Ako i u uslovima kada nema odgovarajuće strategije za modernizaciju usitnjene, tehnološki zaostale i ruralno devastirane poljoprivrede ova delatnost ostvaruje tako visoko učešće u BDP i izvozu, onda je to sasvim jasan pokazatelj njenog potencijala i naših promašaja da ga maksimalno iskoristimo, ocenjuje Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora Agrobanke. Ulaganja u obnovu „Ramskog Rita“ i „Porečja Vučje“ samo su neki od strateških projekata za razvoj agrobiznisa i opstanak ruralnih područja koje ova banka finansira, a za ovu godinu u planu je da se plasman po osnovu novih kredita uveća za oko 14 milijardi dinara.
Nakon osam decenija tradicije, Agrobanka danas posluje sa više od 50 hiljada registrovanih poljoprivrednih proizvođača koje je kreditirala sa više od osam miliona evra, od kojih je 7,5 miliona odobreno po osnovu uredbe Vlade Srbije. U okviru ukupnog kreditnog portfolia Agrobanke u 2010. godini, u iznosu od preko 53 milijarde dinara, u agrokompleks je plasirano 37 odsto, od čega u prerađivački kompleks 12,5 milijardi, a u primarnu poljoprivredu blizu sedam milijardi dinara.
Poljoprivrednici su prošle godine bili najzainteresovaniji za subvencionisana sredstva za finansiranje tekuće poljoprivredne proizvodnje, pre svega za nabavku semena, đubriva, goriva i zaštitnih sredstava. Takođe, „evidentno je da posle dugogodišnjeg zaostajanja voćarstva na ovim prostorima, kreditiranje višegodišnjih zasada postaje sve aktuelnije, kako zbog državnih podsticaja tako i zbog sve veće potražnje za svim vrstama voća, naročito na inostranom tržištu. Primetan je i blagi oporavak poljo-mehanizacije, uključujući i ulaganja u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta“, kaže u razgovoru za BiF Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora Agrobanke.
BiF: Koliko je većih izvoznih kompanija među klijenatima banke?
Dušan Antonić: Agrobanka ima dugogodišnju uspešnu saradnju sa izvozno orijentisanim kompanijama kao što su Vino Župa, Farmakom MB mlekara Šabac, PKB Imes, Prokupac Beograd, BD Agro, ZZ Pecka i druge. Pošto dugo poslujemo sa velikim klijentima iz agrokompleksa povezujemo poljoprivredne proizvođače sa prerađivačkom industrijom. Uključili smo se i u razvoj poljoprivredne proizvodnje pojedinih opština koje svoja slobodna sredstva preko Agrobanke plasiraju proizvođačima prema njihovim potrebama, preko komisionih kredita.
BiF: Da li se slažete sa ocenom da su poljoprivreda i agrobiznis naš najveći potencijal u situaciji kada preovlađuju usitnjena poljoprivredna gazdinstva i zaostala mehanizacija, a sela su opustela?
D.Antonić: Da ne verujem u potencijal naše poljoprivrede i agrobiznisa ne bih kroz sistem Agrobanke podržavao ovu industriju skoro četrdeset godina. Tačno je da je naša poljoprivreda usitnjena, zaostala i devastirana. Međutim, ne treba zaboraviti da je i u takvim uslovima bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u prošloj godini premašila pet milijardi dolara, a vrednost ukupnog izvoza poljoprivredne i prehrambene industrije iznosila više od dve milijarde dolara. Istina je da naše selo prolazi kroz težak period ali je zemlja izdašna, imamo odličnu sirovinsku bazu, a narod koji od nje živi je vredan.
Poznato je da poljoprivreda već godinama učestvuje u formiranju bruto društvenog proizvoda u rasponu od 12 do 16 odsto, a po najnovijim procenama čak i 20 odsto. Međutim, ako se posmatra doprinos poljoprivrede ostalim sektorima privrede, i to prehrambenoj industriji, proizvođačima i prerađivačima inputa, ovo učešće iznosi i do 40 odsto ukupnog BDP.
Na žalost, bez prave agrarne strategije i sa udelom agrarnog budžeta od svega 2,5 odsto u ukupnom budžetu nema dovoljnih preduslova da poljoprivreda postane razvojni segment srpske privrede u meri u kojoj to omogućavaju potencijali koji su sada dobrim delom neiskorišćeni.
BiF: Koliko razvojni projekti koje finansirate mogu da doprinesu većoj konkurentnosti domaćeg agrobiznisa?
