Početak letnjih meseci iskorišćen je širom planete za “slučajno” (!?) plasiranje senzacionalne informacije. Reč je o Avganistanu – zemlji prebogatoj rezervama minerala, naročito litijuma. Prema istraživanjima, koje su američki geolozi radili godinama a pod “kišobranom” Ministarstva odbrane SAD – planine Hindukusa u Avganistanu obiluju rezervama litijuma, minerala koji se najviše koristi u automobilskoj industriji.
Reč je, kako se veruje, o rezervama litijuma koje se prema postojećim tržišnim cenama ovog minerala procenjuju na preko 24 milijarde američkih dolara.
Pored litijuma, u Avganistanu, postoje i rezerve gvozđa (420 milijardi dolara), bakra (276 milijardi dolara) kobalata (51 milijarda dolara) i zlata (više od 26 milijardi dolara)….
Informacija o mineralima u Avganistanu koju je prvo plasirao ugledni Njujork Tajms, pozivajući se na istraživanja Geološke službe Ministarstva odbrane SAD, pokrenula je razna ministarstva aktuelne vlade Agvanistana Hamida Karzajia.
Trenutno se državni pisari bave matematičkim računima – koliko bi pomenute “Ali Babine pećine Hindukusa” donele u proseku svakom građaninu ove ratom porušene i napaćene azijske države. Računice su šokirale javnost. Prema procenama, koje još uvek nisu potpune, čini se da bi svaki Afgan mogao uskoro da ima u proseku mesečno više od 34,482.76 američka dolara.
Euforija koju je ova informacija izazvala među stanovnicima Avganistana brzo je umirio glasnogovornik Ministarstva rudarstva g. Dzavad Omar rečima: “Da, to su veliki potencijali. Međutim, nalaze se uglavnom u politički jako nestabilnim regionima naše države. A da bi mi počeli koristiti sve blagodeti ovih nalazišta moramo sačekati još najmanje 10 godina.“
Nedostatak poltičko – društvene stabilnosti, nepostajanje vladavine zakona, nesigurnost u svakom pogledu i potpuni nedostatak infrastrukture (pogotovo za eksploataciju minerala) brzo su “izduvali balon optimizma” Avganistanaca i veru “u bogatu i sjajniju budućnost”.
Bezbednosni eksperti upozoravaju da će “upravo podaci o nalazištima litijuma, zlata i drugih minerala” pojačati otpor Talibana aktuelnoj vlasti koju međunarodna zajednica na čelu sa SAD svim silama nastoji da uspostavi u Avganistanu.
Evropski mediji naglašavaju da se u internom memorandumu Ministarstva odbrane Amerike ova ratom opustošena država naziva “Saudijskom Arabijom litijuma”, minerala koji je ključan za proizvodnju baterija, laptopova i ine elektronske sofisticarane tehnologije.
Uporedo sa tim, mediji u Švajcarskoj se pitaju “da li su ove podatke zapadne specijalizovane agencije imale i pre početka rata u Avganistanu. Da li je Osama Bin Laden (i juranjava za najtraženijim teroristom sveta), u stvari “odigrao“ (direktno ili indirektno) “utakmicu” za vojno najjaču silu današnjice, Ameriku? Zašto se o mineralnim bogatstvima Avganistana nije govorilo i ranije? Šta je suštinski u pozadini globalnih političkih odnosa – sukob civilizacija niskog intenziteta (kako navodi prof Semjuel Hantington) ili ekonomska prevlast ?”
Slučajno ili namerno, tek priča o avganistanskom litijumu neodoljivo podseća na priču o retkom mineralu – poznatom kao okamenjeno drvo, za koga su nemački gemološki časopisi (publikacije internog tipa namenjene draguljarima) tvrdili sredinom 1998.g. da se u neograničenim količinama nalazi prisutan u rudnicima Trepče na Kosmetu. A pomenti mineral je najjeftiniji izvor za ekstrakciju silicijuma (neophodnog u IT industriji).
Ovaj podatak treba dopuniti i “iznenadnim otkrićima ogromnih rezervi nafte u priobalju Ekvatorijalne Gvineje” početkom devedesetih godina 20 veka. Slučajno tek, danas se najviše “crnog zlata“ u USA uvozi upravo iz ove male afričke drzave i Norveške a ne Golfskog zaliva, opterećenog ratovima u Iraku, krizom u Iranu i piratima Somalije i Omana.
Za Bif iz Ciriha
Zoran Vitorović