Vlada je, posle deset dana pregovora, postigla (25. marta) sporazum sa Međunarodnim moneternim fondom o dvogodišnjem kreditnom aranžmanu od oko 3 milijarde evra. Od ukupne svote, Srbiji će u ovoj godini biti dostupne 2,2 milijarde.
Ekonomisti smatraju da aranžman sa MMF-om ne može bitnije da popravi tešku finansujsku situaciju zemlje već samo privremeno da smanji finansijske probleme. Najavljeni pad srpske privrede u ovoj godini nije posledica svetske ekonomske krize već nagomilanih unutrašnjih problema i neodgovorne ekonomske politike proteklih godina, ocenjuju ekonomisti. Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije kaže da dosadašnje mere Vlade nisu zašle u suštinu problema tako da ni dogovoreni aranžman sa MMF-om ni reprogram duga neće značajnije da poprave poslovni ambijent. „Ta sredstva su nedovoljna za dve godine prema trenutnom stanju naših potreba. Ako dobijete nešto malo novca, ne znate koju rupu da zapušite. Izgleda da je osnovna namera vlasti da brani kurs.“
Ključna promena u odnosu na prethodni aranžman sa MMF-om je da će Srbija ove godine umesto ranije planiranog rasta od 3,5 odsto, zabeležiti pad BDP-a od 2 odsto. Ivan Nikolić, analitičar Ekonomskog instituta smatra da će BDP-a ove godine pasti više od 2 odsto. Industrijska proizvodnja u prva dva meseca za petinu je manja nego u istom periodu 2008. godine. „Ne vidim šta može da napravi preokret i da negativan trend koji je uspostavljen u prvom tromesečju preokrene u trećem ili poslednjem kvartalu. Pogotovu ako se ostvari ona najgora najavljena mera da linearno oporezujemo sve zarade i penzije iznad 12.000 dinara sa 6 odsto. Kada se na nominalni pad tražnje od 6 odsto linearno, doda inflacija od 10 odsto (a možda će biti i viša), to je nominalni pad tražnje od preko 16 odsto. U tom slučaju nema šanse da BDP ne padne za 10 odsto. Izvoz je presečen i ne može da podigne BDP a investicije padaju. One su prve platile ceh prilagođavanja krizi.“
Srbija će ove godine ostvariti ukupne prihode na svim državnim nivoima oko 11 milijardi evra. Projektovana ukupna javna potrošnja planirana je na oko 13 milijardi evra. MMF je prihvatio da budžetski deficit bude 2 milijarde evra (oko 190 milijardi dinara), što je 3 odsto BDP-a. To je duplo više od udela u BDP-u predviđenog prvobitnim aranžmanom, 1,5 odsto.
Premijer Mirko Cvetković je na konferenciji za novinare, dan posle postignutog sporazuma sa MMF-om, rekao da država ima rešenje za 90 milijardi dinara deficita. Najveći deo preostalih 100 milijardi dinara biće obezbeđen smanjivanjem javnih rashoda. Prema rečima premijera, najveći deo od ovog iznosa, 67 milijardi dinara budžetskog deficita će biti pokriveno smanjenjem troškova budžeta a ostale 33 milijarde povećanjem prihoda. Planirane uštede bi se realizovale zamrzavanjem plata i penzija na januarskom nivou do oktobra naredne godine, zabranom novog zapošljavanja, smanjenjem troškova reprezentacije, upotrebe službenih automobila, mobilnih telefona…
Zamrzavanjem plata u administraciji, javnim preduzećima i ostalim budžetskim korisnicima, obezbedela bi se ušteda od 13 milijardi dinara, smanjenjem isplata lokalnoj samoupravi od 15 milijardi. Republičkom fondu za zdravstvo smanjuju se isplate iz budžeta za 4 milijarde dinara a smanjenje rashoda za robe i usluge budžetskih korisnika trebalo bi da obezbedi uštede od 18 milijardi dinara. Veći prihodi obezbedili bi se oporezivanjem sa 6 odsto svih zarada iznad 12.000 dinara. Svi budžetski korisnici koji imaju sopstvene prihode ubuduće će 40 odsto ostvarenih prihoda uplaćivati u bužet. Javna preduzeća će u budžet uplaćivati ukupan iznos dobiti, umesto dosadašnjih 50 odsto. Biće povećan porez na imovinu a planirano je da se uvede i poseban porez na luksuzne automobile.
