/ B&F Plus / Nebojša Matić, „MikroElektronika“: Učinimo stvari jednostavnim
BiF Analize Čitajte B&F online

Nebojša Matić, „MikroElektronika“: Učinimo stvari jednostavnim

This post has already been read 3321 times!

Beogradska firma „MikroElektronika“ izvozi svoje proizvode po celom svetu, a na tržištu je posebno postala prepoznatljiva po poslovnoj filozofiji „učinimo stvari jednostavnim“. Iako se ubraja u takozvane „pametne firme“, njen direktor Nebojša Matić tvrdi da se uspešna firma ne pravi „na pamet“, već isključivo upornošću i ogromnim radom. „Sedam godina sam spavao četiri sata, deset godina nisam išao na godišnji odmor, a prvi auto sam kupio u 38. godini. Sa ogromnim radom možete da napravite firmu koja će biti uspešna u bilo kojoj oblasti“.

Mikrokontroleri su danas prisutni svuda oko nas: u veš mašini, frižideru, klimi, mobilnom telefonu, automobilu, svemirskoj raketi… Ali sredinom devedesetih, kada je Nebojša Matić, vlasnik i generalni direktor beogradske firme „MikroElektronika“, počeo da se interesuje za tu oblast o njoj ništa praktično nije moglo da se nauči na Elektrotehničkom fakultetu na kome je studirao. „Tada nije bilo ni Interneta, pa su se informacije o tome prenosile kao usmeno predanje“, priseća se naš sagovornik, koji je odluku da se ozbiljno posveti mikrokontrolerima doneo na Futoškoj pijaci, kada je rasitnio poslednjih 10 maraka i kupio pakovanje jaja i luk. „Tada sam shvatio da nemam ni dinara, i da ne znam ništa – iako mi je bilo ostalo pet ispita do diplome, i da za život mogu da zarađujem samo kao fizikalac“. Početno znanje o mikrokontrolerima je stekao zahvaljujući jednom novosadskom profesoru koji je predavao u srednjoj školi, a potom je od skromnog studentskog džeparca preko kataloške prodaje kupio komponente i sklopio prvi sistem.

Krajem prošle godine „MikroElektronika“ je proslavila desetogodišnjcu postojanja sa 43 zaposlena i prihodom od 230 miliona dinara godišnje koji ostvaruje na proizvodnji hardverskih i softverskih alata za mikrokontrolere i pisanju i izdavanju knjiga iz te oblasti. Više od 300 različitih proizvoda izvozi u 38 zamalja, najviše u Evropu, Ameriku i Japan, a neki od stalnih kupaca su Toshiba, Hitachi, Sony, NASA, Ferrari, Ford, General, Motors, CERN, Toyota…

nebojsa_matic (1)

BiF: Šta u praksi znači moto firme „učinimo stvari jednostavnim“?

Nebojša Matić: To je filozofija firme i u izdavaštvu i u proizvodnji – objasni mi jednostavno, napravi jednostavno, ionako je život pun komplikacija. Prodamo sve što napravimo, jer naši su proizvodi kvalitetni, jednostavni za korišćenje i jeftini, pa su dostupni i početnicima u ovoj oblasti.

BiF: Dobri poznavaoci prilika na domaćem IT tržištu često ističu da je „MikroElektronika“ odličan primer kako se može izgraditi uspešna firma „bukvalno od nule“. Kako je ta „nula“ izgledala?

N. Matić: Tako što sam došao u Beograd sa 200 maraka u džepu i pitao se šta mogu da započnem sa tom sumom? Odlučio sam da pokrenem časopis „MikroElektronika“. Našao sam firme koje su bile voljne da se reklamiraju, a onda otišao kod štampara i obećao da ću mu platiti kad meni plate reklame. On je rizikovao i pristao. Rizik mu se kasnije višestruko isplatio, pa i danas štampa za nas. Pošto je časopis počeo da privlači ljude koji vole da istražuju i majstorišu kao i ja, dobio sam i prve čitaoce i saradnike. Časopis je krenuo ’97. godine i radio je preko drugih firmi koje su pristale da mi izađu u susret – zato često kažem da je istorija „MikroElektronike“ i istorija dobre volje. Jer tada je bilo jako teško osnovati firmu, trebalo je bar mesec dana da juriš i objašnjavaš ko si i šta hoćeš da radiš, da pribavljaš gomilu dokumentacije, da ispunjavaš uslove koji često nisu imali nikakve logike…I danas neko kuka kako je teško osnovati firmu, kada se ceo posao završi za desetak minuta.

BiF: Ipak, Vaš prvi internacionalni uspeh je vezan za izdavanje knjiga?

