/ Reprint / Novi list: Hrana u rukama mafije
BiF Analize Čitajte B&F online

Novi list: Hrana u rukama mafije

This post has already been read 1068 times!

Prema najnovijem istraživanju hamburškog Eurofins laboratorija, gotovo svaka treća riba koja se prodaje u Evropi nije riba navedena na deklaracijama, au ribi koju su testirali pronađene su dosad nepoznate vrste zamenske jeftinije ribe, piše Novi list.

Posle afere sa jeftinijom konjetinom koja se evropskim potrošačima prodavala kao, skuplja, govedina, iz velike Pandorine kutije falsifikovanja hrane iskače nova, riblja afera. Kako je pokazalo istraživanje poznatog hamburškog Eurofins laboratorija, gotovo svaka treća riba koja se prodaje u Evropi nije ona koja je navedena na deklaracijama, već se jeftinija riba podmeće kao skuplja, što golo potrošačko oko, kao ni nos, u ribljim proizvodima teško može uočiti. Cena ribe na svetskom tržištu, zbog smanjenih ulovnih kvota, raste, pa industrija pronalazi načina kako da uštedi, i prodati rog za sveću, na primer, kolju umesto bakalara, tripice umesto paniranih kolutića lignje, ili pak »belu« tunu punu, zapravo, purgativnih ulja.

hrana

Falsifikovanje hrane

I dok u slučaju konjetine koja se prodaje kao govedina zdravstvenog rizika, barem kako se potrošačima to prezentovalo, nema, već su »samo« finansijski oštećeni, i servirane su im lažne informacije, u slučaju ribe stvari baš i nisu tako jednostavne. Kako je, naime, pojasnio dr Bert Peping iz hamburške laboratorije, u ribi koju su testirali pronađene su zamjenske vrste prehrambenom lancu dosad nepoznate, i nedovoljno istražene. A taman da je svaki zdravstveni rizik i isključen, potrošači su nasamareni.

Ekonomska kriza, u kojoj nelegalne aktivnosti bujaju, pogoduje i rastu falsifikovanja hrane koja, nakon prodaje oružja, prostitucije, trgovine ljudima i sličnog, postaje još jedna mafijaška »delatnost«. Kako je nedavno izvestio Europol, u EU je aktivno, procene su više od 3. 600 grupa organizovanog kriminala koje novac »peru« kroz falsifikovanje hrane, projekte proizvodnje energije oz obnoviljivih izvora, zbrinjavanje otpada i tako redom. Ili, kako to u svojoj knjizi »Hemijske i fizikalne opasnosti u hrani«, u tiražu Hrvatske agencije za hranu, navodi grupa osam autora – hemičara i prehrambenih stručnjaka, falsifikovani proizvodi na tržištu učestvuju sa 5 – 7 odsto prometa, odnoseći EU više stotina hiljada radnih mesta.

Kako nas varaju?
Falsifikuje se gotovo sve. Meso i riba, odnosno njihove prerađevine, konzervirano voće i povrće, mleko i mleko u prahu, puter, kafa, med, alkohol, konditorski proizvodi, vino, maslinovo ulje, začini, čaj, i tako unedogled. Primer, kesten pireu se može dodati kuvani i pasirani pasulj, što, zbog dodatka aroma i puno šećera, potrošač neće primetiti. Ljuštura jastoga u restoranima se puni mesom grdobine, a »fileki«, odnosno tripice, mogu zameniti pohovane lignje. Javna je tajna i to da se kod pilećih grudi masa povećava ubrizgavanjem vode.

Kako je tokom afere sa konjskim mesom kazao direktor češke Državne poljoprivredne i prehrambene inspekcije, Martin Klanica, nije reč o nekakvoj »garažnoj« proizvodnji hrane, koja će na tržište izbaciti nekoliko hiljada krvotvorenih komada mesa, ili bilo čega drugog – reč je o dobro uhodanom biznisu u koji su uključeni timovi ljudi koji se dobro razumeju u tehnologiju proizvodnje hrane, i kroz čije ruke prolaze na hiljade tona namirnica, tako dobro »uređenih« i obrađenih, da se inspekcije moraju itekako potruditi, i potrošiti novaca, ne bi li utvrdile » falšu «hranu.