D.Antonić: Daću jedan konkretan primer za koji sam uveren da predstavlja model za podsticanje razvoja našeg stočarstva. Radi se o kompleksu „Ramski Rit“ u Velikom Gradištu, nekada uzornom poljoprivrednom kombinatu koji je kao i mnogi tokom devedesetih godina propao. Agrobanka finansira uvođenje savremene tehnologije, opreme, rasnog materijala u proizvodnji i preradi mesa i primenu svih standarda u ovoj oblasti. U ovaj proizvodni sistem uključeni su i registrovani poljoprivredni proizvođači i to po osnovu obezbeđenja dela kvalitetnog tovnog materijala a delom i u samom procesu tova, čime se podstiče razvoj poljoprivrede ne samo na ovom već i na širem području. Sličan koncept Agrobanka planira da realizuje i u oblasti voćarstva, u kombinatu „Porečje Vučje“, čime se stvaraju uslovi za ostanak i opstanak stanovništva na devastiranim područjima.
BiF: Kako Vi kao bankar objašnjavate tako visoke cene hrane i svakodnevna poskupljenja u Srbiji koja se promoviše kao poljoprivredna zemlja? Da li na to presudno utiču dešavanja na globalnom tržištu hrane, da li su krediti skupi, da li je problem u poslovnoj politici domaćih firmi ili u državnoj neefikasnosti u borbi protiv monopola na domaćem tržištu?
D.Antonić: Dugogodišnje zaostajanje poljoprivrede moralo je da dovede pre ili kasnije do ovog stanja. Svakako da su nabrojani razlozi uticali na poremećaje u proizvodnji i plasmanu hrane, a ono što niste spomenuli je i loše realizovana privatizacija naših poljoprivrednih kombinata i zadruga. Nesporno je da su i krediti skupi, ali treba imati u vidu i činjenicu da su i izvori sredstava veoma skupi.
Kada govorimo o kreditiranju, prilikom njihovog uzimanja nužna je doza opreznosti, jer ako se u kalkulaciju uđe sa nerealnim cenama, naročito kod izrade biznis planova, neminovno je da će uslediti problem servisiranja kredita. Sa druge strane, u proteklih godinu dana svedoci smo da je kurs evra značajno porastao, oko 30 odsto, što takođe ukazuje na disparitete cena, pa su usledili i problemi u otplati kredita.
U uslovima ekonomske krize stagniraju i kreditna aktivnost i investicije, a bez investicija nema ni porasta BDP-a, što se neminovno odražava i na stanje u našoj poljoprivredi. U takvim okolnostima finansiranje poljoprivredne proizvodnje, zbog njene specifičnosti, sporog obrta kapitala, visokih troškova proizvodnje i sezonskog karaktera, ne može biti prepušteno stihiji tržišta – to nije slučaj ni u svetu, već mora biti deo konzistentne agrarne politike. Primera radi, Evropska unija po stanovniku stimuliše agrar sa oko 140 evra, a mi sa svega 30 evra.
BiF: Šta je perspektiva bankarskog tržišta u segmentu agrobiznisa u Srbiji i pod kojim uslovima? Gde u tome vidite ključnu prednost Vaše banke?
D.Antonić: Razvijene agrarne zemlje izgradile su institucionalni okvir kojim je opredeljivan razvoj poljoprivrede na tržišnim osnovama, a njegova osnovna poluga su agrarne banke. Agrobanka aktivno prati evropska iskustva, a za nas su posebno značajna iskustva francuske banke „Crédit Agricole“, grčke Poljoprivredne banke, holandske „Rabobank“, švedske Udružene poljoprivredne banke, turske banke „Ziraat“ i drugih. Banka je još od 1995. godine članica Međunarodne organizacije poljoprivrednih banaka – CICA.
Prošlu godinu smo završili sa bilansnom sumom od preko 74 milijarde dinara, što je u poređenju sa 2009. povećanje za oko 1,3 puta. Povećanje je najvećim delom ostvareno po osnovu depozita koji su porasli za oko 14 milijardi dinara. Shodno tome planiramo da u ovoj godini povećamo plasman po osnovu novih kredita, između ostalog i poljoprivrednim proizvođačima i agrokompleksu, za oko 14 milijardi dinara. Sada smo rangirani među prvih 10 banaka, prošle godine smo osetno povećali tržišno učešće dostigavši oko tri odsto, a planiramo da do kraja 2012. godine ono bude oko pet odsto.
BiF:Kada biste bili u poziciji da vodite preduzeće u agrobiznisu, da li biste uzeli kredit u sadašnjoj makroekonomskoj situaciji, pod kojim uslovima i u šta biste uložili sredstva?
D.Antonić: Kredit bih svakako uzeo pod uslovom da ekonomska računica ukazuje na ostvarenu dobit iz koje bih platio kamatu banci a preduzeću ostalo toliko od zarade da može da vrati obaveze i proširi delatnost. Sredstva bih uložio u proizvodnju zdrave hrane, jer je to tržište u ekspanziji a Srbija za tu vrstu proizvodnje ima velike mogućnosti i još uvek neiskorišćene resurse.