/ Kultura / Ekonomija kulture: Rubens, superstar
BiF Analize Čitajte B&F online

Ekonomija kulture: Rubens, superstar

This post has already been read 743 times!

Bio je superstar, brend, inovator u organizovanju proizvodnje i marketinga svoje umetničke radionice i kulturni preduzetnik sa prihodima jednog princa. Slikaru Peteru Paulu Rubensu, koji je nam je ostavio preko tri hiljade ulja, grafika i drvoreza, bili su implicitno poznati mnogi ekonomski koncepti: vertikalna i horizontalna podela rada, kontrola kvaliteta, diversifikacije tržišta i menadžment odnosa sa kupcima.

Iako nije bio ni aristokrata, a njegova porodica nije bila uvek dobrostojeća, Rubens je stekao dobro obrazovanje zahvaljujući svom ocu, doktoru prava, odborniku i pravnom savetniku aristokratije. Za razliku od drugih slikara koji su najčešće umeli samo da čitaju i pišu, Rubens je godinu dana proveo učeći latinski i grčki i proučavajući klasičnu literaturu. Ako bismo upotrebili danas moderan rečnik, mogli bi smo reći da je Rubens bio odan konceptu “celoživotnog obrazovanja”. Govorio je nekoliko jezika, što mu je omogućilo da na evropskim dvorovima lakše uspostavlja kontakte sa ondašnjom elitom i konstantno se vraća proučavanju klasičnih tekstova. Zahvaljujući ovim znanjima, lakše je pronalazio nove alegorijske motive za svoje slike, dok je stare umeo da protumači i prikaže na načine koji nisu viđani kod konkurencije.

Svestan da mora da širi svoja znanja, kao i mnogi drugi slikari, proveo je devet godina u Italiji gde je proučavao renesansno slikarstvo, a kasnije će se ispostaviti i organizaciju rada ateljea velikih italijanskih majstora.

Obrazovanje, odanost društvenim naukama, lakoća u ophođenju i razumevanje funkcionisanja aristokratskih krugova zahvaljujući radnom iskustvu koje je u dečjem uzrastu stekao kao paž ili prihvatio od svog brata koji je u ovim sferama lepo napredovao, preporučili su ga za diplomatsku karijeru.

Jednom prilikom ga je njegov italijanski prokrovitelj poslao u misiju u Španiju, u kojoj je, između ostalog, trebalo da preda i neka ulja drugih umetnika. Rubens je, suočen sa činjenicom da je u putu nekolicina radova propala, ponudio u zamenu svoje slike. Tako je, tada još sasvim mlad i ne previše poznat, demonstrirao svoje umeće na španskom tržištu i postavio temelj svom pozicioniranju kao međunarodnog brenda.

Smisao za “netvorking” i marketing nije ga napuštao tokom celog života. Mnoga značajna poznanstva sa obrazovanim ljudima tog doba stekao je u školskoj klupi. Zahvaljujući kontaktima koje su izgradili njegov otac, brat i tast, Rubens je dolazio do svojih prvih porudžbina. Tako je, na primer, pogodio posao za kapelu Svete Helene u Rimu.

Održavanjem dobrih odnosa sa svojim kupcima i diversifikacijom svoje ponude uspevao je da održi takav nivo tražnje za svojim delima da je konstantno bio prebukiran narudžbinama. Uz to, Rubens je vrlo brzo opazio da u svom “portfoliu” treba da ima ponudu koja će privlačiti što širi krug klijentele. Njegova dela za crkvene oltare bila su neka vrsta veb portala, gde je mnogobrojna publika mogla da se upozna i divi se njegovom delu. Između 1609. i 1620. Rubens je proizveo više od 63 oltarska dela, ulja ili reljefa za crkve u Južnoj Holandiji i inostranstvu.

Uz vladare i crkvu, naručioci su se regrutovali iz bogate domaće i strane elite, slikarske gilde i više srednje klase. Ovi prvi (izuzev srednje klase) odobravali su “grantove” za slikanje bogougodnih dela namenjenih crkvi. Antverpenskoj eliti je, prema nekim procenama, tada pripadalo oko 2,5% stanovnika a relativno brojna srednja klasa držala je prosečno po 16 umetničkih dela po domaćinstvu. Njima je Rubens namenio printove svojih najpopularnijih dela (na primer, portret nadvojvode Ambrođija Spinole, pobednika u bici kod Brede 1625. godine.). Moglo bi se reći da je Rubens razumevao i pojam strateških zaliha: deo svojih radova čuvao je u ličnoj kolekciji i iz nje je, kao iz neke vrste “robnih rezervi” ili “zaliha na stanju” interevenisao kad bi sa otvorenog tržišta dobio neku narudžbinu. Zahvaljujući širokoj distribuciji svojih radova (“poznatosti na tržištu”), Rubens je uspevao da se nametne kao “trendseter” što je dodatno pogodovalo rastu tražnje za njegovim radovima.