N. Matić: Kada je krenulo sa časopisom, napisao sam prvu knjigu – „PIC mikrokontroleri“, koja je na najjednostavniji mogući način obradila ovu tematiku. Doživela je četiri izdanja, u Srbiji je prodato 4.000 primeraka i prevedena je na mnoge jezike. Nakon toga sam nastavio da pišem i da izdajem knjige, a najveća satisfakcija mi je što su Kinezi napisali knjigu o našem kompajleru. Ako vam se to desi sa Kinezima, onda znate da ste napravili nešto. Uporedo smo počeli da pravimo prve sisteme, pa su oni koji su čitali knjige to mogli i da isprobaju u praksi. U proizvodnji smo prvo lemili ručno, po 10 sistema dnevno i zarađivali između 20 do 30 maraka na dan. Krenuli smo u Lajkovcu, gde mi je očeva garaža. Posle je nas 17 radilo u 60 kvadrata uključujući i terasu, sa jednim toaletom. Ljudi uvek teže idealnim uslovima, misle da je to preduslov, ali nije. Naši uslovi su bili daleko od toga, ali uvek je vladala pozitivna atmosfera, nalazili smo povoda za slavlje, pravili smo predstave za decu…

BiF: Kada ste doneli odluku da se fokusirate na izvoz?

N. Matić: Već tokom bombardovanja izdavaštvo je počelo da zapinje, i tada sam shvatio da ma koliko proizvod bio kvalitetan – ovo je malo tržište i tu nema pomoći. Ako hoćeš da razvijaš posao, moraš da izvoziš. Sećam se da smo za vreme vlade premijera Đinđića počeli da prodajemo jedan sistem dnevno u Srbiji, što je za malu firmu bilo veoma solidno. Tada smo počeli da bivamo zadovoljni, ali sam shvatio da to opuštanje može da nas košta i da naše poslovanje ne smemo da baziramo na domaćem tržištu. Takva odluka se pokazala ispravnom, jer kada su ubili premijera trebalo nam je šest godina da se prodaja u Srbiji vrati na stabilan nivo.

BiF: Kako ste počeli da izvozite?

N. Matić: Preko veb-sajta koji smo napravili još tokom bombardovanja. I to je tada bilo daleko teže nego danas. Na primer, kontaktirao nas je jedan Australijanac koji je pročitao moju knjigu koju sam besplatno okačio na Internetu. Prvo je ispravio moj engleski u knjizi, a onda me pitao zašto ne prodajemo naše uređaje. Objasnio sam mu da je to u Srbiji nemoguće raditi preko Interneta. Reč po reč, ispostavilo se da je čovek milioner koji je imao firmu za elektroniku. Ponudio je da finansijske transakcije odrađujemo preko njegove firme, a onda nam je novac slao preko Vestern Uniona. To su bili mali iznosi, u proseku po 500 maraka, ali za nas je to bilo pravo bogatstvo – mogli smo da kupimo nove komponente za naredne proizvode. Prvi veći posao nam je napravio jedan francuski distributer – kada smo dobili uplatu od 5.000 maraka nisam znao gde se nalazim. Prvi put sam imao novca na računu da nisam morao da mislim šta ću sutra.

BiF: Da li i danas do kupaca pretežno dolazite zahvaljujući Internetu?

N. Matić: Da, i preko preporuka. Veb-sajt je ključna stvar u prodaji što, nažalost, puno firmi u Srbiji i dalje ne shvata. Mi imamo veliki broj kupaca koji nam se vraćaju, što je jako važno – jer isplativije je zadržati postojećeg nego tražiti novog kupca. Naši kupci su firme i pojedinci koji žive od elektronike, oko 50 odsto su firme, a ostali klijenti su studenti i hobisti. Od ovog posla se ne postaje milioner, ali može pristojno da se živi.

BiF: Naše firme često štede i na tehnologiji, naročito manje, pravdajući to ograničenim budžetima. Vaš stav je očigledno drugačiji, s obzirom da firma raspolaže najsavremenijim mašinama?

N. Matić: Ta odluka je vezana za jedno veoma otrežnjujuće iskustvo. Jedan programer, kojeg sam takođe upoznao preko Interneta, pozvao me je kod njega na Tajland sa idejom da vidim kakvi su tamo uslovi za proizvodnju. Ukočio sam se tokom 15 sati leta do Tajlanda i kada sam konačno stigao, odveo me je u jednu od boljih fabrika. Kad tamo – okreneš se desno, mašine stoje u mraku. Okreneš se levo – 150 žena lemi ručno i to za Rolex satove. I na kraju zaključim da ako ću tako da radim, onda ne moram na Tajland, ima žena i u Srbiji. Ali za mene je takav koncept nenormalan. I rešio sam da kupim mašine. U prvu sam uložio oko 40.000 evra i tako redom, da bi me na kraju sve izašlo oko pola miliona evra. Ali kupovali smo najsavremenije mašine koje rade brzo i jeftino. I tvrdim da sada nismo nimalo skuplji od Kineza.

BiF: Kako to postižete?

