U maloj afričkoj zemlji Gambiji više se ne radi petkom – zaposleni u javnom sektoru sada od ponedeljka do četvrtka rade 10 sati, a onda imaju tri slobodna dana. Na ovaj način im radna nedelja traje 40 sati, kao i kod svih ostalih, ali imaju više slobodnih dana.
Ovo nije prvi takav slučaj u istoriji. I u SAD je bilo sličnih pokušaja. Tako je država Juta 2008. godine na isti način “skratila” broj radnih dana, ali ovaj eksperiment je bio neuspešan pa su se pretprošle godine vratili na standardni format od pet radnih dana.
Ideja o četvrorodnevnoj radnoj nedelji je popularna i u Holandiji, gde svaki treći stanovnik radili ili povremene poslove ili četiri dana nedeljno. U Velikoj Britaniji je slična situacija, na ovaj način rade uglavnom novinari i slične profesije koje imaju duže smene.
Stručnjaci kažu da se na ovaj način i štedi, ako ni na čemu drugom, bar u pogledu troškova dolaska na posao. Međutim, postoje dokazi da je tokom skraćivanja radne nedelje za vreme recesije 1974. proizvodnja smanjena više nego što se očekivalo.
Drugi deo teoretičara zalaže se za skraćivanje radnih časova a ne dana. Kada bi se manje radilo, misle oni, bilo bi posla za više ljudi.