Analitičari Erste Grupe kažu da bi od oporavka baziranog na izvozu ka većoj diverzifikaciji rasta u zemljama CIE u 2011. godini potrošnja u zemljama CIE trebalo da realno poraste za oko 1-2,5% na međugodišnjem nivou u toku naredne godine; da bi ekonomski oporavak koji je trenutno u potpunosti baziran na izvozu trebalo da se dodatno uravnoteži zahvaljujući povećanoj potrošnji; a rast potrošnje u CIE će u narednim godinama biti manje osetljiv zbog održivih koeficijenata štednje i neto zaduživanja/kreditiranja.
“S obzirom na značajno usporavanje rasta kredita i promenu trenda neto zaduživanja u poslednje dve godine, suštinski ima manje potrebe za daljim prilagođavanjima koeficijenata štednje u zemljama CIE”, kaže Juraj Kotian, jedan od rukovodilaca Odeljenja za makroistraživanja Erste Grupe. “Stoga će potrošnja biti tesno povezana sa rastom raspoloživog prihoda, za koji očekujemo da će se u regionu realno povećati za oko 1-2,5% na međugodišnjem nivou, u toku naredne godine, pružajući podršku rastu BDP-a”. Izuzetak je Rumunija, u kojoj će viša inflacija (zbog povećanja PDV-a) sniziti realne raspoložive prihode za 0,8% na međugodišnjem nivou u toku naredne godine.
“Stoga očekujemo da se aktuelni ekonomski oporavak koji je u potpunosti baziran na izvozu dodatno uravnoteži. Pored toga, rast potrošnje u CIE će u narednim godinama biti manje osetljiv zbog održivih koeficijenata štednje i neto zaduživanja/kreditiranja”.
Smanjenje spoljne trgovine krajem 2008. i 2009. godine je pogodilo uglavnom izvozno orijentisane ekonomije kao što su Slovačka, Mađarska i Češka Republika. Nakon dostizanja najnižeg nivoa u 1. kvartalu 2009. godine izvoz poslednjih meseci beleži dvocifren rast na međugodišnjem nivou u mnogim zemljama CIE i trenutno predstavlja glavni oslonac ekonomskog oporavka, ali je još uvek po jednicama ispod nivoa pre krize. Hitna potreba za fiskalnom konsolidacijom u EU povećava zabrinutost u pogledu buduće snage oporavka baziranog na izvozu.
Konvergencija realnih prihoda je nominalno veća i manje volatilna u odnosu na BDP i dostigla je oko 50-80% proseka EU
Uprkos mnogo bržem nominalnom rastu u CIE u poređenju sa razvijenim ekonomijama, BDP po glavi stanovnika u EUR i dalje je daleko ispod nivoa u razvijenim ekonomijama i dostiže tek oko 1/5 i 1/2 proseka za evrozonu izraženo u EUR po tržišnim kursevima. Takođe, postoje znatne razlike u regionu CIE, gde je Češka Republika najbogatija zemlja u regionu, dok su Rumunija, Srbija i Ukrajina na drugom kraju lestvice. Međutim, za domaćinstva je od BDP-a izraženog u EUR relevantniji BDP izračunat po kursevima pariteta kupovne moći, čime se odražava razlika u nivoima cena u različitim ekonomijama i ublažava efekat kretanja kurseva na kupovnu moć (izuzev ukoliko se prenosi na potrošačke cene). “S obzirom na niži nivo cena u zemljama CIE (posebno u sektoru usluga), nivo prihoda meren BDP-om po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći je znatno viši, oko 50-80% od proseka EU”, ističe Kotian. “Stoga je konvergencija realnog prihoda znatno više odmakla i manje je volatilna od nominalnog BDP-a (po tržišnim kursevima).”
Zemlje CIE imaju veliku šansu na osnovu troškova i izazova reformi tržišta rada
Zaposlenost je opala za oko 1-4% u CIE (izuzev Poljske, u kojoj je zaposlenost zapravo porasla u 2009. godini), dok su se najveći padovi u EU (od 7% do 13%) dogodili u zemljama koje su zabeležile veliki rast cena nepokretnosti i eksterne neravnoteže i nisu mogle da izvrše korekciju putem slabljenja svojih valuta (baltičke zemlje, Irska i Španija). Desezonirani podaci o zaposlenosti već ukazuju na stabilizaciju, ali će u okviru
poređenja na međugodišnjem nivou, zaposlenost opasti u 2010. godini (u proseku). “Budući porast zaposlenosti će u velikoj meri zavisiti od globalne konkurentnosti radne snage i strukturalnih promena na tržištu rada i, po mom mišljenju, region CIE ima velike šanse vezano za troškove i izazove reformi tržišta rada”, sugeriše Kotian. Jedinična cena rada u zemljama CIE znatno je niža od proseka u EU i stopa učešća radne snage može da se poveća putem uklanjanja prepreka koje onemogućavaju nekim građanima ulazak na tržište rada (Mađarska, Rumunija).
Raspoloživi prihod domaćinstava u CIE iznosi oko 65% BDP-a i očekuje se da će porasti za 1,0-2,5% u 2010. godini (izuzev u Rumuniji)
Raspoloživi prihod, na koji se odnosi obično u proseku oko 65% BDP-a, nedavno je umanjen zbog porasta nezaposlenosti i pada drugih prihoda (zakupnine, dobiti, prihodi od kamata). “S obzirom na to da je negativni efekat pogoršanja na tržištu rada delimično ublažen blagim porastom penzija i drugih socijalnih beneficija, raspoloživi prihod je opao manje nego što bi se to očekivalo zbog pada zaposlenosti”, objašnjava Kotian. “Uzimajući u obzir porast produktivnosti, solidnu perspektivu u pogledu rasta zarada u privatnom sektoru i približavanje porasta nezaposlenosti najvišoj tački, očekujemo da će se raspoloživi prihod povećati za oko 1,0-2,5% u toku naredne godine”. U Rumuniji, u kojoj je vlada usvojila ambiciozne mere štednje (uključujući povećanje PDV-a za 5 procentnih poena), realni rast raspoloživog prihoda će ostati negativan u toku naredne godine, zbog povećane inflacije.
Veći pad potrošnje domaćinstava zbog porasta stope štednje
“Razlog zbog koga je pad potrošnje bio mnogo veći u odnosu na dinamiku raspoloživog prihoda u mnogim zemljama bio je taj što su domaćinstva usmerila deo svog raspoloživog prihoda koji nije potrošen u štednju”, komentariše Kotian. Uglavnom u zemljama sa veoma niskim stopama štednje kao što su balkanske i baltičke zemlje (ali i u razvijenijim zemljama kao što su Španija i Velika Britanija, gde je stopa štednje morala da poraste za 6 procentnih poena) bilo je neophodno sniziti neto zaduživanje. Potrošnja u zemljama u kojima su domaćinstva bila u neto kreditnoj ili uravnoteženoj poziciji (u pogledu toka) – kao što su Češka Republika ili Poljska – bila je pod manjim negativnim uticajem tokom krize, pošto su one sebi mogle priuštiti da regulišu potrošnju kroz privremeno smanjenje koeficijenta štednje. Neto zaduživanje, koje je bilo izvor do 15% raspoloživog prihoda i koje se intenzivno koristilo u Grčkoj i zemljama sa velikim rastom cena nepokretnosti prethodnih godina (Irska, Španija i baltičke zemlje), znatno je opalo i dovelo do značajnog smanjenja potrošnje domaćinstava i investicija.