Najbolje je investirati u kratkoročne projekte i u kvalitetne kadrove koji su pravi kapital, preporučuje direktor SAP-a za srednju Evropu Manfred Jozef, jer preživljavanje dok kriza ne prođe nikad nije dobar izbor za kompaniju.
U okviru svetskog projekta „SAP World Tour 09“ koji obuhvata 80 gradova u svetu, u Beogradu je održana konferencija „Strategije uspeha u novoj realnosti“. O najvažnijim preporukama kompanijama u Srbiji kako poslovati u uslovima krize razgovaramo sa Manfredom Jozefom, direktorom SAP-a za srednju Evropu.
BiF: Šta je racionalna percepcija poslovnog uspeha u uslovima svetske ekonomske krize: pokušaj da se ona preživi održavanjem dostignutog nivoa poslovanja ili stav da kompanija mora dalje da investira u razvoj?
Manfred Jozef: Preživljavanje nikada ne vodi uspehu. Ovo nije prvi put da se suočavamo sa krizom, i mada mnogi misle da je ova do sada najteža, ako analizirate prošlost videćete da nije tako. Većina uspešnih kompanija, koje su danas vrlo poznate i profitabilne, uključujući i SAP, nastale su i kreirane upravo u vremenima krize. Dve su važne stvari za kompanije u ovoj situaciji: povećanje efikasnosti – a ne da postanemo „deblji“ i usporeniji nego što smo bili, i mudre investicije. Možda ne treba investirati dugoročno, na primer, ja sada ne bih ulagao u neki petogodišnji projekat, jer je nesigurno kakav će biti povraćaj ovih ulaganja, ali bih investirao kratkoročno, na deset ili dvanaest meseci. To je realnije da će se ostvariti i da će doneti povraćaj sredstava.
BiF: U čemu se strategija SAP-a razlikuje od konkurencije?
M.Jozef: Dobre kompanije sada brinu o jednoj osnovnoj stvari: da svojim klijentima pruže i obezbede ono što oni žele: jednostavna rešenja sa brzim povraćajem sredstava. Mi upravo to i nudimo, jednostavne i lako primenjive programe, segmente softvera koji im obezbeđuju brz povraćaj investiranih sredstava. Znači, ne prodajemo im ceo program – osim ako ga ne traže, već male delove koji su im potrebni da bi rešili određeni problem, a koji mogu lako i brzo da se apsorbuju. Druga stvar na koju smo fokusirani je da pokušavamo da pomognemo klijentu da razume bazu podataka kojom raspolaže i da uvek može da je upotrebi u najkraćem roku za ono za šta mu je potrebna.
BiF: Da li se strategija SAP-a na tržištima Istočne Evrope razlikuje u odnosu na Zapad, ili u odnosu na brzorastuća tržišta poput Kine i Indije?
M.Jozef: Što se tiče implementacije strategije nema nekih bitnijih razlika, možda samo u domenu investicija. Razlike su pre svega u uspostavljanju odnosa sa klijentima, za šta ne postoji globalni obrazac. Mi imamo globalna softverska rešenja, mada se i ona na određeni način moraju lokalizovati, ili globalnu strategiju za sva tržišta, ali nemamo globalni pristup klijentu. Tako da se na lokalnom nivou uvek trudimo da uspostavimo odnos sa klijentima u skladu sa kulturnim i socijalnim specifičnostima koje moramo da imamo u vidu.
BiF: Koliko su kompanije u Srbiji spremne da prihvate SAP rešenja?
M. Jozef: Nedovoljno poznavanje naših proizvoda je glavna prepreka u ovom trenutku, jer kompanije još nisu došle do tog nivoa implementacije poslovnih softvera. I dalje veruju da će razvijanjem nekih lokalnih ili internih softverskih rešenja proći jeftinije i dobiti ono što im treba. Takve aplikacije u prvom trenutku zbilja i deluju jeftinije, ali problem nastaje posle tri, četiri meseca kada se pokaže da program ne može da se integriše. I tada je potrebno uložiti mnogo više novca da bi se nesmetano nastavio proces rada. S druge strane, mnoge kompanije u Srbiji razumeju prednost naših rešenja, ali da bismo dublje prodrli na srpsko tržište to razumevanje mora da bude masovnije.
BiF: Ima li u tom pogledu značajnijih razlika između malih preduzeća i velikih kompanija u Srbiji?
