/ B&F Plus / Američki Zakon o imigrantima ostaviće nepopunjenim milione radnih mesta
BiF Analize Čitajte B&F online

Američki Zakon o imigrantima ostaviće nepopunjenim milione radnih mesta

This post has already been read 1276 times!

Očekuje se da američki zakonodavci ove nedelje objave nacrt  sveobuhvatnog reformskog zakona o imigrantima. Ali, od samog početka, jedna od njegovih ključnih odredbi – kompromisni sporazum između zakonodavaca s jedne i “gastarbajtera” s druge strane – inherentno je pogrešan, tvrde dva ekonomska stručnjaka za pitanja rada i zapošljavanja.

FlagUSImmigration

Predlog zakona sadrži i odredbe koje pružaju put ka državljanstvu
za 11 miliona imigranata bez dokumenata, kao i poboljšanje
bezbednosti granica. Ali najvažniji ekonomski test je da li će to
omogućiti SAD da zadovolji svoje potrebe za random snagom – a da
pritom ne primoravaju radnike da i nadalje ostanu u zoni sive
ekonomije. Poslednja velika imigraciona reforma 1986. Pala je na
tom testu, a sada se Kongres, izgleda, sprema da ponovi te svoje
greške.

Političari su pregovore o gostujućim radnicima prebacili na
poslovni lobi, koji se zalaže za veliki broj gastarbajtera i malo
regulative za kompanije kojima su oni potrebni, kao i na
sindikate, koji žele da radnike zaštite od cenjkanja i obaranja
nadnica. Došlo se do dogovora za “W” vizu koja bi omogućila da
tokom prve četiri godine dolazi po 20. 000 privremenih radnika
godišnje, potom povećati kvotu na 75. 000 godišnje, da bi ona,
konačno, dostigla čak 200. 000 godišnje.

Problem je u tome što će američka ekonomija zahtevati daleko više
radnika od ovih kvota – čak i ako visoka nezaposlenost tu
realnost danas prikriva.

Ekonomisti Majkl Klemens i Lent Pričet u svojoj analizi tvrde da
će SAD u periodu između 2010. i 2020. zahtevati više
niskokvalifikovaniih poslova nego što će biti radnika koji bih ih
popunili. Koristeći prognoze Biroa za statistiku rada o potražnji
za radnim profilima, analizirali su posao na nivou veština i
umeća, kao i na osnovu toga da li radnici mogu biti lako zamenjeni
usled automatizacije i offshoringa*.

[*Offshoring je vrsta outsourcinga; izmeštanje poslovnih funkcija
kako bi se obavljali u drugoj državi (često kao način za smanjenje
troškova rada). Drugi razlog za offshoring je strateški – radi
ulaska na nova tržišta; iskoristiti talenat koji je trenutno
nedostupan u zemlji, ili prevladati propise koji sprečavaju
određene aktivnosti u zemlji]

Poenta: Tokom naredne decenije će oko 1,7 miliona novih američkih
radnika starosti između 25 i 54 godina krenuti u potragu za
poslom. Ali, Sjedinjenim Državama potrebno je i 1,6 miliona visoko
kvalifikovanih radnika – vlada tražnja za poslovima kao što su
medicinske sestre, nastavnici i drugi stručni profili koji se
neposredno obavljaju “licem u lice”; Americi će, takođe, trebati i
3,6 miliona novih niskokvalifikovanih radnika u sektorima kao što
su zdravstvo, prehrambene usluge, građevinarstvo i raznovrsne
domarsko – nadzorničke i uslužne delatnosti.

immigration_02

(foto:  US Bureau of Labor Statistics

[Americi će u bliskoj budućnosti uglavnom biti potrebna radna snaga nižeg profila – koja se ne može izmestiti (outsourcing) u druge zemlje niti se može mehanizovati/robotizovati – premda će potreba za njima biti sve manja]

Ali – kako to? Zar neće oni koji su trenutno nezaposleni popuniti
postojeću prazninu? Ovo se, jednostavno, tokom recesije nije
dogodilo a nema nijednog razloga da mislimo kako će se taj trend
promeniti. Neki visoko kvalifikovani radnici, na primer, čiji su
poslovi “izmešteni“(outsourced) ne žele da preuzmu poslove profila
nižeg no što su njihove kvalifikacije, dok su se neki stariji nezaposleni
radnici, koji su već u godinama pred penziju, opredelili za
prevremeni odlazak u dotičnu, tj penziju, po osnovi invalidnine.

Dakle, popunjavanje svih novih radnih mesta koja će se kreirati u
ovoj deceniji biće izazov. U idealnom slučaju, Klemens kaže da bi
zakonodavci prosto trebalo da povećaju broj zelenih karti koje se
izdaju. Međutim, pošto je to politički neizvodljivo, preostale
opcije jesu: 1. popuniti prazninu imigrantima bez dokumenata, 2.
kreirati dovoljno obiman program za sve buduće gastarbajtere, ili,
jednostavno 3. ostaviti ponuđene poslove nepopunjenima.

Kritičari programa za gostujuće radnike brinu se da će im ovi
sniziti ukupne zarade i cene nadnica, mada postoje istraživanja,
kao i snažne naznake, da bi nad bilo kakvom “seobom poslova” ili
smanjivanjem plata prevagu odnele koristi koje imigranti sobom
donose, uključujući i ovaj izveštaj Alena Krugera, trenutno prvog
ekonomiste Bele kuće.

Ono što ovim kritikama zaista nedostaje, pišu Klemens i Pričet,
jeste uvid da sveža i nova niskokvalifikovana radna snaga pomaže
stvaranju novih radnih mesta – ne samo tako što će trošiti
zarađene plate, već i time što stvaraju potražnju za menadžerskim
profilima, a takođe i zato što štite industriju – naročito u poljoprivredi, tamo gde
je berba komplikovanija (jabuke, krastavac, zelena salata, dinje)
– čitava jedna grana čije se postojanje ne može zamisliti bez
jeftine radne snage.

Ono što Klemensa brine više od svega jeste što bi Sjedinjene
Države mogle da na ovo postizanje “gastarbajterskog kompromisa” u
budućnosti gledaju isuviše usko.

“Ovaj predlog ne proizlazi iz detaljne ekonomske analize potreba
zemlje”, kaže on.”Zacementirati zakonom da nema tih okolnosti u
kojima će američkoj ekonomiji ikada trebati više od tih sadašnjih
(maksimalnih) 200. 000 radnika godišnje, jeste strategija kojom se
garantuje da će opet u budućnosti postojati veliki broj neregularnih,
ilegalnih radnika.”

Tim Fernholz, Quartz Blog

(M.L.)

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close