N. Matić: Suština je u organizaciji, moraš da težiš efikasnijoj i jeftinijoj proizvodnji. U „MikroElektronici“ imamo vrlo jasan pravac – konstantan rast kvaliteta, obima proizvodnje i konstantno unapređenje zaposlenih. Ova firma je dobra zato što su dobri ljudi u njoj. Ako povećaš kvalitet čoveka, onda ćeš povećati i kvalitet firme, a ne obrnuto. Kada uveče odemo odavde, firma ne vredi ni koliko poslovni prostor. Ujutru kad uđemo, vredi 50 miliona evra. E tu je ključ, da shvatiš da možeš biti vlasnik i direktor koliko hoćeš, ali da si nula bez sposobnih ljudi. Takođe, držimo kvalitet po svaku cenu i radićemo koliko god treba da bismo ga održali.

BiF: Kako motivišete zaposlene?

N. Matić: Moji zaposleni čim uđu u firmu prvo što vide – vide mene da radim, a isto je i kada izlaze. Najlakše je da nateraš čoveka da radi kada mu pokažeš koliko ti radiš. Drugo, sa zaposlenima neprestano razgovaram, sve dok ne shvate moj način razmišljanja. A on je vrlo jednostavan – nema opravdanja. Svako mora da misli o svom poslu i ko je prvi do problema on je odgovoran – kriv ili zaslužan. Sa druge strane, svi znaju koliko smo danas prodali, koliko imamo novca u dinar. Imam sastanak sa šefovima svakog ponedeljka i godišnji sastanak gde zaposlenima podnosim izveštaj šta smo uradili. I svaki put ih pitam da li oni, mimo moje priče, vide napredak. Za ljude je važno da postoji vidljiv pomak. Prošle godine smo kupili zgradu u koju selimo proizvodnju. To je vidljiv pomak. Plata nikada nije zakasnila, niti dan. Ljudima je važno dati dokaze da se ide napred, to ne mora da bude ogroman napredak, ali mora da bude konstantan, da ljudi vide perspektivu.

BiF: Kako pronalazite odgovarajuće kadrove?

N. Matić: Teško, zato što tražimo retku vrstu u Srbiji. Tražimo lepo vaspitanog i karakternog čoveka. On će raditi odgovorno bez obzira na platu, a beskarakteran će neprestano tražiti više i nikada neće raditi svoj posao kako treba. Puno vremena mi je trebalo da shvatim da je presudan ljudski karakter, a ne plata. Ako je čovek vaspitan i karakteran, sve drugo može da nauči.

BiF: Kakvo znanje donose mladi koji konkurišu za posao?

N. Matić: U Srbiji je takva situacija da smo jedno vreme čak davali oglas da prednost imaju ljudi bez diplome, jer su domaće diplome vrlo problematične. Naši stidenti često zamišljaju da sa diplomom inženjera treba da rade u NASA-i, a njihovo znanje je najčešće minimalno. Na veb-stranici na kojoj tražimo ljude postavili smo veoma jednostavan zadatak. Od 1.000 kandidata samo 20 uspe da ga reši, a kvalitetno ga uradi svega petoro. To je slika našeg školstva, većina diplomaca nema ni elementarno znanje. Kada zaposlimo početnika, onda mu svi pomažemo. Kod nas se znanje ne krije, jer nam je cilj da početnik postane što bolji.

BiF: Šta su najveće zamke kada firma počne da raste?

N. Matić: Prva greška je iluzija da direktor može i dalje da drži sve konce u rukama. Znači, prvo moraš da delegiraš ljude koje ćeš da obučavaš da budu vođe. Sledeće, moraš da podeliš firmu u manje organizacije. Odeljenje koje ima 20 ljudi, ko će to efikasno da kontroliše? To možeš sa odeljenjem od pet do sedam ljudi najviše. To je kao u vojsci, koja je preživela hiljadama godina samo zato što je organizacija pojednostavljena do krajnosti. Kada se to primeni na firmu, ključno pitanje je kakav ćeš biti general i kakve ćeš imati kapetane? Da li ćeš ljude da kinjiš ili da ih podstičeš? Nemoj da koristiš položaj da ugnjetavaš zaposlene, več ga koristi da im pomogneš. Onda ćeš dobiti organizaciju koja sve može da preživi.

BiF: Šta najviše koči razvoj domaćeg preduzetništva?

N. Matić: Ja sam strastven ribolovac i najlakše mi je da to uporedim sa pecanjem. Ribolovac je po definiciji čovek koji voli da lovi ribu. Ali zašto ima više ribolovaca leti nego zimi? Zar i u januaru nisi ribolovac? E, to je priča o karakteru. Riba „radi“ i u decembru, recimo na Kolubari mrena najbolje „radi“ u decembru između 8 i 10 uveče. Ali ja sam skoro jedini koji na Kolubari peca nocu u decembru. Zašto? Pa, drugima je hladno. E, pa kad bude gužva na Kolubari u 10 uveče u decembru, onda će ovoj državi biti bolje.

O razvojnom putu MikroElektronike možete čuti i u snimku Nebojše Matića sa predstavljanja „Top liste pozitivista“, liste preduzetnika koji su ušli u najuži izbor za preduzetnika godine, koji je organizovala revizorsko-konsultantska kompanija „Ernst & Young”. Matić je inače nedavno proglašen i „Blic preduzetnikom 2012“.

broj 84, februar 2012.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close