M. Jozef: Moramo biti vrlo obazrivi kad definišemo veličinu kompanija. Pogledao sam listu 50 najvećih firmi u Srbiji i njihov ukupan promet je negde oko 200 miliona evra. Pitanje je da li već ta pedeseta kompanija sa spiska spada u red velikih ili srednjih? Činjenica je da veće kompanije prve počinju da implementiraju naše softvere, ali ako pogledate naše rezultate, više od 50% prihoda koje ostvarujemo u Srbiji dolazi upravo iz sektora malih i srednjih preduzeća, što je dobar indikator da stvari počinju da se menjaju. Što se taj procenat više bude povećavao, tržište je zrelije.
BiF: Kako ocenjujete srpsko tržište u odnosu na zemlje u regionu?
M.Jozef: Faze kroz koje srpsko tržište prolazi kad je reč o primeni softverskih aplikacija slične su, možda čak i iste kao u drugim zemljama u tranziciji, koje su to već prošle. Slovačka, na primer, je manja od Srbije i takođe nije imala razvijenu tržišnu ekonomiju. U početku smo tamo počeli saradnju sa javnim sektorom, zatim su kompanije koje dominiraju u tom sektoru – poput komunalnih i telekomunikacionih kompanija, počele da investiraju u softver, a onda je krenuo i privatni sektor. Isti obrazac je prisutan i ovde. Ako neko želi da vidi kako će Srbija izgledati za koju godinu, treba da pogleda kako Slovačka izgleda sada. Uzeo sam za primer Slovačku, ali mogao sam i bilo koju drugu zemlju u okruženju.
BiF: Kakva je odgovornost top menadžmenta u uslovima krize?
M. Jozef: Pre svega top menadžment mora da razume šta se dešava i da ne donosi odluke u takozvanom vakuumu – već na osnovu pravih i jasnih informacija. A kad imamo takve informacije, onda odluku treba brzo donositi i brzo delati, ne sutra, već danas. I naravno, mora da štiti interese svoje kompanije. U ovim vremenima mnogo je ljudi koji će vam davati savete i preporuke da nešto uradite na ovaj ili onaj način, da u nešto investirate i slično, ali vi ste sami odgovorni za svoju kompaniju i za posledice svih odluka. Moja poruka menadžerima je: ne prekidajte život zbog krize, jer kriza će se jednom završiti. A kada se završi, kompanije koje su prestale da žive, nestaće, ugasiti se ili izumreti. Opstaće one koje su donosile odluke na osnovu pravih i jasnih informacija i koje su mudro investirale. Jer, bez obzira na krizu kvalifikovana radna snaga, znanje, ljudski resursi, sve je to i dalje tu. Pametni menadžeri i pametne kompanije sada koriste te resurse.
BIF: Ali ako su otpuštanja ljudi neminovna, na osnovu kojih kriterijuma to treba uraditi?
M.Jozef: Ako već ne možete da izbegnete otpuštanja, onda je najbolje reći ljudima kakvo je pravo stanje. Još je bolje da oni uzmu aktivno učešće u svim tim procesima. Posebno u procesu donošenja odluka. Najgore je stanje kada ljudi u kompaniji ne znaju šta se dešava i onda su uplašeni. Jer ako se ljudi uplaše i zabrinu, prvo će otići oni najbolji, jer oni uvek imaju gde da odu, oni imaju izbor. Manje dobri imaju manje mogućnosti, najgori ostaju i čekaju, jer nemaju kuda.
BiF: Kako motivisati ljude u situaciji kada svi strepe za radno mesto i kada su potencijalno narušeni međuljudski odnosi?
M. Jozef: Otvorenošću i razgovorom. Tražiti od saradnika mišljenje i pomoć. Uvek razgovaram sa svojim zaposlenima i ne možete da zamislite koliko mnogo stvari u toku dana od njih naučim. Kad osete da se i oni pitaju za mišljenje, da su važni i da mogu da daju svoj konkretan doprinos, ljudi su motivisani da rade.
BiF: Kakva je strategija SAP-a da uspešno prebrodi krizu?
M. Jozef: SAP pokušava da uoči glavne probleme sa kojima se firme danas suočavaju. Da bismo u tome uspeli, trudimo da razumemo različite privredne sisteme koji funkcionišu u svetu. Kupovinom našeg proizvoda klijenti ne kupuju samo taj produkt već i znanje: praktično 70% onoga što prodajemo je znanje, a samo 30% su same aplikacije. A znanje je uvek najvrednija roba i u tome je tajna našeg uspeha.
Sanja Lazarević
broj 56, jun 2009.