Ekonomija je već dugo poznata kao nauka razočarenja. Da bi potvrdili ovu tezu dokoni ekonomisti su našli dokaze da je darivanje poklona uoči praznika veoma neracionalna rabota, i da bi bilo mnogo efikasnije bližnjima poklanjati novac. Ali gde je tu čar iščekivanja, iznenađenja i emotivne vrednosti?
Na zapadu sada svi troše – u Americi trgovci upravo prodaju 25% svog celogodišnjeg prometa. Vlasnici trgovina se možda tome raduju ali kupci ne bi trebalo, pokazala je jedna ekonomska analiza koja je čak i u potrošačkim navikama tokom ovih praznika uspela da pronađe nešto zabrinjavajuće.
Reč je o tome da se u toku božićnih prazinka uglavnom kupuju pokloni za najbliže, i to na osnovu pogađanja želja porodice, partnera i prijatelja. Loših pogađanja, tvrde ekonomisti. To su zaključili na osnovu mnoštva nenošenih kravata i nepročitanih knjiga svake godine. Čak i ako je neko koristio vaš poklon to ne znači da bi ga on sebi kupio, kažu ekonomisti.
Zaintrigiran neusklađenošću želja i dobijenih poklona 1993. godine ekonomista sa Jejla Džoel Valdfogel se naučno pozabavio ovom problematikom. On je na kraju praznika studentima postavio dva pitanja – prvo da procene iznos koji je potrošen na sve poklone koje su primili a kao drugo da kažu koliko bi oni sami platili da kupe sebi iste stvari koje su im poklonjene. U proseku pokloni su vrednovani kao mnogo jeftiniji nego što zaista jesu (smatrano je da im je cena najviše 90% stvarne cene), što znači da bi za taj novac primaoci poklona radije kupili sebi nešto drugo.
Nije iznenađenje da su najefikasniji pokloni (oni sa najmanjom razlikom između stvarne i pogođene cene) dobijeni od strane bliskih prijatelja ili uže porodice dok su pokloni od ostatka rodbine ocenjeni kao ne preterano željeni. Kako raste razlika u godinama između osobe koja daje i koja prima poklon tako je odševljenje pri otpakivanju paketa sve manja – ovo međutim zna većina baka i deka koji naučeni iskustvom poklanjaju uglavnom novac.
Ekonomiste nije mrzelo ni da izračunaju koliko preplaćivanje poklona košta celupkupno društvo – ako od deset dolara uludo potrošite jedan, kako odgovori studenata sugerišu, samo u Americi gde se na bižićne poklone troši 40 milijardi dolara baci se četiri milijarde. Kada na to dodamo rođendane, venčanja i druge praznike ova cifra je toliko velika da ekonomisti predlažu da se prestane sa tradicijom darivanja ili bar da se pređe na novčane poklone.
Međutim, ljudi nisu tako racionalna bića da ih kroz život vodi samo puko sabiranje, niti je ljudsku ćud moguće predstaviti egzaktno. Nekada nekoga iznenadite poklonom koji sam nikada ne bi kupio ali čiju korisnost uvidi tek korišćenjem istog. Tome se bar nadaju roditelji koji svojoj deci kupuju knjige umesto toliko traženih video igrica.
Takođe, nekada možete iznenaditi poklonom za koji primalac istog nije znao ni da postoji. Postoje i pokloni koje niko sebi ne kupuje zbog osećaja krivice i griže savesti ali voli da ih dobije – to je čest slučaj sa čokoladom.
Ali postoji još jedan bolji argument za poklanjanje koje mnoge naučne studije ignorišu: sentimentalna vrednost poklona. Nekada je i cvet koji vam je ubrala voljena osoba neprocenjiv.