Ako pitate naše nadležne koji tvrde da je Kosovo u Srbiji kakvo je tamo stanje ljudskih prava, dobićete odgovor da to nije u njihovoj nadležnosti. Međutim, Stejt Dipartment je sinoć objavio izveštaj o stanju ljudskih prava na Kosovu u prošloj godini, koje je sudeći po rezultatima daleko od evropskih standarda. Mnogo daleko.
Izveštaj za 2009. godinu kaže da su i dalje najveći problem trgovina ljudima, slučajevi politički i etnički motivisanog nasilja (izražena antipatija prema Srbima), neefikasno pravosuđe i veliki broj interno raseljenih lica. Takođe, tabeleženi su brojni slučajevi nasilja i diskriminacije žena.
Prema podacima UNHCR na kraju 2009. godine na Kosovu je bilo 19.695 raseljenih lica, od kojih su 52 odsto kosovski Srbi, a 38 odsto kosovski Albanci. Od 4.100 lica raseljenih u neredima iz 2004. godine, oko 1.200 njih i dalje imaju status interno raseljenih lica, stoji u izveštaju.
Takođe, na kraju 2009. godine na Kosovu je bilo 19.695 raseljenih lica, od kojih su 52 odsto kosovski Srbi, a 38 odsto kosovski Albanci. Od 4.100 lica raseljenih u neredima iz 2004. godine, oko 1.200 njih i dalje imaju status interno raseljenih lica, stoji u izveštaju.
Osim ljudskih prava, ni bezbednost nije na zavidnom nivou – tokom prethodne godine na Kosovu zabeleženi su jedan smrtni slučaj i šest povreda izazvanih eksplozijama oružanih naprava i nagaznih mina, zaostalih iz rata tokom 1998-1999. godine.
Sveopšte prisutnu korupciju ne treba pominjati, možda čak ni ne postoje načini da se ona izmeri u pravom obimu, a stopa nezaposlenosti kontantno raste, dok princip zapošljavanja čak i u nekim državnim organima nije transparentan. Nije samo to netransparentno – kosovski mediji suočvaju se sa teškoćama i preprekama u prikupljanju informacija od vlade i javnih institucija.
Radno pravo je još u razvojnoj fazi, a kosovske institucije prošle godine nisu usvojile nijedan zakon koji reguliše oblast zaštite prava zaposlenih.
Pošto je Kosovo srce Srbije da li to znači da naša država ne poštuje ljudska prava?