicnici u bivšim ju-republikama uglavnom o posledicama globalne ekonomske krize još pričaju sporadično i izbegavaju reč recesija. Region će kao i ostatak Evrope u 2009. osetiti nedostatak i smanjeni dotok direktnih stranih investicija, manje narudžbina, teži plasman na ino-tržištima svojih roba i sporije punjenje državne kase.

Češka privredna komora upozorila je i da Češka klizi u recesiju. Preduzeća praktično ne proizvode jer nemaju narudžbine a u zemlju je prošle godine došlo za četvrtinu manje stranih ulaganja nego prethodne 2007. godine. Češka industrija koja je zabeležila prema podacima za novembar pad od 17,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, za šta je najveći krivac pad prozivodnje saobraćajnih vozila za 30 odsto, ne može da računa ni na ranijih godina uobičajena visoka strana ulaganja. Posredstvom svoje agencije za podršku stranim ulaganjima ČehInvest, Češka je prošle godine privukla više projekata, 213 u odnosu na 201 prethodne godine, ali zato u vrednosti od svega 30 milijardi kruna (1,1 milijarde evra) dok je u 2007. u zemlji stigla 41 milijarda kruna stranih ulaganja. Direktorka ČehInvesta Aleksandra Rudišarova kazala je da je Češka zbog krize izgubila i dve velike investicije u automobilsku industriju. Privredna komora zato predlaže vladi da se ne snižavaju kamatne stope, banke da ne otežavaju finansiranje preduzeća, da se nastavi dalje smanjenje poreskog opterećenja preduzeća a sindikati da prestanu da vrše pritisak na povećanje plata. Komora je takođe apelovala na vladu da češki poludržavni elektro-energetski gigant ČEZ ne poskupljuje neprestano električnu energiju, pošto skupa struja, sada kada je precenjena češka kruna konačno počela da slabi, predstavlja glavno opterećenje za privredu.

Zaduženost
Zavisnost evropskih tržišta u razvoju od kapitala iz Austrije, Grčke i Švedske učinio je zemlje koje primaju ta sredstva, među kojima je i Hrvatska, i zemlje koje odobravaju zajmove finansijski nestabilnim. U najgoroj poziciji je Austrija i zemlje kojima su njezine banke pozajmile kapital u vrednosti 70 odsto austrijskog BDP-a. Nakon Austrije najveći udeo pozajmljnog novca u odnosu na BDP ima Belgija, kojoj su drugi dužni 26 odsto BDP-a, a slede je Grčka i Švedska, ističu analitičari MMF. Dok je Grčka najviše izložena na Balkanu, a Švedska među baltičkim državama, Austrija se proširila celom istočnom Evropom, od Hrvatske i Slovačke, do Ukrajine i Rumunije. Nova analiza MMF-ovih analitičara upozorava da su “neke države postale vrlo ranjive na iznenadno povlačenje kratkoročnih pozajmica spolja s potencijalno vrlo lošim posledicama za njihovu privredu”, a to upozorenje važi ponajpre za Balkan i Baltik. Ako se ostvari „crni“ scenaro za države u razvoju, povratnim efektom biće ugrožene i zemlje koje odobravaju zajmove. Austrijska vlada je zbog povećanog rizika već prisiljena da plaća višu cenu za kapital od susedne Nemačke, i to za 94 bazna boda na obveznice.

Mađarska: Revizija

Kada je reč o Mađarskoj, ona će zbog produbljivanja recesije revidirati budžet i povećati planirani deficit za ovu godinu. Gotovo je sigurno da se neće ostvariti privredni rast od 2,6 odsto zbog posledica globalne ekonomske krize pa će time biti ugroženo i punjenje budžeta, što će zemlju gurnuti u najgoru recesiju u poslednjih 15 godina. Mađarska Vlada mogla bi se odlučiti na povećanje poreza i smanjenje rashoda kako bi nadoknadila pad bužetskih prihoda zbog smanjenja ekonomskih aktivnosti. Vlada je, prema rečima ministra privrede Gordona Bajnaija, čvrsta u odluci da budžetski deficit bude u skladu sa smernicama Evropske unije, odnosno ispod nivoa od 3 odsto BDP-a. On dodaje da se radi na strukturnim reformama koje će drzati budžetski deficit pod kontrolom. Nove mere vlade mogle bi se ocekivati već ovih dana a premijer će, kako navode mediji, pozvati političke stranke na jedinstvo kako bi se sprovele mere za ublažavanje posledica krize. Mađarska je u oktobru prošle godine osigurala 20 milijardi evra hitnog kredita od Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske unije i Svetske banke, a zauzvrat je obećala da će ubrzati smanjenje budžetskog deficita i da će smanjiti zavisnost od izvora finansiranja iz inostranstva.

Poljska: Rast nezaposlenosti

U Poljskoj bi zbog globalne krize moglo da izgubi posao čak 400.000 ljudi tokom ove godine, a stopa nezaposlenost bi sa sadašnjih devet porasla na 13 odsto, procenjuju poljski ekonomisti. Prema najnovijim podacima Glavnog ureda za statistiku, poljska preduzeća najavila su za početak ove godine otpuštanje oko 30.000 radnika, a najviše su pogođeni automobilska industrija, građevinarstvo, industrija nameštaja, tekstilna industrija i metalurgija. “Tako visoka nezaposlenost je crni scenario ali na žalost najverovatniji”, smatra ekspert poljske konfederacije privatnih poslodavaca Leviatan, Jeremi Mordaševič. Stručnjak Instituta “Adam Smit” Andžej Sadovski veruje, međutim, da situacija neće biti tako crna, budući da se deo poljskih preduzeća sprema da kao lek za ublažavanje krize raskine stalni radni odnos sa radnicima, ali da ih ostavi na poslu kao preduzetnike. Glavni krivac za tako veliki očekivani porast nezaposlenosti u Poljskoj nije samo recesija već i masovniji povratak poljskih gastarbajtera koji gube posao u Velikoj Britaniji ili Irskoj. Poljska vlada, privrednici i stručnjaci recept da se prikoči rast nezaposlenosti vide u novim ulaganjima u infrastrukturu iz fondova EU. “Razumno ulaganje tog novca moglo bi da zaustavi rast nezaposlenosti i podstakne privrednu konjunkturu”, kazao je Mordaševič.

Milena Gačević,

broj 52, februar 2009.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close