/ B&F Plus / Evropska komisija zabrinuta zbog Španije i Slovenije
BiF Analize Čitajte B&F online

Evropska komisija zabrinuta zbog Španije i Slovenije

This post has already been read 867 times!

Evropska komisija je upozorila Sloveniju i Španiju na velike rizike koji prete njihovim ekonomijama, i pozvala obe vlade da hitno intervenišu da bi se zaustavila kriza u zoni evra. Komisija je ocenila da će slovenačkim bankama verovatno trebati nova injekcija i upozorila da je Španija opterećena unutrašnjim i spoljnim dugom. 

Ovakvo stanje slovenačkih banaka učinilo je zemlju metom finansijskog tržišta što je uslovilo smanjenu tražnju za kupovinom slovenačkih državnih obveznica i smatra se signalom da investitori očekuju da će Slovenija biti primorana da traži pomoć od EU za spasavanje, javlja Blumberg. U nekoliko navrata slovenački premijer i vodeći ekonomisti odbacili su ideju da je Slovenija sledeći Kipar. Španija već duže dobija pomoć EU za spašavanje svog bankarskog sistema.

slovenia

Političke turbulencije sprečile su Sloveniju da se bavi rešavanjem svojih neravnoteža na odgovarajući način, što povećava njenu ranjivost u vreme otežanog finansiranja javnih finansija u Evropi, ” navela je Komisija u svom današnjem izveštaju.
Obe zemlje dobile su rok do  29. maja rok da sprovedu reforme ili rizikuju da postanu prve koje će biti kažnjene po osnovu postupka za rešavanje makroekonomskih neravnoteža usvojenog pre godinu dana, a koji se bavi pitanjima nedovoljne konkurentnosti i preopterećenosti bankarskih sistema koji su podstakli dužničku krizu.

Ekonomska politika

Komisija je otkrila manje ozbiljne neravnoteže u 11 drugih zemalja: članicama evrozone, Belgiji, Finskoj, Francuskoj, Italiji, Malti i Holandiji, kao i  zemljama van nje Bugarskoj, Danskoj, Mađarskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Svima je upućen poziv da prilagode svoju ekonomsku politiku, ali nije pomenuto da bi se protiv njih mogao voditi disciplinski postupak koji bi mogao da dovede do novčane kazne.
Njanoviji izveštaj  je “poziv na buđenje za nekoliko država članica da preduzmu odlučnu akciju za jačanje konkurentnosti, ” rekao je komesar Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren.

‘Dalje’ dokapitalizacije

Slovenija, sa BDP od 35 milijardi evra (46 milijardi dolara), što je čini četvrtom najmanjom ekonomijom u 17 – članoj evrozoni, se iznenada našla u unakrsnoj vatri nakon odluke evropskih kreditora i Međunarodnog monetarnog fonda da probleme na Kipru rešavaju prebacujući deo gubitaka na deponente banaka.
Iako je Slovenija znatno manje oslanja na bankarstvo od kiparske ekonomije, ona se suočava sa kreditnom kontrakcijom koje ostavlja državu kao glavni izvor kapitala za dalju dokapitalizaciju banaka koja će verovatno biti potrebna, ocenila je Komisija.
Na svom prvom putovanju u Brisel, novoizabrani premijer Slovenije Alenka Bratušek izjavila je juče  je da je vlada odlučna da izbegne  traženje finansijske pomoći.

Preporuke Komisije za Španiju usredsređene su na “negativnu povratne spregu”  recesije, nezaposlenost koja ide prema 27 odsto, i rasta duga domaćinstava i državnog duga. Španiji je potrebno više deregulacije u oblastima transporta i energetike, više fleksibilnosti u oblasti plata, bolji pristup finansiranju za mala i srednja preduzeća i “strukturalno” dugoročno rešenje za sistem socijalne sigurnosti, navodi Komisija.

“Dodatne reforme”

Uprkos značajnom napretku prošle godine, još uvek ima previše makroekonomske neravnoteže”, rekao je Ren.”Dodatne reforme će biti neophodne u brojnim oblastima.” Iako je Komisija istakla rizike u Finskoj i Holandiji, dve zemlje koje su uspele da održe  AAA kreditni rejting tokom krize, nije ni pomenula Nemačku, koja se na drugim mestima suočila sa kritikama zbog svog platnobilnsnog suficita.
Za razliku od toga, Francuska i Italija, druga i treća po veličini ekonomija unutar evrozone, kritikovane su zbog pada konkuretnosti, što je još jedna dokaz koliko je kriza pretvorila Nemačku u neprikosnoveni motor Evrope.
Ren je branio odluku da poštedi Nemačku, rekavši da je suficit tekućeg računa sa ostatkom evrozone opao od 2007. Ipak, on je pozvao Nemačku da podstakne tražnju kroz deregulaciju u uslužnim delatnostima, što bi omogućilo ulazak više žena u korpus aktivne radne snage i da omogći da zarade rastu u skladu sa produktivnošću.

“Domaća tražnja

“Postoji mnogo toga što  Nemačka može da uradi kako bi povećala domaću tražnju”, rekao je Ren. Međutim, on je rekao,  da vlada ne treba da troše više novca za to. On je rekao da u poređenju sa ostatkom Evrope, Nemačka sledi labaviju fiskalnu politiku u 2013.
Komisija je naglasila da francuski predsednik Fransoa Oland, koji uživa rekordno nizak nivo popularnosti, mora da učini više da poveća francuski izvoz i fleksibilizuje zapošljavanje i ograniči plata da bi oživeo zapošljavanje.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close