Okružni sud u Beogradu je u petak svojom presudom utvrdio da je dnevni list PRESS grubo prekršio zakon i povredio prava članova porodice Čedomira Jovanovića, tako što je, protivno zakonu, objavljivao fotografije petogodišnjeg Mihajla Lajfa, sina predsednika LDP-a. Urednik ovih novina, Dragan J. Vučićević u svojoj kolumni izražava nezadovoljstvo ovom presudom i traži od države da se objedine sve tužbe lidera LDP-a i da im se, ako je potrebno, sudi u Specijalnom sudu.
Svako ko je pratio dešavanja na domaćoj medijskoj sceni, mogao je primetiti kako se Press često bavi pitanjem Jovanovićeve svojine i političkog života, a često i vezom između ove dve stvari. Mnogi bi rekli da se Press bavi Jovanovićem na maliciozan način, sudeći po naslovima i sadržini tekstova. Potvrdilo se da i tumači zakona tako misle. Tužbeni zahtev Čedomira Jovanovića usvojen je u svim elementima, te će uredništvo ovih novina morati porodici oštećene strane da vrati sve fotografije koje je nezakonito pribavilo i objavilo, ali i da plati naknadu štete. Osim toga, Press je u obavezi da objavi pravosnažnu presudu, kako bi javnost bila upoznata sa načinom na koji su ove novine povredile pravo na privatnost, posebno petogodišnjeg sina lidera LDP-a, a sve kršeći naše zakone, i član 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Komentar urednika Pressa objavljen je danas, pisan, čini se, u ljutitom raspoloženju. On tvrdi da Čedomir Jovanović u sprezi sa državom ugrožava slobodu štampe, rečima:
Okružni sud nas je osudio! Po ubrzanom postupku, za jedan jedini dan…. Kako se zove to kad Jovanović podnese više od 100 tužbi za dva meseca? Šta to jeste ako nije zlupotreba suda i države? Jovanović na sve načine pokušava da nas spreči da radimo svoj posao….“
Svoj tekst Vučićević završava tezom da ako Čedomir Jovanović dođe na vlast – „jao tada nama novinarima“.
Jao“ i onima koji čitaju šta neki novinari pišu. U poslednje vreme je dobar deo medijskog prostora posvećen slobodi medija, posebno zbog rezultata istraživanja o Slobodi izveštavanja (tekst o tome). Iako se uviđa potreba za većom slobodom štampe u Srbiji, moramo postaviti pitanje dokle sme da ide ta sloboda. Šta je izveštavanje, a šta kršenje osnovnih ljudskih prava? I naravno, na koji način se ta sloboda garantuje, a njeno kršenje sankcioniše. Pošto nemamo dovoljno izgrađeno javno mnjenje koje bi sankcionisalo ovaj vid novinarskog ponašanja prestankom kupovine nekorektnih časopisa, moramo stvar prepustiti sudovima, i nadati se da su oni korektni.