Asocijacija lizing kompanija Srbije održala je konferenciju za medije na kojoj je objavila podatke o stanju lizing industrije u Srbiji, rezultatima koje je lizing ostvario u 2013. godini, aktuelnim temama u lizingu, načinima za unapređenje lizing tržišta Srbije i projekcijama za 2013. godinu.
Na konferenciji za medije predsednik UO Asocijacije lizing kompanija Srbije Vladimir Pajović je rekao da su “rezultati očekivani što znači da je lizing industrija finansirala 270 miliona evra i u poslednje tri godine, godišnja prodaja se kreće od 260 do 280 miliona evra. U odnosu na 2011. godinu, finansijski lizing je blago porastao dok je operativni lizing nastavio pad (20%) u odnosu na prošlu godinu što je rezultiralo ukupnim padom od 4%“.
Osnovni zaključak je da se lizing tržište stabilizovalo, ali na relativno niskom nivou. Razloga je puno – osnovni je da iza svakog lizing ugovora ostaje predmet lizinga koji se u 99% slučajeva može koristiti duže od 5 godina, koliko je uobičajeni rok trajanja lizing ugovora. Lizing industrija još uvek trpi i negativne efekte prirodne situacije koja se desila tokom krize, a to je da klijenti nisu mogli da plaćaju i da su morali da vrate predmete. Takva dešavanja su naravno loše uticala na ostale koji bi mogli da budu lizing klijenti, ali se uzdržavaju čekajući bolja vremena. Međutim, kako vreme prolazi tako će ovi razlozi odlaganja korišćenja lizinga slabiti tako da nas očekuje rast i razvoj u narednim godinama.
Na konferenciji je bilo reči o tome da klijenti treba da iskoriste sadašnju situaciju kada su kamate u lizingu niže od bankarskih. Srbija je još uvek na relativno niskom razvoju lizing industrije kada se upoređuje sa razvijenijim zemljama regiona (Slovenijom i Hrvatskom), a posebno u poređenju sa evropskim zemljama. Prema podacima White Clark Group Srbija nije u prvih 50 zemalja u svetu prema ukupnoj godišnjoj prodaji (podaci iz 2011. godine, Grčka je 50, sa 330 mil USD), ali ako se taj podatak stavi u odnos sa GDP-jem što predstavlja meru penetracije lizinga, nalazimo se na 40. mestu. Sa druge strane to znači da postoji veliki potencijal što je jasno i kada se doda da praktično nema napuštanja lizing tržišta Srbije od strane lizing kuća.
Lizing tržište može da se unapredi, po rečima Pajovića, tako što ćemo stalno poboljšavati regulativu i to na način da lizing bude ravnopravan sa drugim vidovima finansiranja što sada nije slučaj. PDV na kamatu i nemogućnost poreskog kredita kod ulaganja u osnovna sredstva putem lizinga su očigledni primeri. Lizing kuće moraju stalno da ulažu u kvalitet svoje usluge i da svi troškovi budu jasni i unapred objašnjeni klijentima.
Predviđanja za 2013. godinu
ALCS planira da u 2013. godini ostvari saradnju sa asocijacijama poljoprivredika, udruženjima preduzetnika, kao i sa privrednim komorama u Srbiji.
„Verujem da će 2013. godina doneti pozitivna kretanja na tržištu i rast plasmana lizing industrije, ali je veoma značajno izvršiti izmene poreskih zakona i njihovo uskladjivanje sa regionalnom i evropskom praksom. Uslovi pod kojima se odobravaju lizing ugovori poznati su i jasno definisani i privrednici su prepoznali njegove prednosti, što pozicionira lizing industriju kao pouzdanog partnera u privredi i društvu.“, ističe Teodora Milenković, novi generalni sekretar Asocijacije.
Predsednik ALCS je dodao da “Lizing je posebno vezan za prevozna sredstva. Nažalost, nastavlja se sa opadanjem prodaje automobila tako da pretpostavljam da će u tom segmentu lizing tržište stagnirati. Kada su u pitanju komercijalna vozila očekujem blagi oporavak jer je prošlo 5 godina od značajnijih nabavki kamiona i autobusa. Trižištu se nude i nove generacije kamiona tako da očekujem povećanje finansiranja kamiona u odnosu na prošlu godinu. Nastaviće se i trend da se preko lizinga nabavljaju proizvodne mašine iako to nije tradicionalan lizing predmet. Zbog nemogućnosti dodatnih obezbjeđenja tj. hipoteka pravna lica se sve više odlučuju da se i za finansiranje proizvodnih mašina obrate lizing kućama. Zagonetka su građevinske i poljoprivredne mašine. Građevinske mašine su odličan predmet lizinga, ali je stanje tog sektora veoma loše tako da je teško naći firme koje mogu da plaćaju lizing. Sve više lizing kuća se okreće poljoprivredi i mislim da tu postoji prostor za dalji rast. Iznenađenje za 2013. godinu može da predstavlja lizing nekretnina jer smo konačno imali i prvu takvu transkaciju u 2012. Plasmani u tom segmentu neće biti veliki (posebno se na taj način neće finansirati kupovina stanova), ali mislim da je veoma važno da u 2013. godini bude još nekoliko takvih transakcija jer je u dugom roku to odlična prilika za rast lizing tržišta.“
Sporne teme u lizingu
Sporna tema su prefakturisani troškovi koje klijenti nisu direktno platili parking servisu, ili osiguravajućim društvima ili pozivnim centrima. Pored osnovnih troškova lizing kuće zaračunavaju i dodatni iznos koji treba da pokrije troškove vezane za obavljanje ovih poslova (provere, plaćanja, obaveštavanja, prefakturisavanja itd.) i naravno na sve to se obračunava pdv. Najbolje rešenje je naravno da klijenti direktno plaćaju takve troškove i izbegavaju dodatna plaćanja. “Nadam se da postoji razumevanje da lizing kuće ne mogu ove troškove same snositi jer u obračunu lizing rate nisu bili uključeni”, naveo je g.Pajović i dodao da misli da je i dalje sporna tema nešto što je u stvari loša percepcija a ne stvarnost. “Osećaj da ukoliko ne možete da plaćate lizing gubite sve, i predmet i dotadašnja plaćanja ima snažan uticaj na zaobilaženje lizinga. Mislim da se na prošle uplate može gledati kao na plaćanja koja su omogućila korištenje predmeta jer u lizingu od samog početka ugovora odmah koristite predmet. Vraćanjem predmeta i njegovom prodajom se značajan deo, ostatak glavnice (i do 80%), namiruje i klijentu preostaje da manji deo doplati i svoj kreditni biro učini ponovo kredibilnim. Lizing kuće su danas mnogo bolje u rešavanju problematičnih situacija na obostranu korist, fleksibilne i spremne na pregovore i razgovore ali klijenti ne mogu da očekuju da mesecima ne plaćaju a da lizing kuće ništa ne preduzimaju.”
Ovde možete preuzeti prezentaciju za štampu.