Često vas izveštavamo o kampanjama dva glavna američka predsednička kandidata a i sami, kao i većina američkih medija, zaboravljamo da Obama i Romni nisu jedini kandidati za izvršnu vlast u Americi. Uprkos tome što je jedna od najdemokratskijih država na svetu, u Americi je medijski prostor gotovo pa monopolisan.
Četvoro kandidata „trećih partija” za ove izbore su Geri Džonson, kandidat Libertarijanske partije (treće po veličini i najbrže rastuće), koji je bivši guverner Novog Meksika (kao republikanac, od 2003. do 2005), Virgil Gud koga je nominovala Ustavna partija a bivši je kongresmen iz Virdžinije, Roki Anderson iz Partije pravde koji je bio gradonačelnik Solt Lejk Sitija iDžil Stejn, lekarka iz Masačusetsa, koja je predsednički kandidat Zelene partije.
Oslobođeni pritiska jer ne mogu da ugroze svoju „poziciju“ na izborima, ovi kandidati su govorili otvoreno o gorućim pitanjima u Americi, u prilog čak i onim stvarima koje ni Obama ni Romni nisu smeli da pomenu. Geri Džonson se tako založio za slobodan promet marihuane sa obrazloženjem da ni u jednoj varijanti nije štetnija od alkohola i rekao da je američka vojska odavno trebala da ode iz Avganistana.
Virgil God je odustao od političke korektnosti pozivom da se zabrani ulazak novih imigranata sve dok nezaposlenost ne opadne ispod pet odsto, a Džil Stejn se založila za besplatno visoko obrazovanje.
Međutim iako povremeno „treće partije” podstaknu entuzijazam u Americi i pokažu da je alternativa moguća, to po pravilu ne traje dugo. „Treće partije su kao pčele”, često se ovim povodom citira dijagnoza istoričara Ričarda Hofstadera (1917–1970) – „umiru čim ubodu”.