Kada je ispratila misiju MMF-a iz Srbije, Vlada je u samo nekoliko dana najavom različitih mera o načinu rešavanja krize uspela da zbuni, a još češće, iritira javnost. Namera Vlade da uvede solidarni porez od 6 odsto na penzije i sve zarade veće od 12.000 dinara pogotovu je iritirala javnost, posebno što su zvaničnici pre toga tvrdili da će teret krize prevaliti na najbogatije. Već posle tri dana od toga se odustalo jer je procenjeno da bi uvođenje novog poreza moglo da izazove socijalni bunt. Šta će se na kraju odlučiti i da li će građani ipak platiti solidarni porez, nije mogao da odgovori ni srpski premijer. On je rekao da su „sve opcije na stolu“ i da bi to oporezivanje trebalo da počne posle rebalansa budžeta i nije stupilo na snagu, a stupiće kada se donesu odgovarajući propisi. „Ako se nađu povoljnija rešenja, onda će ti propisi biti odloženi do daljeg i pristupiće se primeni boljeg rešenja“, rekao je premijer. U opticaju je jedno vreme bila i ideja da solidarni porez plaćaju samo zaposleni u javnom sektoru. Zatim, da je verovatnije da će smanjivanje plata od 6 do 10 odsto osetiti svi zaposleni koji zarađuju preko prosečne plate a koje plaća budžet. To je samo jedna od mogućnosti oko koje se sukobljavaju u Vladi.
Reakcija javnosti na uvođenje novih poreza bila je signal ministrima da počnu da razmišljaju o drugim rešenjima, pa i o dodatnom kresanju potrošnje. „To znači da u državi još ima na svim nivoima vlasti nepotrebnih troškova inače ni negodovanje javnosti ne bi promenilo stav vlasti“, kaže Nikolić. Inače, Vlada je često menjala stavove počev od toga da su pojedini ministri tvrdili da kriza može biti naša šansa. Do pregovora sa MMF-om zvaničnici su govorili da neće biti smanjivanja plata i penzija, niti otpuštanja u javnom sektoru. Sada je Savet za reformu državne uprave naložio da se u narednih šezdeset dana utvrdi višak zaposlenih. Vlada, izgleda, nema pripremljen plan za smanjivanje glomazne administracije i sve što se do sada čulo su nagađanja u medijima. „Veoma je teško političkoj eliti stranaka na vlasti da kaže bazi koja ih je iznela – sada je kriza, jesmo se hvalili do juče da je sve super ali sad morate da stežete kaiš. To može unutar stranaka da unese prilične potrese i da ugrozi njihove lidere“, kaže Nikolić. Nezvanično se govorilo, uglavnom u medijima, i o rekonstrukciji Vlade i ukidanju između pet i deset ministarstava da bi pre nekoliko dana predsednik Srbije Boris Tadić izrazio sumnju u mogućnost da se na taj način reši problem budžetskog deficita. Zasad će ministarstva samo pojedinačno smanjiti rashode za 12 odsto. Stručnjaci ocenjuju da stalnim menjanjem stavova Vlada poručuje da nema strategiju i da ne zna ni šta hoće a još manje kako će.
„Sad je ključno kako prilagoditi državne rashode drastičnom padu prihoda do koga će doći ove godine. Pravo rešenje će biti samo ako se rashodna strana budžeta, odnosno celog državnog sektora, prilagodi novim okolnostima jer privatni sektor je to već uradio. Država nema kud. Ukoliko to ne uradi, bojim se da ćemo imati sve ono što smo videli devedesetih godina – veću inflaciju koja bi prešla u hiperinflaciju i ekstremni pad životnog standarda. Zapali bismo u ogromnu dubiozu, s obzirom da stanovništvo nije pripremljeno na takve okolnosti, znatno se zadužilo a rezerve su se istopile. U tom slučaju će povratak na postojeći nivo biti daleko teži i dugotrajniji“. kaže Nikolić.
Neohodne mere Vlade za prilagođavanje budžeta posledicama ekonomske krize i smanjenih prihoda trebalo bi da budu u primeni od 1.maja kako bi Srbija 15. maja mogla da povuče prvu tranšu od 800 miliona evra.
Gordana Milojković
broj 54, april 2009.