/ B&F Plus / Kriza evra: Šta radi Evropska centralna banka?
BiF Analize Čitajte B&F online

Kriza evra: Šta radi Evropska centralna banka?

This post has already been read 958 times!

Razmotrimo samo brutalne činjenice: privreda evrozone je u recesiji od trećeg kvartala 2011; u evrozoni je stopa nezaposlenosti na rekordno visokih 12%, što je dva procentna poena više u odnosu na 2011.; inflacija merena godinu na godinu je u padu i sada je  na 1, 7%. mesečne stope inflacije u većini zemalja evrozone su ili nepromenjene ili opadaju; najnoviji podaci pokazuju da je recesija nastavljena u  prvom kvartalu, a moguće je da je u martu došlo do njenog produbljivanja. Čime s ebavi Evropska centralna banka u takvoj situaciji?

Mandat Evropske centralne banke je da se brine o stabilnosti cena, i tako, ako površno razmišljamo o njenom mandatu, ona ne mora da se brine o katastrofalnim podacima vezanim za proizvodnju i nezaposlenost. U stvarnosti, naravno, baš takvi makroekonomski podaci doprinose stalnom  padu inflacije. Čovek bi pomislio da će se ECB  zabrinuti zbog mogućnosti da inflacija uskoro sklizne daleko ispod svog cilja.

mario dragi

A ipak ECB se može osećati kao da je uradila sve što može. Njena referentna kamatna stopa od 0, 75% je iznad većine referentnih kamatnih stopa drugih centralnih banaka. Ali, kao što je Mario Dragi  nagovestio u svojim primedbama posle jučerašnjeg izlaganja, politika niske referentne kamatne stope ECB nije uspela da obori cene zaduživanja za preduzeća širom evropske periferije, koje su znatno iznad onih u Nemačkoj i Francuskoj. Ovakva diskrepanca teško da će biti ispravljena nakon nedavnog iskustva na Kipru, posle čega su zvaničnici oštro nagovestili da bi neosigurani deponenti mogli očekivati da učestvuju u rešavanju nagomilanih problema banaka  (Dragi je takvu poruku inače označio kao “ne suviše pametnu”). Ona je dala snažan podsticaj deponentima iz perifernih ekonomija da prebace svoj novac na druga mesta, što će dodatno smanjiti ponudu kredita i podići  troškove pozajmljivanja sredstava za privredu.

Suočeni sa donekle sličnim havarijama u transmisiji monetarne politike, Banka Engleske i FED su se opredelili da eksperimentišu sa novim smelim programima kupovine aktive. Federalne rezerve kupuje aktivu da bi povećale ukupnu ekspanzivnost monetarne politike i posebno poboljšale još uvek slab protok kredita na stambenom tržištu. Banka Engleske takođe kupuje aktivu, i eksperimentiše  sa naporima da se poboljša protok kredita preduzećima.

ECB ne radi ništa od toga. Uprkos lošim podacima, ECB je odlučila da ne smanji refrentnu kamatnu stopu ove sedmice (dok je nagovestila da će to možda učiniti u narednom periodu ) niti da primeni neku drugu meru koja bi ekonomski prostor učinila stimulativnijim. Iako ECB  priznaje da bi poboljšani uslovi finansiranja na periferiji bili veoma poželjni, smatra da je uradila ono što je mogla da uradi na tom planu, kada je  intervenisala u 2011 i 2012 da bi smanila troškove pozajmljivanja za države koji su se oteli kontroli i mogle dovesti do eksplozije bankarskog sistema. Lopta je sada u dvorištu vlada, smatra Dragi koji veruje da lideri EU moraju da naprave napredak u formiranju bankarske unije.

Bankarska unija će  svakako pomoći, a žalosno je da je napredak na institucionalnom produbljivanju veza unutar evrozone u zastoju od  2012. Niko ne može poreći da ECB operiše u uslovima u kojima nema jedinstvene vlade da podrži fiskalno ili autoritetom njene poteze, zbog čega je ona u mnogo komplikovanijem položaju od drugih velikih centralnih banaka. Ipak, to nije izgovor za nečinjenje . Nesumnjivo da je u nadležnosti ECB da ukaže na opasan jaz u troškovima pozajmljivanja između jezgra i periferije. Pokušaj da dela kao FED ili Banka Engleske bi verovatno učinio neke političare nervoznim, kao na primer Jensa Vidmana i njegove kolege na Bundesbanke. Čak i najbolje targetirana politika kupovine hartija od vrednosti čija je podloga imovina – iz perifernih ekonomija – možda bi i previše parala uši i navodila na pomisao da se napušta dosadašnja politika i ide u susret južnim politčarima nesklonim reformamma.

Ali alternativa tome je da ECB više nije u poslu vođenja monetarne politike. Umesto toga, glavna preokupacija ECB je postala igra sa vladama. Periferiji nudi nagodbu: usvojite politiku kakvu želimo i nećemo dozvoliti da vaš finansijski sistem  kolabira. Svima ostalima poručuje: Očekujemo da će se recesija nastaviti dok se ne opredelite za institucionalnu reformu.

Može izgledati kao da ECB nema mogućnost izbora. Ali, vladama koje vagaju troškove i prednosti ostanka u evrozoni, jedna centralna banka nezainteresovana za vođenje monetarne politike neće izgledati naročito privlačno. Neka institucija, negde, mora da pokaže da ima interes da pokaže da je očuvanje evrozone dobra opcija za ekonomije koje se bore sa teškoćama. U suprotnom će evrozona prerasti u neuspeli pokušaj funkcionisanja jedne zajedičke valute , iz koje članice jedva čekaju da nađu izgovor za izlazak.

The Economist

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close