/ B&F Plus / Mere primenjene u slučaju Kipra imaće dalekosežne negativne posledice na poverenje investitora
BiF Analize Čitajte B&F online

Mere primenjene u slučaju Kipra imaće dalekosežne negativne posledice na poverenje investitora

This post has already been read 1313 times!

Iako mere trojke prema Kipru nemaju direktan uticaj na povlastice koje je Kipar davao investitorima, nekonvencionalne mere – koje uključuju oporezivanje depozita građana i preduzeća u bankama i poseduju karakter konfiskatornih poreza – imaće veliki negativan uticaj na poverenje investitora u Kipar. Shodno tome, može se očekivati da u narednom periodu dođe do znatno manjeg plasmana kapitala preko ovog mediteranskog “poreskog raja”, nego što je to dosad bio slučaj – kaže u intervjuu za B&F online Saša Ranđelović s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je i izvršni urednik Kvartalnog monitora, .

kiparske banke
B&F: Koliko aktuelna dešavanja na Kipru dovode u pitanje koncept poreskih rajeva?

Saša Ranđelović: Jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim tretmanom, koje se kolokvijalno zovu „poreski rajevi“, odlikuju se niskim porezima (porezom na dobit preduzeća, porezom na dohodak građana, porezom na imovinu i sl.), liberalnom regulativom u pogledu osnivanja preduzeća, transparentnosti vlasničke strukture preduzeća, transfera novca, kao i liberalnim pravilima o sprečavanju pranja novca. Kipar je još u procesu pridruživanja Evropskoj uniji morao da poveća opšte poreze, tako da je stopa poreza na dobit povećana sa 0% na 10%, dok su stope poreza na dohodak građana progresivne i iznose od 20% do 30%, što je u proseku više nego u drugim novim članicama EU. U tom pogledu, Kipar je već izgubio neke od osnovnih karakteristika „poreskog raja“. Međutim, niski administrativni troškovi osnivanja preduzeća, liberalna regulativa u pogledu transfera novca, liberalni uslovi u pogledu transparentnosti izvora kapitala, njegovog vlasništva i transfera, niže poreske stope na dohodak od kapitala (koje iznose od 3% do 15%), kao i mreža povoljnih sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, učinili su da Kipar i dalje bude jedna od jurisdikcija preko koje brojna preduzeća i pojedinci, naročito u Centralnoj i istočnoj Evropi, plasiraju svoja sredstva u različitie investicione projekte širom Evrope, osnivajući posebna preduzeća za te namene na Kipru. Iako još uvek nije sasvim jasno kako će izgledati konačni paket mera koje će Kipar morati da primeni kako bi dobio pomoć EU i MMF, iz onoga što je do sada pomenuto ne može se zaključiti da će doći do značajnijih promena koje bi za posledicu imale da Kipar izgubi navedene karakteristike – zbog kojih je godinama bio jedan od centara preko kojeg je vršen plasman investicija u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Međutim, nekonvencionalne mere, koje uključuju oporezivanje depozita građana i preduzeća u bankama po relativno visokim stopama (poslednja verzija je da će se oporezovati depoziti veći od 100.000 evra, po stopi od oko 30%), koje poseduju karakter konfiskatornih poreza, imaće veliki negativan uticaj na poverenje investitora u Kipar, tako da se u narednom periodu može očekivati da dođe do znatno manjeg plasmana kapitala preko Kipra, nego što je to do sada bio slučaj. Posledično, može se očekivati da dođe do seljenja kapitala u druge jurisdikcije – „poreske rajeve“, te nije realno očekivati da bi to u kratkom roku moglo dovesti do eliminacije koncepta poreskih rajeva. Za tako takvo šta bilo bi potrebno sprovesti znatno dublje regulatorne reforme, i to ne samo na nivou zemalja članica EU već i u drugim velikim državama, kao što su SAD, Rusija, Kina, Japan i dr.

B&F: Da li ta dešavanja potencijalno obesmišljavaju poreske rajeve na teritoriji EU ili imaju i šire implikacije?

