Privrednici Srbije taoci su državne politike prema Kosovu, stav je većine privrednika sa juga Srbije. Dok se domaći zvaničnici upinju da dokažu kako Kosovo nije nezavisno, te da je sastavni deo Srbije, biznis između ove dve teritorije odvija se kao između bilo koje dve države na svetu. Lokalni privrednici smatraju da je na delu svojevrsno licemerje zbog kojeg većini opada promet, i da su zato prinuđeni da traže alternativna rešenja i okreću se ka drugim tržištima. .
O kakvom se odnosu države prema privredi radi, najbolje ilustruje podatak da su biznismeni sa juga Srbije prošlog utorka (13. jul) čekali ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednika Koordinacionog tela Milana Markovića više od sat vremena da bi izneli probleme koje imaju. Ministar je, izgleda, imao važnija posla od privrede, tako da su okupljeni u jednom trenutku razmišljali da napuste salu u kojoj su ga čekali.
Kada se Marković na kraju ipak pojavio, prema tvrdnjama prisutnih novinara, jedan od lokalnih privrednika je prokomentarisao da bi bilo dobro da ministru kupi časovnik, „tako da uvek zna koliko je sati“.
A, vreme ne radi za privredu juga Srbije, bar kada je u pitanju poslovanje sa Kosovom.
Kompanija „Elhan“ iz Bujanovca bavi se izvozom građevinskog materijala, a njen vlasnik Nedžat Behljulji, koji je bio na sastanku, kaže da mu je promet sa Kosovom u poslednjih godinu dana opao za preko 50 odsto.
– Sada sa svih strana stiže roba na Kosovo – iz Makedonije, Crne Gore, Nemačke, Turske, Albanije… Tamošnje tržište je malo, tako da je konkurencija znatno jača nego pre nekoliko godina. Drugo, čekamo na povraćaj PDV-a po 90 dana, što smanjuje našu likvidnost, a tu je i problem sa bankama, koje nam za robu koju smo na Kosovu prodali u evrima daju dinare – navodi Behljulji.
Ipak, najbolji primer odnosa države prema privrednicima i investitorima je činjenica da je svojevremno Agencija za privatizaciju, na inicijativu lokalne skupštine, poništila kupovinu fabrike građevinskog materijala „Balkan brik“ iz Vladičinog Hana od strane Behljuljija samo zato što je on Albanac.
-Rekao sam ministru da sam do sada dobio četiri presude u moju korist, ali da se ništa tim povodom ne preduzima. Za sada neću da se žalim sudu u Strazburu, jer verujem u pravni poredak ove zemlje – kaže Beljulji.
Vlasnik «Sibarfleksa» iz Davidovca Ljubiša Dodić takođe je Markoviću saopštio da njegova kompanija ima velikih problema sa bankama.
-Mi fakture pišemo u stranoj valuti kada prodajemo robu na Kosovu, ali nam naše banke isplaćuju dinare. Zato posle moramo ponovo da kupujemo devize, a na tim transakcijama, uzimajući u obzir bankarske provizije, izgubimo oko pet odsto prihoda na svakom realizovanom poslu – kaže Dodić.
Prema njegovim rečima, zbog komplikovanih procedura, sporog povraćaja PDV-a i visokih bankarskih provizija, „Sibarfleks“ najveći deo proizvodnje izvozi na druga tržišta iako bi prodaja brusnih materijala na Kosovu mogla da bude znatno veća.
– Prodajemo simbolične količine. Naša roba je tamo sa da skuplja od konkurentske, a to nam stvara velike probleme i zato smatram da bi nekakav dogovor morao da se napravi – kaže Dodić i dodaje da se boji mogućnosti da njegovi partneri pronađu dobavljače iz drugih zemalja, jer ne žele dođu u Srbiju zbog netrpeljivosti koja ovde vlada prema Albancima.
Kosovska statistika kazuje da je vrednost ostvarenog uvoza iz Srbije bila preko 200 miliona evra u 2008. godini. Zvanični Beograd, iako ne priznaje nezavisnost pokrajine, još 2002. doneo je Uredbu po kojoj trgovina između Kosova i Srbije podleže carinskim propisima. U praksi, to znači da su srpske kompanije dužne da plate dažbine kao da izvoze u bilo koju zemlju.
Dragan Aleksić, vlasnik fabrike za prizvodnji stočne hrane „Nutriko“ kaže da svoje proizvode na Kosovo plasira uz dosta poteškoća, često i „na reč“.
– Kod mojih partnera postoji spremnost za poštovanje pravila u trgovini, ali to ponajmanje zavise od prodavaca i kupaca s obzirom na aktuelni stav Srbije o nepriznavanju nezavisnosti Kosova. Tu je neophodan dogovor, jer ćemo u protivnom izgubiti značajno tržište, a povratak je onda težak – ističe Aleksić.
(Vranjske)