Rezultati izbora za Evropski parlament doneli su neočekivane rezultate, te se na starom kontinentu javlja strah od stare boljke – jačanja ekstremističkih nacionalističkih partija. Postoji bojazan da ako desničarske partije prevladaju međusobne netrpeljivosti, imaju realne mogućnosti da formiraju poslaničku grupu.
Gardijan kao senzaciju uočava trijumf mađarske desničarske partije Jobbik, poznate po svojim čestim marševima kroz romske četvrti i želji da „zaštiti mađarsku naciju od romskog kriminala“. Ova nacionalistička partija osvojila je svoje prvo mesto u evropskom parlamentu, dobivši 15% glasova. Podatak jeste neverovatan, s obzirom na činjenicu da su u Mađarskoj prošle godine već počela ubistva Roma.
No, desničarski talas zahvatio je i mađarske susede, Slovačka nacionalna partija je takođe dobila jedno sedište u najjačoj evropskoj instituciji. Italijanska Severna liga udvostručila je broj glasova, na 10%. Da podsetimo, Italiju je prošle godine prodrmala Berluskonijeva odluka da policija zabeleži otiske prstiju Roma, navodno zbog borbe protiv kriminala. EU nije bila oduševljena ovim potezom, ali sudeći po rezultatima izbora, svaki deseti Italijan jeste. Međutim, nisu samo izbori problem. Poslednjih godinu dana centralnu i istočnu Evropu potresaju sve češći ulični i društveni sukobi koju svoju bazu imaju upravo u neofašističkim i neonacističkim uporištima. Osim rasne mržnje, izražena je i netolerancija prema ostalim manjinama, a bili smo svedoci široke mreže protesta protiv homoseksualizma u baltičkim državama. No, tada su svim pomenutim regionima desničarske partije još bile marginalne.
Sada se, usled njihovog ulaska u evropske zakonodavne organe, javlja strah od realnog uticaja i potencijalnog udruživanja ovih stranaka. Da su „zajedno jači“ govori činjenica da bi ovakva parlamentarna grupa imala i finansijska sredstva, više vremena za govornicom i ostale beneficije. Još uvek postoji nada da je kontradiktorna sama ideja udruživanja nacionalista, uzevši u obzir rumunske ekstremiste koji su protiv mađarske manjine u svojoj zemlji i slične slučajeve, ali mržnja prema drugim rasama može da prevlada ovu prepreku. Kada bi se partije ovog tipa udružile mogle bi da obezbede najmanje 25 poslanika iz 9 zemalja, što je dovoljan broj za formiranje poslaničke grupe.