Saša Ranđelović: Prema različitim referentnim međunarodnim listama, danas u svetu postoji oko 50 jurisdikcija – „poreskih rajeva“ (među kojima nije i Kipar), od kojih se nekoliko nalazi na teritoriji ili pod ingerencijom zemalja članica EU, kao što su Lihtenštajn, Monako, Andora, Holandski antili, Britanska devičanska ostrva i dr. Mere koje će Kipar morati da primeni da bi dobio pomoć EU i MMF usmerene su prvenstveno na brzo prikupljanje dovoljne količine sredstava za sanaciju gubitaka banarskog sektora, a zatim i na sprovođenje drugih reformi koje se uvode sa ciljem da se obezbedi dokapitalizacija bankarskog sistema i uravnoteže u javne finansije zemlje. Prema informacijama koje su trenutno dostupne, čini se da Evropska unija i dalje ne radi na donošenju sistemskih mera koje bi smanjile prostor za ostvarenje poreskih ušteda preduzećima koja posluju preko različitih „poreskih rajeva“. Shodno tome, ne očekuje se da u narednom, srednjoročnom periodu, u ovom pogledu dođe do značajnijih promena. Međutim, činjenica da je „kiparskim paketom mera“ po prvi put iskorišćena mogućnost oporezivanja depozita u bankama, može se vrlo negativno odraziti na poverenje investitora (štediša), tako da se može očekivati da nakon otvaranja banaka dođe do značajnog povlačenja depozita od strane građana i preduzeća (čak i onih čiji depoziti nisu oporezovani), što bi moglo dodatno da ugrozi stabilnost bankarskog sistema Kipra. Osim toga, budući da je reč u presedanu, kojim se po prvi put uvodi mogućnost oporezivanja bankarskih depozita, kao instrumenta za rešavanje kriznih situacija u javnim finansijama, to može imati negativne efekte na poverenje štediša i u drugim zemljama koje se nalaze u delikatnoj fiskalnoj poziciji, kao što su Grčka, Španija, Italija. Iako je jasno da predlaganje uvođenja poreza na bankarske depozite, između ostalog, motivisano i potrebom da se vrlo brzo dođe do značajnog iznosa javnih prihoda, ocenjuje se da je reč o potezu koji može imati veoma velike negativne efekte, kako po stabilnost bankarskog sistema na Kipru, tako i na opšte poverenje investitora u Evropi. Naime, od svih mogućih predmeta oporezivanja (rad, kapital, potrošnja i imovina), kapital je najmobilniji, i njegovo oštro oporezivanje ima najveće negativne efekte po privredni rast jedne zemlje. Zbog toga ne postoji primer u modernoj svetskoj praksi da se oporezuje kapital (depoziti u bankama), već se u praksi oporezuju prihodi od tih depozita (kamate) i to po umerenim poreskim stopama. Stoga se procenjuje da će predloženo rešenje imati dugoročne, značajne negativne posledice po privredu Kipra, a moguće i na privrede drugih zemalja EU, u slučaju da dođe do širenja panike među građanima i preduzećima, u pogledu rizika da i njihovi depoziti budu delimično konfiskovani kroz oporezivanje, u slučaju da dođe do krize u javnim finansijama njihovih država.

Sasa Randjelovic

B&F: Kako bi i da li bi, prema vašem mišljenju, ostale države trebalo da iskoriste kiparski problem da pokušaju da vrate novac na svoju teritoriju?

Saša Ranđelović: S obzirom da će usled poslednjih dešavanja i razmatranja uvođenja poreza na bankarske depozite, svakako doći do povlačenja sredstava sa Kipra, time se otvara mogućnost za druge zemlje da privuku ta sredstva. Međutim, budući da u svetu i dalje postoji veliki broj „poreskih rajeva“, a da u ovom slučaju govorimo o kapitalu koji je prebačen na Kipar sa namerom da bude investiran u druge države (dakle, privučen karakteristikama „poreskih rajeva“), procenjuje se da će značajan deo tog kapitala verovatno biti prebačen u jurisdikcije nekih drugih „poreskih rajeva“  – ili u one zemlje koje nemaju status „poreskog raja“, ali imaju liberalniju regulativu i niže zahteve u pogledu transparentnosti izvora sredstava i u pogledu uslova za transfera kapitala, te stoga ne bi trebalo očekivati značajnije prilive tog kapitala u ostale evropske države, pa ni u Srbiju.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close