US Pharmacopeial Convention, neprofitno američko potrošačko udruženje koje se specijaliziovalo za kontrolu namirnica, ustanovilo je kako je unazad dve godine falsifikovanje hrane u svetu poraslo za neverovatnih 60%. Naprosto, »podzemlje« se u krizi najbolje snalazi, pronalazi nove »niše« i načine kako doći do zarade. Svoju pređašnju listu hrane podložne manipulacijama, na koju je od 1980. do 2010. godine uvrstilo oko 1. 300 proizvoda, do kraja prošle godine udruženje je nadopunilo s neverovatnih 800 novih. A falsifikuje se na više načina – pravi se sastav zamenjuje sastavom iz sirovina iste biljne ili životinjske vrste, sastavom koji potiče od druge, »zamenske« vrste, originale zamenjujući aditivima, kako bi se stvorio privid originalnog proizvoda, ali i dodavanjem nedopuštenih, po ljudsko zdravlje štetnih materija.
Lažne lignje
Primer, maslinovo ulje razređuje običnim uljem, u filtrirane čajeve stavljaju se bezvredne travke, začini se mešaju sa prehrambenim bojama. Kako navodi grupa naših stručnjaka u »Hemijskim i fizikalnim opasnostima u hrani«, kod dobre je homogenizacije proizvoda koji se naziva šunkom nemoguće utvrditi od kog je dela trupa meso iskošteno. Upotrebom enzimskih preparata uspešno se mogu spojiti komadi svinjetine sa govedinom, i to sa različitih delova trupa, u jedinstvenu masu koja se, dodatkom začina, može prodati kao bolji dio trupa svinje, od čijeg buta šunke jedino i može biti. »Šunke«, međutim, danas imamo i od piletine i ćuretine, dok kreativnosti u falsifikovanju hrane uopšteno nema kraja. Posebna priča je med.

vino

U lazanjama od losa – svinjetina


Ikea je povukla 17. 000 porcija lazanja s mesom losa iz svojih prodavnica u Evropi pošto  je u uzorcima testiranim u Belgiji u njima pronađena svinjetina, objavio je juče B92, pozivajući se na agenciju Beta. Zanimljivo da firma nije objavila povlačenje dok slučaj nisu objavili švedski mediji. Prema nalazima, u lazanjama je bilo oko 1, 6% svinjskog mesa.Državni inspektorat prošle je godine s trgovačkih polica povukao jednu vrstu »domaćeg« meda zbog, kako se navodilo u rešenju, »povišenog sadržaja hidriksimetilfufurala i sniženog sadržaja dijastaze«. Prevedeno, med je bio falsifikovan, što se može otkriti samo DNK detekcijom, dakle, bez ovlašćene laboratorije, za običnog potrošača – nemoguća misija. Medovi se, naime, razređuju fruktoznim ili glukoznim sirupom, no ako mu se dodaje hloramfenikol, svojevremeno pronađen u medu iz Kine i Indije, med može biti i opasan po zdravlje. Prema rezultatima američkih ispitivanja, čak 3/4 meda koji se prodaje u njihovim radnjama zapravo nije produkt vrednog pčelinjeg rada.

Kako u svom izveštaju za 2011. godinu navodi Državni inspektorat, od 61 uzorka hrane čiji su kvalitet testirali, čak 20 uzoraka, odnosno visokih 33%, nije odgovaralo deklaraciji!
Skupe analize
Na testu je »pao« jedan uzorak aceta balsamica, od 32 uzorka meda njih čak 15, određeni broj smrznutih deserata, maslinovog ulja, vinskog sirćeta, voćnih sokova i tako dalje. Da je novaca za uzorkovanje i ispitivanje više i potrošači bi bolje znali šta jedu i piju. Jer, kako su to ustanovili puno bogatiji Amerikanci, čak 25% hrane u skupim njujorškim restoranima, zapravo nije ono što se na menijima nudi. Hrvatska sebi, nažalost, ne može priuštiti niti opsežna nezavisna laboratorijska istraživanja, kakva, preko potrošačkih udruženja, vani finasiraju nacionalni budžeti.

»Šta ne znaš, neće ti ni naškoditi«, reći će mnogi, ne razmišljajući o tome da su »nepoznato«, koje im se prodaje kao poznato, platitli puno više nego što su trebali, da je neko na njihov račun sagradio kućerine i nakupovao automobile i jahte, mnogima uzeo radno mesto. Privredni kriminal, prevara i korupcija evropske vlade, koštaju na milijarde evra, a svakako otežavaju i privredni oporavak. Zato nam ne preostaje drugo nego da kupujemo što više lokalnog, »čitavih«, još neprečišćene proizvoda za koje barem znamo šta su.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close