Zbog nedostatka domaćih propisa naše IT kompanije su primorane da se pri ugovaranju „autsorsing“ poslova oslanjaju na pravne sisteme drugih država, a inspekcijski službenici često ne shvataju „šta se to prodaje preko Interneta a ne može da se vidi“.
Prema procenama agencije „Gartner“, u 2008. godini svetsko tržište „autsorsinga“ u oblasti IT vredelo je oko 284 milijarde dolara i taj iznos se neće smanjiti ni ove godine i pored recesije. U Srbiji se više stotina IT preduzeća povremeno bavi nekim vidom „autsorsinga“, a nekoliko desetina kompanija se skoro isključivo bavi razvojem softvera za strane korisnike. Prošle godine strana lica su osnovala u Srbiji oko 70 IT kompanija koje se pretežno bave „autsorsing“ poslovima. Ovaj vid IT poslovanja zahteva veoma stručne sertifikovane kadrove, osposobljene za primenu odgovarajućih ISO standarda.
Konkurentske prednosti „autsorsing“ softvera iz Srbije su kvalitet, cena i relativno dobre komunikacije sa svetom. Među stručnjacima kruži anegdota da je softveraš iz Srbije „vredan, obrazovan, lucidan, razbarušen i nesklon da baš sve radi po proceduri, pa je zato softver obično vrlo dobar“. Uprkos jakoj svetskoj konkurenciji i onoj iz susednih Rumunije i Bugarske, naše kompanije zadržavaju i proširuju ovu vrstu poslova, a među najuspešnijima su PSTech, Gtech, Execom, Massvision PEXIM. Poslovni ugled i uspesi domaćih IT kompanija doprinose i imidžu Srbije, kao zemlje iz koje stiže kvalitetan softver za najsloženije primene.
Inferiorna država
Na žalost država to ne prepoznaje, počev od činjenice da usluge „autsorsinga“ nisu evidentirane u važečoj klasifikaciji delatnosti i obično se razvrstavaju kao „trgovina nekretninama i ostalo“. Državni organi do sada nisu podržavali aktivnosti na pružanju „autsorsing“ usluga, iako se tako zapošljava više stotina ljudi sa relatvno dobrim platama i u zemlju sliva više desetina miliona evra. Kako se nedavno moglo čuti na okruglom stolu Društva za informatiku Srbije posvećenom ovoj temi, naše IT kompanije zameraju državi da je svoju ulogu svela „isključivo na uterivanje poreza“, kao i da su njeni službenici do te mere tehnološki nekompetentni da ne shvataju „šta se to prodaje preko Interneta a ne može da se vidi“. Domaće vlasti još uvek ne razumeju prirodu „autsorsing“ poslovanja ili loše tumače propise pri izvozu softvera, što zahteva precizna razjašnjenja sa nadležnim organima, pre svega ministarstvima finansija i trgovine, Poreskom upravom i Carinom.
Zbog nedostatka domaćih propisa naše kompanije su primorane da se pri ugovaranju „autsorsing“ poslova oslanjaju na pravne sisteme drugih država i prema njihovim zahtevima regulišu vlasnička prava nad softverom, čuvanje i zaštitu informacija, pravo na izvorni kod, proces testitranja, ograničenja od odgovornosti i dr. Među državnim organima u Srbiji jedino SIEPA podržava i podstiče „autsorsing“ aktivnosti, time što povremeno daje finansijske podsticaje kompanijama koje izvoze softver, stimuliše i organizuje njihov nastup na stranim sajmovima, angažuje strane konsultante za podršku domaćim kompanijama i slično. Da bi se postigli veći efekti u promociji domaćih potencijala u ovoj delatnosti, stručnjaci sugerišu i intenzivnije prisustvo njenih predstavnika u privrednim delegacijama, predstavljanje ove vrste resursa na sajtovima državnih organa, privrednih udruženja i zainteresovanih kompanija i formiranje baze podataka sa detaljnijim informacijama o domaćim IT kompanijama koje se bave „autsorsingom“.
Nikola Marković
broj 57/58, jul/avgust 2009.