TMT industrija: Prodor inovativnosti

Postojeći telekomunikacioni operateri dominiraju CE Top 500 listom, pošto predstavljaju ključne infrastrukturne oslonce ekonomije na svojim matičnim tržištima i trenutno su značajno jači od najvećih medijskih i tehnoloških firmi u smislu generisanih prihoda.

Oni su doživeli brz rast tokom devedesetih i nakon 2000. godine, podstican uglavnom mobilnim i širokopojasnim prodorom. Tokom proteklih nekoliko godina, delovi ovog rasta su počeli da stagniraju, naročito na mobilnom tržištu, ili čak opadaju u tradicionalnim tržištima fiksne telefonije. Većina tržišta u regionu je zasićena u mobilnom segmentu – mobilni prodor je u rasponu od hrvatskih 115, do crnogorskih 187 odsto. Prodor fiksne telefonije je dobar u poređenju sa EU (40 odsto u EU naspram 32,4 odsto u regionu). Cela industrija traži prostor za dalji rast.

Dobar primer jeste širokopojasni segment, sa prostorom za rast u nekim zemljama u regionu do nivoa EU (20 odsto EU naspram 7.24 odsto u regionu). Stoga će se operateri usmeriti uglavnom ka daljem prodoru širokog pojasa/IPTV-a kako bi smanjili razliku između regiona i EU, i da bi nadoknadili opadanje tradicionalnih tržišta.

Da bi ovo postigli, operateri su morali da budu veoma inovativni u razvijanju novih proizvoda/usluga kako bi nadomestili efekte opadanja. Mobilni operateri su uglavnom usmereni ka uslugama sa novim podacima poput mobilnog širokog pojasa i VAS-a, dok su fiksni operateri lansirali IP televiziju sa raznim uslugama kao što je catch-up TV, VoD, instant poruke, itd. Uspeh u pružanju ovih usluga mora da sadrži pronalaženje prostora za dalji rast prihoda industrije. Naročito dobri rezultati su postignuti u Sloveniji i Hrvatskoj gde HT ima više od 150.000 IPTV pretplatnika, što je više od pretplatnika kablovske televizije u zemlji.

Većina mobilnih i fiksnih tržišta u regionu su liberalizovana i uživaju pun obim konkurentnih aktivnosti koje su podstakle ulaganje u ovaj sektor. Za neke zemlje u regionu poput Hrvatske, telekomunikaciona infrastruktura je bez sumnje najbolje razvijeni infrastrukturni segment koji prevazilazi ostale oblasti u smislu globalne konkurentne mogućnosti na nivou zemlje. Ipak, neki operateri u regionu su i dalje u državnom vlasništvu i sledeći korak, privatizacija i restrukturiranje se očekuju, što bi podstaklo čitav sektor, na primer u Bosni i Hercegovini gde BH Telecom i HT Mostar mogu doći na red za privatizaciju. Takođe na većinu tržišta su došli igrači sa niskim cenama, što je pojačalo konkurenciju.

Suočeni sa budžetskim izazovima, srpske i hrvatske vlade su uvele akcize za telekomunikacione operatere – 10 odsto na pozive, SMS, MMS i usluge sa podacima u Srbiji, i 6 odsto na pozive, SMS, MMS u Hrvatskoj. Ovakav postupak mnogi smatraju neuobičajenim na slobodnom tržištu. Operateri mogu reagovati povećavanjem cena ili optimiziranjem potrošnje kako bi održali profite svojim akcionarima, što može dovesti do smanjenja investicija u sektoru.

Medijske kompanije su daleko više pogođene u tradicionalnom segmentu, naročito u cirkulaciji papirnih izdanja i prihoda od reklamiranja. Medijska industrija u regionu mora da se razvije iz tradicionalnih medija u nove digitalne medije/komunikacione usluge, koje rastu u vremenu krize. Ovo je prepoznato od strane većine igrača. Ipak usmerenost i želja za transformacijom kompanije je ključni preduslov.

U mnogim razvijenim tržištima konvergencija između telekomunikacija, medija i tehnologije je stvorila nove prilike za poslovni razvoj. Primeri se mogu naći u obliku novih poduhvata u oblasti IPTV, digitalnog reklamiranja, elektronskog poslovanja, brendiranih telefonskih usluga. Možemo očekivati isti potencijal u regionu, što podrazumeva nekoliko preduslova: dalju posvećenost tržišta razvoju infrasturkture širokog pojasa, zaštiti investicija i povoljan poreski tretman. Takođe, možemo očekivati dalju privatizaciju i liberalizaciju tržišta, intenzivnu diskusiju između regulatora i potojećih kompanija na temu zaštite investicija u brzoj infrastrukturi širokog pojasa, dalju ekspanziju usluga koje su još uvek ispod nivoa penetracije EU i srednjoročno.

Dejan Ljuština, Viši menadžer, Sektor za poslovno savetovanje, Deloitte Hrvatska
broj 59, septembar 2009.