/ B&F Plus / Elektronska trgovina:Farmerke za pametne telefone
BiF Analize Čitajte B&F online

Elektronska trgovina:Farmerke za pametne telefone

This post has already been read 1022 times!

U Srbiji se proizvode farmerke sa specijalno dizajniranim džepom za Ajfon i druge pametne telefone sličnih dimenzija i preko interneta prodaju širom sveta, najviše u SAD i Velikoj Britaniji. Iza ove ideje stoji stručnjak za razvoj internet usluga Peđa Pušelja, koji, po svom priznanju, teško da i dugme ume da zašije. Ipak, ovo mu nije bila prepreka, kao ni mnogo ozbiljniji problemi, da svoju ideju realizuje.  

Kada vas nešto nervira, to može da bude i odličan podsticaj da dođete na nesvakidašnju ideju. Na primer, kako da rešite problem što je Ajfon, zbog svoje veličine i osetljivog ekrana, „nepodoban“ za nošenje u džepu, posebno onom na farmerkama. Teško da ćete se upustiti u neki revolucionarni poduhvat u mobilnoj industriji u konkurenciji kompanija kao što su Epl, Samsung ili Gugl, pa to nije uradio ni tridesetdevetogodišnji Peđa Pušelja, vlasnik zagrebačke firme za digitalni marketing i veb dizajn „Palac gore“. Mada je celu karijeru posvetio uslugama vezanim za internet, smislio je nešto drugo: da pokrene proizvodnju farmerki koje su dizajnirane specijalno za Ajfon. Priznaje da, kada mu je pre tri godine takva ideja pala na pamet, o poslovima sa tekstilom nije znao ništa. „Ne umem ni dugme da zašijem, ali sam imao puno iskustva u upravljanju projektima, pa sam tako pristupio i ovom poslu – od funkcionalne specifikacije, preko poslovnog plana do realizacije. Pored razvoja samog proizvoda, bilo mi je jako važno kako da osmislim marketinški nastup koji će podstaći prodaju“.

wtfjeans

U to vreme Pušelja je živeo u Strazburu. Zahvaljujući Tviteru i Fejsbuku povezao se sa ljudima iz tekstilne industrije i shvatio da mu je od raspoloživih opcija, najisplativije da proizvodnju započne u Srbiji. Negov brend farmerki „wtfjeans“ je prepoznatljiv pre svega po džepu koji je posebno izrađen i prilagođen Ajfonu i drugim pametnim telefonima sličnih dimenzija, sa dodatkom manjeg džepa za USB. Unutrašnjost džepa je obložena mikrofiberom, koji pored zaštitne ima i funkciju čišćenja ekrana. Farmerke je izvozio u Francusku, a odatle ih posredstvom elektronske prodavnice prodavao po celom svetu. Prva serija je bila limitirana na hiljadu komada, a nakon što su o neuobičajenim farmerkama počeli da izveštavaju vodeći IT svetski portali, ceo kontigent je rasprodat.

„Napad“ na Kaliforniju

Međutim, problem je nastao tamo gde se Pušelja nije nadao – spor sa Paypalom oko naplate, koji je trajao mesecima i zbog čega je nastavak posla doveden u pitanje. „Kada su se pre nešto više od godinu dana stvorili zakonski okviri da se iz Srbije može izvoziti putem ubrzane procedure bez skupe špedicije, odlučio sam da kompletan posao preselim ovde i tako olakšam i pojeftinim ceo proces“, kaže naš sagovornik. Reč je o usluzi „Post export“ koju pruža Pošta Srbije, za koju Pušelja kaže da je za sada jedini poslovni partner sa kojim se isplati sarađaviti kada se paketi vrednosti do 1.000 evra šalju van Srbije. „Iskreno, veoma sam iznenađen saradnjom koju imamo, s obzirom da je u pitanju državno preduzeće. Druge, privatne poštanske službe, bilo da su domaće ili strane, veoma su skupe, ne poznaju dovoljno lokalnu regulativu – ili bar ostavljaju takav utisak i ponašaju se na način koji vam jasno poručuje da im je najvažnije da vam pošalju fakturu sa što većim iznosom. Za razliku od njih, u Pošti vam izlaze u susret, trude se da reše probleme, a cela procedura je maksimalno pojednostavljena“.

Pušelja je novu proizvodnu seriju pokrenuo u saradnji sa  tekstilno fabrikom „Breeches“ iz Kragujevca. „Sa njihovim stručnjacima dogovorim model i kada ga jednom definišemo oni rade kompletan posao oko šivenja i drugih segmenata vezanih za proizvodnju“. Farmerke se izvoze na tržišta Sjedinjenih Država, Kanade, Velike Britanije i drugih zemalja EU, Japana, Australije… Najbolju prođu imaju u SAD, pre svega u Kaliforniji, kao i u Velikoj Britaniji, odakle je oko 70% kupaca, a to su tržišta za koja naš sagovornik kaže da su mu bila primarna u marketinškoj kampanji. „Nešto malo kupaca imam u Hrvatskoj, a interesantno je da nijedan primerak drugog modela nisam prodao u Srbiji, odakle je u stvari firma“.  Prodaja je organizovana preko internet stranice wtfjeans.com, jer je to najeftiniji način da se dođe do stranih tržišta, ističe naš sagvornik. „Danas, za par hiljada evra možete da imate odličan web shop i da bez problema „napadnete“ strana tržišta. Nema potrebe za veleprodajnim ili maloprodajnim objektima, jer time samo uvećavate troškove koje takva prodaja nameće, a istovremeno ste geografski ograničeni. Uveren sam da su u današnje vreme fizička prodajna mesta čist luksuz, koji sebi mogu da priušte samo jako bogate kompanije“.

 

Birokrata iza svakog grma

Naš sagovornik napominje da za posao koji se odvija preko interneta ne može da se pravi klasičan biznis plan, „jer se stvari tako brzo menjaju da dok vi napišete biznis plan on je već zastareo. Naravno, imam svoju excel tablicu koju konstantno ažuriram i menjam, ali u njoj se samo ja snalazim i ne bih to baš mogao nazvati biznis planom. Držim se onoga da sanjam jako visoko, ali da budem nogama na zemlji i koristim resurse koje imam. Što se tiče uslova poslovanja u Srbiji, i pored velikog broja nezaposlenih jako je teško naći kvalitetan kadar, a ljudi sa pravim znanjem su uglavnom u inostranstvu ili su već zauzeti drugim projektima“.

Problem je i vreme koje je potrebno da proizvod stigne do naručioca, posebno kada su u pitanju udaljenije destinacije, poput Sjedinjenih Država. „Kada američki kupac naruči robu na nekom američkom sajtu, paket stgne za najviše 48 časova, a kada naruči iz Srbije, i generalno iz Evrope, to traje minimum 20 dana. To klijenti ne vole. Povrh toga, u Srbiji ima još mnogo regulatornih ograničenja, pout deviznog zakona ili zakona o carinama, i generalno previše birokratskih procedura, što veoma negativno utiče na konkurentnost na globalnom tržištu. Žao mi je što državna administracija i dalje ne shvata važnost malih preduzetnika i mogućnosti koje nudi elektronska trgovina za razvoj ekonomije i zapošljavanje, a što su novi izvori prihoda za državni budžet. Kada bi, umesto što ometa, liberalizovala zakone i uvela mehanizme koji su podsticajni za male firme da izađu na globalno tržište – svi bi bili na dobitku, a perspekitiva mladih ljudi koji sada teško dolaze do posla bi svakako bila bolja“.

Z.Ž.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close