Antverpen i umetničko tržište u vreme Rubensa

Promenom pomorskih trgovačkih puteva Antverpen je doživeo svoje zlatne dane u 16. veku, a ekonomski prosperitet doveo je uskoro i do stvaranja jake umetničke zajednice. Oko tri četvrtine svih umetničkih radova proizvođeno je za otvoreno tržište – dakle za tražnju koja je dolazila iz inostranstva – tražile su se slike, ukrasi za oltar, tapiserije i muzički instrumenti.  Ali, istorijski tokovi uskoro su krenuli na drugu stranu i manji i veći sukobi doveli su do toga da bogati trgovci i umetnici počnu da napuštaju grad.

Uprkos opštem padu ekonomije u prvoj polovini 17. veka u Antverpenu se i dalje proizvodila relativno velika količina umetničkih dela, o čemu govore i registri dilera umetničkim proizvodima. Mnogi dileri koji su i sami bili umetnici, putovali su u druge zemlje na sajmove i tražili mogućnost za izvoz umetničkih radova iz Antverpena.  Njihov doprinos revitalizaciji izvozne snage ovog grada bio je značajan.

rubens

Umetnici Antverpena bili su organizovani u esnafsko udruženje ‘Gilda Svetog Luke’, u kojoj su pored umetnika bili uključeni i dileri umetninama. Gilda je strogo kontrolisala kvalitet obuke kadrova i dela koja su nastajala. S jedne strane takva organizacija imala je uticaja na stvaranje kvalitetne umetničke ponude, a s druge strane čuvala je monopolski položaj antverpenskih umetnika u odnosu na spoljnu konkurenciju. Sam Rubens je bio do te mere poštovan da je bio izuzet od obaveze da se povinuje bilo kojem propisu udruženja, uključujući tu i plaćanje poreza i taksi i obavezu registrovanja svojih učenika.

Organizacija proizvodnje i menadžment

Takva ogromna proizvodnja kakvu je imala Rubensova umetnička radionica ne bi bila
moguća bez dobre horizontalne i vertikalne podele rada i interne kontrole kvaliteta, kojoj je Rubens posebno poklanjao pažnju. Rubens bi postavljao kompoziciju, praveći crtež ili skicu a učenicima je prepuštao površine i detalje: šume, reke, drveće, ptice, ribe. Nakon rada učenika, Rubens bi ponovo preuzimao sliku dodajući joj glavne delove, figure, pozicije, izraze lica i finiš. Za grafike i drvoreze Rubens je pravio samo osnovnu skicu, a potom bi posao poveravao majstorima graverima.
Rubens je dobro pazio da svakom učeniku poveri zadatak prema njegovom talentu i sposobnostima. Kako je svega četvrtina (27%) učenika antverpenske gilde uspelo da stekne titulu majstora, oni koji nisu stekli taj status činili su vrhunsku radnu snagu, koje je bilo u izobilju.

Pojedina dela, (neki smatraju svega oko 20 velikih i 200 manjih dela) Rubens je uradio sam. Neka je izrađivao u horizontalnoj koprodukciji sa drugim majstorima njegovog ranga (poput Van Dajka), a najviše sa svojim đacima. Iako se tarifa za dela koja bi u potpunosti sam izradio razlikovala od one koja je uradio u saradnji sa nekim, proučavanje cena njegovih dela govori da su kupci bili jednako zadovoljni, te su pojednako cenili obe vrste radova – ali uz striktno naglašavanje da Rubens mora biti alfa i omega svakog dela, što je povremeno i striktno, brojčano bilo navedeno u ugovorima.

Stvaranje superstara

Da bi se shvatio Rubensov ekonomski genije – ali i društveni faktori koji su doprineli procvatu tog genija – vredi uporediti Rubensa i Rembranta. Talenat obojice je nesporan, ali su razlike vrlo uočljive. Rubens je bio dobro informisan o promenama ukusa aristokratije i fleksibilan i prilagodljiv u odnosu na tražnju; Rembrant je sa žarom slikao samo ono što je njega zaista privlačilo. Rubensu je kultura ophođenja stečena u detinjstvu pomagala da stalno održava dobre odnose sa svojim patronima, Rembrant je sa svojima često bio u sukobu. Prvi je dobro pazio da mu bogatsvo traje, a drugi je kraj života dočekao u siromaštvu, najviše usled poremećaja na tržištu, izazvanih ratovima.

Ako pogledamo definiciju ekonomiste Harvija Rozena, superstar je neko ko je “nezamenljiv” na određenom tržištu. Adler je tome dodao opažanje da velike razlike u zaradi mogu postojati čak i ako su dva umetnika jednako talentovana, gde je dobitnik onaj do čijeg imena publika lakše dospeva. Tajler Kouen dodao je tome i “slavu” koja jednom učesniku omogućava da drži dominantnu poziciju na tržištu, što je posebno izraženo u veoma centralizovanim industrijama gde postoji mali broj igrača na datom tržištu. Rubens je ispunjavao sve pobrojane uslove – i to ga je učinilo superstarom, daleko pre nego što je ta reč i izmišljena.

Tanja Jakobi

MSP, decembar/januar 2012/13

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close