Tržište žita bilo je tokom proteklog meseca kolebljivo – cene su najpre išle naviše zahvaljujući kombinaciji podsticaja, uključujući čvrste cene soje i bojazni oko stanja ozime pšenice, da bi kasnije popustile, kako su popustile i nedoumice oko vremenskih prilika. Pred kraj apila javili su se još neki faktori u vidu većeg optimizima oko svetskih ekonomskih perspektiva, rasta na tržištima akcija, konfuzije zbog pojave svinjskog gripa.
Pšenica je, uprkos obilnoj ponudi, april završila u plusu, ponajviše zahvaljujući strahu da će hladno vreme naneti štetu severnoameričkom ozimom rodu. Hlebnim žitom se aktivno trgovalo, uključujući značajnu prodaju pšenice iz crnomorskog regiona. Kukruz je uz podrsksu soje znatno poskupeo, zatim je bio u padu zbog vesti o dobrom napretku setve i na kraju je stigao podsticaj iz vremenskih prognoza za žitorodne regione, kao I u vidu boljih ekonomskih vesti.
Međunarodni savet za žito procenjue da će veliki rast produkcije u 2007/08. i 2008/09. doprineti znatnom povećanju svetske ponude žita i da će se većina cena vratiti na nivoe registrovane pre prošlogodišnjeg skoka. Očekivanje pada cena u vreme ekonomske neizvesnosti nateralo je neke proizvođače da smanje setvu u 2009/10. Istovremeno je situacija sa potrošnjom neizvesna, odnosno efekte globalne finansijske i ekonomske krize na potrošnju teško je proceniti. Savet očekuje da svetske zalihe žista u 2009/10. budu znatno veće nego 2006/07. i 2007/08. dok za svetsku trgovinu žitom prognoziraju pad za devet miliona tona, na 221 milion, kao posledica, u najvećoj meri, smanjenja potreba EU za uvozom žita za stočnu hranu. U 2008/09. svetska trgovina žitom težila je 230 miliona tona od čega se 122 miliona odnsilo na pšenicu a 79 miliona na kukuruz.
Ovogodišnju proizvodnju pšenice u svetu Savet prognozira na 651 milion tona, za 37 miliona manje od rekordne lanjske, dok za potrošnju očekuje da dostigne 642 miliona. Trenutno stanje ozime pšenice u Evropi i Zajednici Nezvisnih Država je zadovoljavajuće ali je potrebno više padavina da bi se osigurao dobar prinos. U SAD kasni setva jarog roda , stanje u Kini je zadovoljavajuće, na severu Afrike suša je razbila iluzije da će žetva biti bogata dok Indija očekuje dobar rod.
Globalna proizvodnja kukuruza procenjuje se na 778 miliona tona, za pet miliona manje nego u 2008/09, a potrošnja na 791 milion. Savet očekuje da u SAD površina pod kukuruzom bude manja zbog kašnjenja žetve i prelaska na soju što će, međutim, nadomestiti veći prinos. U EU će niže cene takođe smanjiti površinu pod kukuruzom dok će u Kini, pod pretpostavkom da prinos bude prosečan, proizvodnja biti manja nego godinu dana ranije.